Krug Tijane Kojić u Parizu
Nagrađivana mlada umetnica Tijana Kojić iz Beograda predstaviće se prvi put samostalno u Parizu izložbom “Krug” u Kulturnom centru Srbije, koja se oslanja na projekat koji je predstavila u avgustu 2013. u Galeriji ULUS u Beogradu.
Na izložbi “Krug”, koja će biti otvorena 21. januara, Tijana Kojić predstaviće radove velikog formata na aluminijumskoj podlozi, izvedene kombinovanjem slikarskih, grafičkih i crtačkih postupaka.
Tijana Kojić diplomirala je 2011. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a do sada je učestvovala na više od 120 grupnih internacionalnih izložbi i realizovala deset samostalnih.
Dobitnica je niza nagrada i priznanja na polju slikarstva i grafike, među kojima su prva nagrada na konkursu Niš Art Fondacije (2012) i prva nagradu za crtež Fonda “Vladimir Veličković” (2012).
Automahija/Automachy, ulje na aluminijumu, 4x2 m
Od 2014. godine je docent na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Povodom izložbe “Krug”, navela je da to može biti nula, a nula je čista potencijalnost, beskrajni niz rešenja, ili tabula rasa.
“Tako krug, odnosno nula, može biti sve i ništa, ništavilo i svesadržajnost, zjapeća rupa i nekakav fiktivni, poslednji skup u nizu nadređenih skupova, ambis i gusta materija, jedinsvenost, celost,obilje, ali i praznina. Kružno kretanje može se transponovati u simbol trajanja, stalnog obnavljanja, večnosti. Krug je tada projekcija uzlazne spirale. Naličje ovakvog rasčitavanja kruga jeste kretanje bez napretka, bezglavo bauljanje, bez cilja, bez smisla, nemogućnost razrešenja trajno sapletene misli, bezizlazno kolo ponavljanja u efemernom postojanju, obamrlost u zbunjenosti. Krug je tada projekcija silazne spirale - klopka, rupa, očaj bezglasnog pokušaja vriska, omča. Krug se krije i u smenjivanju bezrazložnog optimizma i mračne letargije. Telo, sklupčano u grču oko srca, zatvara se u krug čvrstog sna ili noćne more. Krug je i zagrljaj, prijatnost blizine i pulsirajuće toplote, ali je i klinč, zaustavljen pokret, nemogućnost i napada i odbrane, trenutak ravnoravnosti između budućeg pobednika i poraženog. Umemo li da putujemo po našim sopstvenim spiralnim putanjama? Imamo li zaista dara da se zagledamo u domete sopstvenog duha, bez kompromitujuće ranjivosti? Primirje u automahiji jednako je moguće koliko i sabranost u autoskopiji. Odraz pri samopromatranju je ili užasan u svojoj avetinjskoj distorziji, ili je zamagljen optimističnom sumnjom koja tera na ne sasvim artikulisanu želju za napretkom”, navela je Tijana Kojić u tekstu “Mapa bez teritorije”.
Izložba u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće otvorena do 14. februara.
(SEEcult.org)
