Leksikon YU filma
Filmski kritičar Nenad Polimac iz Zagreba predstavio je 8. juna u Muzeju Jugoslovenske kinoteke “Leksikon YU filma”, zanimljivu i intrigantnu knjigu, u kojoj nudi kritičarski pregled kultnih filmskih ostvarenja i ključnih osoba i fenomena koji su obeležili jugoslovensku kinematografiju.
Polimac u “Leksikonu YU filma” analizira i uspon i pad jugoslovenskog tržišta, kao i alternativnih filmova, sažimajući 40-ak godina jugoslovenske filmske industrije.
U toj knjizi, izdanju “Naklade Ljevak”, zastupljeni su svetski značajni filmovi, kao što su “Skupljači perja”, “Bitka na Neretvi”, “Valter brani Sarajevo”, “Ko to tamo peva”, “Otac na službenom putu”... Tu su i prikazi filmskih legendi, među koje autor ubraja Veljka Bulajića, Borisa Dvornika, Žiku Pavlovića, Radeta Šerbedžiju, Batu Živojinovića, zatim gosti iz sveta Jul Briner, Orson Vels i drugi, kao i pripadnici “praške škole” Rajko Grlić, Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Lordan Zafranović…
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić ocenio je u razgovoru sa Polimcem da je takva knjiga bila preko potrebna i da čak i za one koji mnogo znaju o toj temi otkriva neke nove podatke i interesantne detalje.
Polimac je priznao da je ideja potekla od izdavača, a da je njemu odmah "zazvonilo“ kako bi knjiga o YU filmu mogla da privuče publiku, jer je u Hrvatskoj pre izvesnog vremena kanal Klasik TV bio jedan od najgledanijih prikazujući samo stare jugoslovenske filmove. Pored toga, kada je u Kinoteci u Zagrebu 1999. godine išao ciklus partizanskih filmova, nije moglo da se uđe od gužve. U novije vreme i HRT se ohrabrio da prikazuje i srpske filmove, uz partizanske i ostvarenja dela Slobodana Šijana ili Emira Kusturice, i gledanost je takođe odlična.
“Ja volim jugoslovenski film, naravno - ne svaki. Ima tu jako zanimljivih reditelja, meni lično je najdraži Žika Pavlović. Nisam bio veliki poklonik praške škole, više me je privlačio crni talas. U Leksikon sam stavio neke stvari koje se ne mogu zaobići, a i neke koje se meni sviđaju”, rekao je Polimac na promociji svoje knjige, održanoj u okviru pratećeg programa 18. Festivala nitratnog filma.
Polimac se odlučio samo za igrane filmove, bez dokumentaraca i animiranih, kao i za vremensku “sekiru”. “Obuhvatio sam period od prvog filma socijalističke Jugoslavije – ‘Slavica’ do ‘Gluvog baruta’, koji je bio pobednik poslednjeg jugoslovenskog festivala u Puli 1990. godine”, izjavio je Polimac.
Povodom izbora fotografije Jula Brinera za naslovnicu “Leksikona”, Polimac je rekao da je zaista bio impresivan promet velikih imena kroz jugoslovenski film, pre svega zahvaljujući nekadašnjim ozbiljnim producentskim kućama kao što su Avala film (Beograd), Jadran film (Zagreb), Lovćen film (Titograd – Podgorica), Triglav film (Ljubljana).
Na pitanje da li planira i knjigu o post-YU filmu, Polimac je rekao da ne veruje da bi za nju bilo šireg interesivanja.
“To su danas dosta različite kinematografije. Autori koji su do raspada bivše države bili stubovi kulture otišli su u drugi plan, a došle su objektivno sasvim nove generacije i napravile nove sisteme”, ocenio je Polimac, dobitrnik Plakete Jugoslovenske kinoteke za dugogodišnju saradnju i doprinos filmskoj umetnosti.
Polimac piše o filmu od početka 70-ih. Pripada generaciji koja je smatrala da radikalno treba revalorizovati povest hrvatskog i jugoslovenskog filma, pa je sa kolegama osnovao kratkotrajni, ali vrlo uticajni časopis “Film”, čiji je bio odgovorni urednik. Priredio je, između ostalog, i knjige “Živojin Pavlović: Dva razgovora” i “Branko Bauer”, a aktivan je bio i u izradi “Filmske enciklopedije” dr Ante Peterlića u izdanju Leksikografskog zavoda.
Tokom 80-ih godina delovao je kao savetnik za repertoar u zagrebačkim Kinematografima, a iskustva iz rada u filmskoj industriji kasnije je inkorporirao u svoje napise o filmu.
Polimac je s Vladimirom Tomićem autor je nekada popularnih televizijskih emisija o filmu “Moderna vremena” i “Vrtoglavica”.
Dobitnik je godišnje nagrade Hrvatskog društva filmskih kritičara “Vladimir Vuković”.
Između ostalog, među osnivačima je nedeljnika “Globus”, “Nacional” i preduzeća Europa Press Holding.
(SEEcult.org)
