Filmski reditelj Emir Kusturica, gost 47. Festa povodom dokumentarca “Pepe, jedan uzvišeni život”, smatra festivale “sigurnom kućom” za film, a veruje da će Fest uspeti da bude i u budućnosti više od distributerske smotre.
“Drago mi je da smo ponovo u sali u kojoj sam provodio puno vremena 70-ih godina. To je bio moj prvi susret sa svetskom kinematografijom. Onda je došla ona faza u kojoj je bio taj nesrećni rat. Ali se Fest nekako održao. Jako mi je drago da sam jedan od onih koji su pomogli Fest u jednoj fazi, upravo zbog tog sećanja na mladost, a osvežavanje tih slika je uvek dobar stvar. Sećam se ponoćnih projekcija u Domu sindikata, programa koje je pravio Dušan Makavejev. Ti filmovi, kao na primer ‘Veliko ždranje’, nama su bili veliki prozor u svet”, rekao je Kusturica 2. marta na konferenciji za novinare u Kombank dvorani, uoči premijere dokumentarca o bivšem urugvajskom predsedniku Hozeu Pepeu Muhiki.
Kusturica je izrazio uverenje da će se Fest u budućnosti održati u tom pravcu da bude više od distributerske smotre. “Čini mi se da to već nekoliko poslednjih godina i jeste”, dodao je Kusturica.
Navodeći da se danas menja forma prikazivanja filma, pa umesto Holivuda nastupa Netfliks, Kusturica je rekao da se tu okreću milijarde, ali je pitanje da li će ta forma da se održi.
“Film ulazi u baroknu fazu. Sve manje se filmom bave ljudi koji su naučili zanat, sve više ljudi koji imaju dobru ideju, koji dobro pišu. U međuvremenu je pala cena proizvodnje filma i danas gotovo svako može da napravi film”, dodao je Kusturica, koji je kao sledeći projekat najavio da na jesen ide u Mongoliju, gde će raditi film “Beli oblak Džingis Kana”.
Kusturica i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić, foto: Dusan Milenkovic
Prema njegovim rečima, danas je “prava gužva od filmova”.
Kada je on počinjao, svetski festivali su birali između 400-500 filmova, dok sada konkuruše po nekoliko hiljada. “U toj gužvi festivali će ostati mesto koje je za film - sigurna kuća. Divno je da postoje”, rekao je Kusturica.
Povodom dokumentarca o Muhiki, čija je domaća premijera bila početkom januara na otvaranju 12. festivala Kustendorf na Mećavniku, Kusturica je rekao da je zanimljivo videti taj film u vreme kada dolazi do obnove gradiva u Latinskoj Americi, gde Severna Amerika, odnosno SAD obnavljaju državne udare, a Urugvaj se nalazi na jugu, skriven od velikih događaja i još uvek nije na jelovniku.
“Biće zanimljivo da se pogleda film u kojem je jedna idealizovana državna forma koja se vraća u vreme Rusoa i Sen Simona. To je jedina teritorija gde je ostvaren ideal, nešto što se suštinski vezuje za ono u čemu smo mi odrastali. Na Kubi je bio dirljiv prijem, zato što je Kuba ostala ono što je i bila. Svi su predviđali da će da padne čim umre Kastro, a to se nije dogodilo”, rekao je Kusturica, čiji je film o Muhiki deo Glavnog programa 47. Festa, van konkurencije za nagrade.
Kusturica i Pepe Muhika
Navodeći da mu je drago što je uspeo da završi taj film, Kusturica je rekao i da je, kao i u slučaju svih drugih njegovih filmova, to bila velika muka, posebno što nije znao kako da ga strukturira. Na kraju je pronašao formu da se sve što je u životu Pepea Muhike bilo i što mu se činilo značajno iscrta u 24 poslednja sata njegovog predsednikovanja.
“Sam kraj filma sugeriše jednu idealizovanu formu, gde predsednik jedne države predaje lentu, 10.000 ljudi mu aplaudira na odlasku i onda on sa svojom ženom ode na viski u jedan od barova u Montevideu. To je nezamislivo ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. Zamislite da Makron tako ode sa ženom na večeru bez telohranitelja”, rekao je Kusturica.
U filmu su se, kako je dodao, sudarale trenutne političke ideje, njegovo oduševljenje ljudima koji su čvrsti branili svoje principe i ono čemu je ostao veran, a to su te idealizovane forme ne samo u umetnosti, nego i u ljudskim zajednicama.
“Ova (u Urugvaju u vreme Muhike) je sigurno jedina na svetu u kojoj je taj dodir između socijalizma i kapitalizma učinjen na najbolji mogući način”, ocenio je Kusturica.
Kusturica je rekao i da je film za njega izražavanje primarnih emocija kao i muzika.
“Utoliko mislim da razlika kako reaguju u Buenos Airesu, Veneciji ili Havani i Beogradu ne može biti velika. Zato što se tu radi o jednom čoveku koji je mio i koji je obavio svoju socijalnu misiju, ne mogu reći kao mesija, ali jeste izveo nešto što nikome drugom nije pošlo za rukom”, naveo je Kusturica.
Prema njegovim rečima, delovalo je kao da Muhika ima čarobni štapić, a on je pravio uspešne manevre, pametne kompromise u korist svoje zemlje i naroda.
“Svoju platu je davao za siromašne. Pritom nije pozirao, objektivno je živeo veoma skromno. Očarao je ljude. Umeo je da se obrati i domaćici i intelektualcu. I pritom nije lagao. Tu je i suštinska ljubav i razumevanje sa njegovom ženom. U mladosti je bio militantni političar. Proveo je 13 godina u zatvoru, izašao je kad je pala vojna hunta. U određenom smislu on je svetac sa puškom. Posle zatvora politiku je nastavio bez puške i to prvo kao ministar poljoprivrede”, naveo je Kusturica, dobitnik Srebrnog lava u Veneciji za "Sjećaš li se Dolly Bell?", te Zlatne palme u Kanu za filmove "Otac na službenom putu" i "Podzemlje", kao i Srebrnog medveda na Berlinalu za "Arizona Dream".
Nakon premijerne projekcije 2. marta u Kombank dvorani, film “Pepe, jedan uzvišen život” biće prikazan i 3. marta na istom mestu, kao i u bioskopu Cineplexx Ušće.
Fest predstavlja do 3. marta 125 premijernih filmova, a najtraženiji biće prikazani na bis 4. marta u nekoliko dvorana.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)