Legat Danila Bate Stojkovića, uz dve prateće izložbe i retrospektivu filmova tog legendarnog srpskog i jugoslovenskog gloumca, svečano su otvoreni 28. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, povodom 90 godina od njegovog rođenja.
“Celokupna glumačka pojava Bate Stojkovića poseduje onaj višak kvaliteta koji odlikuje sve velike glumce i koji čini da njihove pojedinačne uloge kreiraju priču za sebe”, istakao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, napominjući da se asocijacije publike najčešće vezuju za čuvene replike koje je Stojković izgovarao uz prepoznatljivu i upečatljivu ekspresiju, ali da su njegove uloge svakako mnogo više od komičnih dijaloških linija.
Kao svojevrstan kontrastni pandan, Pantelić je naveo još jednog Batu – Velimira Živojinovića, koji je oteletvorio tip heroja, dok je Bata Stojković “kreirao manje atraktivnog junaka, koji često nije protagonista a svakako se teško može nazvati herojem, ali koji je takođe postao arhetip srpskog i jugoslovenskog filma, a to je lik čuvara sistema i poretka, čiji bi simbolični rođendan bio famozni Dan bezbednosti”.
Već u filmu “Delije” Miće Popovića, kojim je započela retrospektiva, Bata Stojković “igra junaka koji se suočava sa stanjem nakon rata, kada vreme heroja i podviga ustupa mesto svakodnevici”, rekao je Pantelić.
Tu liniju publika će moći da prati i u “Zazidanima” Kokana Rakonjca i u “Ulozi moje porodice u svetskoj revoluciji” Bahrudina Čengića.
Retrospektiva obuhvata i paradigmatične uloge Bate Stojkovića koje su karakterističan izraz pronašle u figuri očeva - u filmovima “Bubašinter” Milana Jelića, “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana, “Čuvar plaže u zimskom periodu” i “Varljivo leto ‘68” Gorana Paskaljevića.
I kada se ne bave konkretno političkim uređenjem, ocenio je Pantelić, “ovi očevi jesu čuvari poretka; simpatično neurotični insistiraju na poslušnosti jer su i sami poslušni, komični u svojoj večitoj zabrinutosti što zbog sopstvene pozicije u hijerarhiji, što zbog ponašanja sinova, koji nikako da shvate da se ’marksizam jednostavno mora znati’”.
“Ovaj junak svoj vrhunac i kraj doživljava u filmovima ‘Balkanski špijun’ Božidara Nikolića i Duška Kovačevića i ‘Kako sam sistematski uništen od idiota’ Slobodana Šijana, u kojima je zatvoren krug od ideala do ludila. U tom smislu, Bata Stojković je, počevši od naizgled tipskih i komičnih uloga, iscrtao jednu veličanstvenu nad-ulogu srpskog i jugoslovenskog filma, koja u sebi sadrži tragike koliko i komike”, zaključio je Pantelić, te izrazio zadovoljstvo što je stalna postavka Kinoteke postala bogatija za legat još jednog našeg velikana.
Dramska umetnica Branka Petrić prisetila se saradnje s dragim kolegom kroz anegdote iz njihovog 40 godina dugog prijateljstva, započetog još za vreme studija.
“Kada je došao na Akademiju već je bio potpuno spreman. Sve nas je oduševio kako izvodi Čehovljevu ‘Krotku’, kako proživljava sudbinu svog lika. Voleo je da govori stihove Majakovskog, a i mi smo mu to tražili ponovo i ponovo”, ispričala je Branka Petrić, ističući da je Stojković bio autentičan ne samo na sceni nego u svemu i da je umeo da čuva prijateljstva.
Reditelj Slobodan Šijan izjavio je da se Bata Stojković pojavio u vreme kada je začet najznačajniji period u srpskom filmu - crni talas, u kojem su autori počeli da traže drugačija lica - ne lepotane, nego one koji su interesantni, po nečemu specifični, a izgledaju kao obični ljudi.
“Za uloge oca kakve je igrao u nekoliko filmova danas nemate takvu pojavu. Teško je naći glumca koji ima tu specifičnu osobinu, koju je dao i drugim likovima koje je tumačio”, rekao je Šijan i dodao da mu se dopao izraz iz teksta Radmile Stanković u časopisu “Kinoteka” da je “Batin otac bio manjeg rasta i kočoperan. Taj izraz fantastično opisuje te njegove likove”, rekao je Šijan.
To su, kako je dodao, neki mali ljudi koji o sebi imaju visoko mišljenje i to mišljenje pokušavaju da dokažu u svakoj situaciji.
Šijan je rekao da je Stojković bio i zahtevan glumac.
“Postavljao je pitanja, umeo je da vas natera da raspravljate o ulozi. Nekad to nervira, ali je i davalo dobre rezultate. Uspevao je da nas ubedi. Imao je izvanrednu sposobnost da se prilagodi liku”, istakao je Šijan, prisetivši se nekih situacija sa snimanja tri igrana i dva televizijska filma koje je radio s Batom Stojkovićem.
Šijan je skrenuo pažnju i na slike Miće Popovića iz ciklusa prizora sa Gvozdenom, za koje je Bata Stojković pozirao, kao i na to koliko je taj proces saradnje bio značajan za glumca.
Kustoskinja Jugoslovenske kinoteke Irina Kondić rekla je da je legat Bate Stojkovića dobijen još 2019. godine, ali da njegova supruga Olga Stojković tada još nije mogla emotivno da se odvoji od svih predmeta, koji su nakon njene smrti stigli u Kinoteku.
Nagrade i lični predmeti Bate Stojkovića sada su deo stalne postavke Naš muzej filma, u prizemlju zgrade u Uzun Mirkovoj ulici.
Dve izložbe postavljene su u centralnom foajeu. Odabrane fotografije, uz inserte na monitorima, predstavljaju celokupnu karijeru velikog glumca – filmsku, pozorišnu i televizijsku.
Drugi deo čine privatne fotografije, na kojima se Stojković može videti kao dečak od tri godine, pa kao školarac, zatim sa suprugom, rekla je Irina Kondić, zahvalivši za fotografije i sugestije Radmili Pavlović, koja je odrasla uz Batu Stojkovića.
Radmila Pavlović je istakla da se energija kojom je on plenio teško može rečima opisati.
Sa posetiocima Kinoteke podelila je sećanja, počev od onog kada ju je kao devojčicu odveo na njeno prvo šišanje. Ispričala je i kako ju je u različitim situacijama tokom života naučio poverenju, nesebičnosti, borbenosti, poštovanju prema drugima...
(SEEcult.org)