Kriza kapitala na 43. BITEF-u
Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF) biće održan od 15. do 25. septembra na temu “Kriza kapitala - umetnost krize”, a zbog finansijskih problema imaće manje predstava i pratećih programa nego prethodnih godina, iako neće zaostajati kvalitetom, istakli su koselektori Jovan Ćirilov i Anja Suša, koji su osmislili temu 43. BITEF-a kao kritiku korporativnog kapitalizma i njegovog sistema vrednosti.
Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF) biće održan od 15. do 25. septembra na temu “Kriza kapitala - umetnost krize”, a zbog finansijskih problema imaće manje predstava i pratećih programa nego prethodnih godina, iako neće zaostajati kvalitetom, istakli su koselektori Jovan Ćirilov i Anja Suša, koji su osmislili temu 43. BITEF-a kao kritiku korporativnog kapitalizma i njegovog sistema vrednosti.
“Od krize smo napravili prednost. Odlučili smo se za kvalitet, a ne za kvantitet”, rekao je Ćirilov 22. jula na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda, podsećajući da su krize kapitala i društvene krize često bile tokom istorije impuls koji unapređuje umetnost i kulturu.
Prema njegovim rečima, program 43. BITEF-a obuhvata sedam stranih i dve domaće predstave koje dokazuju tezu da u umetnosti nema krize, izražavajući društveni angažman na nov način.
“Svaka predstava predstavlja neku novu pozorišnu tendenciju, veoma su raznolike, a objedinjuju ih samo veoma neobična pozorišna sredstva, kao što je susret kung-fua sa savremenim plesom. U dve predstave su upotrebljene lutke, u jednoj se ne vidi glumac...”, rekao je Ćirilov, dodajući da je BITEF još od osnivanja 1967. godine najčešće bio odraz svoga vremena u svojoj umetnosti.
Navodeći i da je 43. BITEF morao “dosta radikalno” da se odrekne nekih sadržaja, Ćirilov je rekao da neće biti programa “Show case”, koji je obuhvatao domaće u duhu tog festivala, ali su sačuvani programi “Polifonija” (deset predstava u popodnevnim satima) i “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Predstavljajući takmičarski program, Anja Suša najavila je da će 43. BITEF svečano biti otvoren u Sava centru predstavom “Sutra” londonskog Sadler’s Vels teatra, u koreografiji Sidija Labrija Šerkaujia (Cherkaoui), koji je za predstavu “Rien de rien” osvojio Specijalnu nagradu na 39. BITEF-u 2000. godine.
Predstava “Sutra” sa tibetanskim monasima Šaolan manastira istražuje hinduističku mudrost Budinih sutri, a virtuozne pokrete vekovne tradicije kung-fua, tretira kao potragu za jedinstvom fizičkog i duhovnog, ugrađujući ih u svoje iskustvo evropske savremene igre.
Posle višegodišnjih pregovora, na BITEF najzad stiže veliki kanadski reditelj i dramski pisac Rober Lepaž (Lepage), i to najnovijim ostvarenjem “Plavi zmaj”, u izvođenju Ex Machine iz Kvebeka.
Lepaž nastavlja da se bavi sudbinom kanadskih Kineza koju je tretirao u svojoj čuvenoj predstavi “Trilogija zmaja”, a pre svega likom Lamontanja, koji odlazi u šangajski kvart Mongašan pretvoren, za vreme današnjeg kineskog privrednog buma, u umetnički centar.
Švajcarska predstava teatra Vici iz Lozane “Airport kids”, u režiji Lole Arias i Štefana Kegija, koji je poznat već publici BITEF-a, govori o deci bez zemlje, koja žive na svetskim aerodromima.
Predstava “Airport kids” je primer pozorišnog angažmana u novoj formi, a Kegi je nedavno dobio Specijalnu nagradu Evropske pozorišne unije za nove forme u teatru.
Publika BITEF-a ponovo će videti i zagrebačku trupu Bacači sjenki, koja je osvojila Specijalnu nagradu za predstavu “Ex-pozicija” na 41. BITEF-u, a sada gostuje predstavom “Odmor od povjesti”, u kojoj nema priče, niti vidljive glumačke igre, već samo prepuštanja gledalaca polusnu i slobodnom maštanju o “intimnoj povjesti koja nas miluje, jer smo od stvarne potpuno izluđeli”, kako je nazvao kritičar Bojan Munjin.
Bacači sjenki izvešće tu predstavu, čiji su autori Boris Bakal i Katarina Pejović, u specijalnom prostoru, koji će naknadno biti određen.
Norveška predstava “Pisac” o Knutu Hamsunu, najpoznatijem norveškom piscu kvislingu, izvešće Jo Stremgren pozorište iz Bergena, koje će nastupiti i u SNP- u Novom Sadu i u Ateleju 212 u Beogradu.
Prema navodima Stremgrenovog teatra, “Pisac” je pokušaj da se dobitniku Nobelove nagrade, optuženom za veleizdaju, dopusti ponovni razgovor sa nekim ko pripada trećoj generaciji posle njega i ko možda drugačije gleda na uvek prikriveno minsko polje koje priziva slobodu mišljenja i govora.
Holandski Teatar Hotel Modern iz Roterdama izvešće predstavu “Logor”, u kojoj je upotrebljeno 2.000 lutaka, a bavi se temom Aušvica, najvećeg stratišta u Drugom svetskom ratu.
Dva animatora, stvaraoca te predstave, prikazuju lutkama sudbinu nekoliko miliona žrtava najvećeg genocida u istoriji čovečanstva.
Predstava “Logor” je obišla svet, a Hotel Modern ju je specijalno obnovio za 43. BITEF.
Nemački Šauspilhaus iz Dizeldorfa predstaviće u završnici scensku verziju Marksovog “Kapitala”, koju su režirali Helgard Haug i Daniel Wetzel u okviru projekta Rimini-protokol, koja najviše i odgovara temi 43. BITEF-a.
Rimini projekat je poznat po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje. U predstavi “Kapital” oni ih nazivaju “specijalistima”. Oni su germanisti, romanisti, slavisti, istoričari, novinari, električari, elektroničari i prodavci u supermarketu sa sklonošću ka politici. Na svoj način bave se aktuelnošću Marksovog “Kapitala” u trenutku kada se i ekonomisti vraćaju Marksu da bi možda potražili spas za liberalni kapitalizam.
Domaću scenu na 43. BITEF-u predstavlja nagrađivana drama “Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koja je pobedila ove godine na Sterijinom pozorju, a bavi se sudbinom ženskog bića u savremenom svetu. Druga domaća predstava na 43. BITEF-u biće “Sanjari” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, retko izvođeno delo međuratnog pisca Roberta Muzila, u režiji Miloša Lolića, koji je istražio večne teme čovekove osećajnost, nudeći inovativno delo svetskog modernizma.
Selektori BITEF-a izrazili su i žaljenje što nisu mogle da budu obezbeđene dve predsatve koje bi potpuno zaokružile temu 43. BITEF-a, posebno što možda najbolje i odgovaraju temi o kapitalu i krizi.
To su “Smrt trgovačkog putnika” pozorišta Schaubühne am Lehniner Platz, u režiji Luca Percevala, kao i internacionalno sve popularnija predstava “Frankenstein Project” mladog mađarskog reditelja Cornela Mundruczoa, koja se navi takozvanim nakazama korporativnog kapitalizma.
Predsednik žirija 43. BITEF-a je Patris Pavis, a članovi Šimel Fenik Roland iz Nemačke, Oliver Frljić iz Hrvatske, domaći glumac Vladimir Aleksić i dramska autorka Maja Petrić.
Grad Beograd, kako je rekao zamenik sekretara za kulturu Aleksandar Peković, podržao je BITEF sa 32 miliona dinara, što je na nivou prethodnih godina. Ministarstvo kulture daje 11 miliona, a vojvođanske i novosadske vlasti 2,5 miliona.
Iako je ova godina obeležena problemima finansiranja kulture, što se odrazilo i na BITEF u vidu “blage nesigurnosti”, startna pozicija je ipak odlična, rekao je Peković.
BITEF su pomogli i strani kulturni centri, a Jat Airways je glavni i praktično jedini sponzor.
Prema rečima Ćirilova, gosti sve sami plaćaju osim prevoza, što je još jedna od ušteda.
Prodaja ulaznica za 43. BITEF počeće 1. septembra u Pozorištu na Terazijama.
Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program festivala nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
