Kulturna participacija građana Srbije

Iako je pandemija korona virusa pokazala koliko je kultura važna kako za pojedince, tako i za društvo u celini, istraživanje o kulturnoj participaciji građana Srbije, obavljeno 2019. godine, a upravo objavljeno, pokazuje prilično poražavajuću sliku uloge kulture u svakodnevnom životu.

Prema rezultatima istraživanja, objavljenog u istoimenoj knjizi Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), oko trećina ispitanika nije pročitala nijednu knjigu za godinu dana. Nešto više od polovine je pročitalo bar jednu knjigu za sopstveno zadovoljstvo, a najčešće jednu do tri knjige u 12 meseci, dok je posvećenije čitanje retko. (Auto)biografije predstavljaju omiljeni književni žanr. Češće se čitaju strani pisci, savremena literatura i beletristika.

U pogledu izbora čitanja elektronskih ili štampanih izdanja, vidi se da e-knjiga nije omiljeni medij, jer većina građana još uvek preferiše štampanu knjigu.

Istraživanje pokazuje i da samo oko polovina ispitanika posećuje kulturne događaje, a od tog broja najveći je broj onih koji to čine jedanput godišnje (20% do 30% za većinu posmatranih sadržaja). Najredovniji posetioci, koji na mesečnom nivou posećuju javne sadržaje iz kulture, zauzimaju udeo od svega oko 2% ili manje od toga.

Filmske projekcije u bioskopima i koncerti su najpopularnija kulturna dešavanja, s tim da su pop/rok koncerti posećeniji od ostalih pravaca. Koncerti narodne muzike nisu u toj meri popularni (oko trećine ispitanika ih posećuje), a najmanje su posećeni koncerti klasike.

Posetioci su češće ženskog roda: žene u većom broju odlaze u pozorišta, u muzeje, na operu i balet, dok su u oblasti digitalnog stvaralaštva češći pripadnici muškog pola, kao i u slučaju poseta džez/bluz koncerata.

Tipičan profil posetioca kulturnih događaja su visokoobrazovane mlađe žene, stručnjaci po zanimanju, iz urbanih delova Vojvodine i Beograda.

Većina ispitanika za zadovoljavanje ličnih kulturnih potreba izdvaja do 2.000 dinara mesečno, smatrajući da su cene ulaznica za kulturna dešavanja adekvatne, dok svaki treći smatra da su visoke. Nijedan dinar za kulturu ne izdvaja 14,6% građana. Ipak, cena ulaznica ne predstavlja značajniji za neposećivanje kulturnih dešavanja. Najčešći razlozi su nedostatak interesovanja i manjak slobodnog vremena.

Kulturnom produkcijom najčešće se bave mlađe ženske osobe, iz gradskih sredina Vojvodine ili Beograda, visokog stepena obrazovanja, stručnjaci u svojim oblastima ili studenti. Od tog obrasca odstupa oblast digitalnog stvaralaštva, gde su dominantniji pripadnici muškog pola.

Istraživanje pokazuje i da je, kada su sadržaji iz kulture u pitanju, internet postao dominantan medij za informisanje građana, ali kroz participativne platforme, a ne one prezentacionog tipa. Najveći broj ispitanika izjasnio se da je razmena informacija kroz razgovor uživo ili virtuelno, preko društvenih mreža, pretežan način na koji dolaze do različitih informacija o kulturinim događajima i sadržajima.

Struktura omiljenih aktivnosti koje građani Srbije upražnjavaju u slobodno vreme nije se zapravo promenila u poslednjih deset godina.

Najpopularnije aktivnosti i dalje su druženje sa prijateljima, boravak u prirodi, odlazak u šetnju i porodične proslave. Jedina promena u odnosu na pre deset godina je to što je, prema ranijim istraživanjima, peta omiljena aktivnost građana bilo gledanje televizije (2007. i 2011. godine), dok je 2019. to bio izlazak u kafić, restoran ili kafanu.

Najmanje omiljene aktivnosti u slobodno vreme su slušanje džez i klasične muzike, odlazak u klub, plesnu dvoranu i bavljenje umetničkom aktivnošću. Peta najmanje omiljena aktivnost u 2007. godini bila je odlazak u muzej ili galeriju, a u 2011. godini bavljenje sportom, dok je u poslednjem istraživanju to odlazak na sportske događaje

Anketno empirijsko istraživanje na nacionalnom uzorku obavljeno je u jesen 2019. godine, a obuhvaćen je 1.521 ispitanik.

U studiji su analizirani i prikazani podaci za koje je procenjeno da bi mogli da budu od koristi kreatorima kulturne politike na svim nivoima, ustanovama kulture, formalnim i neformalnim umetničkim grupama, kao i široj zainteresovanoj javnosti.

Istraživanje je objavljeno u knjizi “Kulturna participacija građana Srbije”, čiji su autori Slobodan Mrđa i Marijana Milankov, a deo je istoimenog projekta Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, realizovanog 2019. godine.

Istraživanje se oslanjalo se na ranije istraživanja kulturne participacije koje je sproveo ZAPROKUL – “Kulturne prakse građana Srbije” (2010)) i “Kulturne potrebe, navike i stavovi građana Srbije” (2015). Knjiga stoga sadrži i komparativnu analizu sa njima.

(SEEcult.org)