Krleža ponovo u Beogradu
Kulturni centar Beograda posvetio je ove godine Festival jednog pisca Miroslavu Krleži, povodom 100-godišnjice njegovog prvog dolaska u Beograd i Srbiju, pa će period od 10. maja do 10. juna, u saradnji sa kolegama iz Zagreba, biti prilika za svojevrsnu rekapitulaciju složenog intelektualnog i interkulturnog odnosa na relaciji umetnik - grad, hrvatska književnost / kultura - srpska književnost / kultura, modernizam / avangardizam - postmodernizam... u svetlu aktuelnih teorijsko-metodoloških shvatanja literature, kulture, estetike, ideologije i politike.
Festival jednog pisca "Krleža: San o drugoj obali" nastao je zajedničkim radom zagrebačke i beogradske kulturne javnosti na kreiranju manifestacije posvećene piscu važnom za obe sredine. Zamišljen je da pokaže da je i moguće i neophodno pisanje nove “nad”/“izvan”-nacionalne istorije književnosti ovog podneblja.
Provokativan, kontroverzan, multitalentovan, eruditivan, angažovan, levo orijentisan, duhovit, antidogmatičan, mračan, polemičan, težak, zabavan, inspirativan, koristan, prisutan - Krleža će raznovrsnim programom biti predstavljen kroz sva svoja (i naša) lica i naličja, poručili su organizatori, isticcuchi da je delo Krleže (1893-981), povremenog Beograđanina, neodvojivi deo jugoslovenske kulture, a njegov opus građa za produkciju novih pozorišnih i vizuelno-zvučnih umetničkih radova i projekata, dok je širina i polemičnost njegovih tekstova polazište za diskusione programe.
Festivalski program obuhvata izložbe, pozorišne predstave, promocije stripa, peformanse, javne debate i razgovore, radionice… na više lokacija - u KCB-u, na otvorenim gradskim prostorima, u Centru za kulturnu dekontaminaciju i posredstvom talasa Radio Beograda.
Festival počinje izložbom ”Krleža: San o drugoj obali” u KCB-u, a otvoriće ga književnik Bora Ćosić, uz performans ”Istina, nije, istina.... Krležini snovi” čiji su autori kompozitorka Ivana Stefanović i Boris Bakal, glumac i multimedijalni umetnik iz zagrebačkog kolektiva Bacači sjenki.
Izložba ističe bitne tačke Krležinog odnosa s Beogradom, kao i mnoga neuralgična mesta jugoslovenske i srpsko-hrvatske istorije i kulture. Izložbu je vizuelno realizovao studio Metaklinika, koji potpisuje i celokupan vizuelni identitet Festivala, a Marjan Čakarević je izložbu idejno koncipirao i odabrao tekstualne predloške. Na izložbi će ekskluzivno biti izložen i original Krležinog “Divotvelepisma” upućenog Marku Ristiću 1936. Ova nadrealistička kolaž-epistola jedinstvena je u Krležinom opusu.
Pored toga, posetioci će moći da vide i film o Petru Dobroviću “Put u raj” (1957), koji je prema Krležinom scenariju režirao Aleksandar Petrović, kao i originalne video-materijale sa TV zapisima, fotografije i Krležine tekstove.
Vođenja kroz izložbu najavljena su za 12. maj i 3. jun.
Krležin "povratak na drugu obalu" uključuje i niz razgovora i tribina u kojima će biti analizirati njegovo delo, kao i kulturni i politički uticaj ostvaren na jugoslovenskim prostorima. U tim programima učestvuju istaknuti pisci i intelektualci regiona svih generacija, od Bore Ćosića, Igora Mandića i Predraga Matvejevića, preko Velimira Viskovića i Svetislava Basare, do Mirka Demića i Saše Ilića.
U Galeriji Artget KCB-a tako će 11. maja biti održana debata na temu “Sveznanje i moć” o iskušenjim enciklopedizma na početku novog milenijuma, a učestvovaće Velimir Visković i Vlatka Štimac Ljubas (Leksikografski zavod “Miroslav Krleža”) i Tomislav Brlek (Filozofski fakultet, Zagreb), uz moderatora Novicu Milića (Fakultet za medije i komunikacije, Beograd).
Već 11. maja u CZKD-u Nove politike solidarnosti & RIZIK predstavljaju premijerno Krležin komad “Izlet u Rusiju”, u dramatizaciji Miroslava Belovića i režiji Jovana Ćirilova.
Reprizna izvođenja te predstave, u produkciji CZKD-a, su 12. i 13. maja, a igraju Milutin Milošević, Damjan Kecojević, Vladimir Aleksić, Marko Janketić i Cvijeta Mesić, uz učešće pijaniste Vladimira Pejkovića. Scenu i kostim potpisuje Angelina Atlagić.
Promocija stripa o Krleži “Miroslavljevo jevanđelje” (apokrifna verzija) prema scenariju Bore Ćosića, biće održana 12. maja u Galeriji Artget, uz učešće Aleksandra Zografa i autora iz Beograda i Zagreba (Danilo Milošev Wostok, Igor Hofbauer, Boris Stanić i Damir Steinfl). Izdavači su KCB i Leksikografski zavod “Miroslav Krleža”, koji su i suorganizaori Festivala.
U Artgetu će 19. maja biti održana i radionica “Stripujmo!”, koju će voditi Aleksandar Zograf i Danilo Milošev Wostok.
Bacači sjenki će 13. i 26. maja, te 3. juna, izvesti u hotelu “Mažestik” performans “Izveštaji s druge obale” (Hipertekstualno urbano putovanje) prema konceptu Borisa Bakala, koji potpisuje i režiju. U performansu učestvuju: Andrea Forca, Predrag Kotur, Zoran Bjeljac i Joana Knežević.
Debatni festivalski program biće nastavljen 16. maja u Artgetu razgovorom na temu “Između krležofilije i krležofobije/ Naš obračun s njim: Miroslav Krleža i kulturna javnost nekad i sad”, a učestvovaće Bora Ćosić, Velimir Visković, Igor Mandić, Mihajlo Pantić i Mirko Demić, dok je moderator Teofil Pančić.
U Artgetu će i 19. maja biti održan razgovor “Moj lični Krleža”, uz učešće Predraga Matvejevića i Radeta Šerbedžije, te Tomislava Brleka kao moderatora.
Za 23. maj najavljena je i debata “Književnost iznad nacije, nacija iznad književnosti: srpstvo, hrvatstvo i jugoslovenstvo u Krležinom delu i aktuelnim diskurzivnim praksama”, a učestvovaće Miljenko Jergović, Tomislav Brlek, Svetislav Basara, Predrag J. Marković i Branko Romčević, uz moderaciju Saše Ilića.
“Krleža i pozorišni Beograd” tema je razgovora koji će biti održan 24. maja u Artgetu, uz učešće Dejana Mijača, Jovana Ćirilova, Branke Petrić, Mikija Manojlovića i Jagoša Markovića, kao i Borke Pavićević kao moderatorke.
Razgovor “Krleža uživo!” biće održan 7. juna u Artgetu, a učestvovaće Filip Švarm, Miloš Vasić, Zoran Panović, Nataša Drakulić i Đorđe Vlajić.
Za 30. maj u Artgetu najavljena je promocija Krležinog romana “Na rubu pameti”, u izdanju Agore iz Zrenjanina (2012), drame “Fajront na Gvozdu” Rajka Lukača, u izdanju kraljevačke Povelje (2011), te dopunjenog izdanja knjige Radovana Popovića “Krleža i Srbi”, u izdanju Službenog glasnika iz Beograda (2012).
Značajan deo Krležinog opusa biće predstavljen i na talasima Radio Beograda - na Drugom i Trećem programu.
Na Trećem programu RB premijerno će 13. maja biti predstavljeno radiofonsko delo “Istina, nije istina.... Krležini snovi” Ivane Stefanović, u produkciji KCB-a i Radio Beograda, nastalo prema motivima iz Krležinih "Dnevnika".
Drugi program RB emitovaće 16. maja Krležinu dramu “U agoniji”, u režiji Vladimira Carina (produkcija Radio Beograd, 1956), dok će 19. maja na programu biti “Na rubu pameti”, u režiji Ognjenke Milićević (produkcija RB, 1963). Na Prvom programu će 19. i 20. maja biti emitovan “Vučjak”, u režiji Petra Šarčevića (RB, 1976).
Za 20. maj na Drugom programu najavljena je i drama “Na rubu pameti”, u režiji Ognjenke Milićević (RB, 1963), a za 24. maj “Maskerata”, u režiji Miroslava Belovića (RB, 1976). Drugi program RB emitovaće 27. maja “Ledu”, u režiji Petra Šarčevića (RB, 1978), dok će na talasima Prvog programa biti moguće čuti dramu “Pod maskom” reditelja Miroslava Belovića (RB, 1979). Za 31. maj na Drugom programu RB najavljen je Krležin “Sprovod u Terezijenburgu”, u režiji Miroslava Belovića (RB, 1984).
U okviru Festivala jednog pisca, 2. juna u Dvorani KCB-a biće prikazan film “Glembajevi” reditelja Antuna Vrdoljaka.
KCB je pokrenuo Festival jednog pisca u nameri da skrene pažnju na značajne ličnosti kulturne istorije Beograda, Srbije i šire, a inicijatorka tog projekta je Olivera Stošić-Rakić.
Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i U PRILOGU ovog teksta
(SEEcult.org)
