• Search form

13.09.2017 | 12:52

Linčov optimizam u mogućnost boljeg sveta

Linčov optimizam u mogućnost boljeg sveta

Američki filmski reditelj i vizuelni umetnik Dejvid Linč izazvao je veliko interesovanje razgovorom sa obožavaocima njegovog dela, ali i poštovaocima transcendentalne meditacije (TM) koju upražnjava i propagira već godinama, organizovanim u Dvorani Kulturnog centra Beograda povodom izložbe fotografija “Male priče”. Tokom jednočasovnog video susreta preko Skajpa, govorio je i o potrebi pronalaženja dobrog u dubini svesti svakog pojedinca kao o načinu za poboljšanje ličnog života, ali i za izgradnju globalnog mira, prisetio se putovanja kroz Beograd i bivšu Jugoslaviju sredinom 60-ih, objasnio pojedine segmente svog umetničkog procesa, osvrnuo se na sudbinu filma i bioskopa u eri dominacije televizije i novih tehnologija, kao i na duh današnjeg vremena… Odgovorio je i na trivijalnija pitanja, poput načina na koji pravi svoju frizuru i zašto voli Elvisa Prislija.

U krcatoj Dvorani KCB-a, Linč je razgovarao 12. septembra s publikom uz moderaciju kustosa izložbe “Male priče” Miroslava Karića i Vesne Danilović, kao i predstavnika Saveza za transcendentalnu meditaciju Srbije, koji je i organizovao taj događaj u saradnji sa Fondacijom Dejvid Linča za svetski mir i obrazovanje bazirano na svesti. Razgovor je usledio nakon projekcije dokumentarnog filma “Meditacija, mir i kreativnost”, snimljenog za vreme Linčove turneje tokom koje je od 2007. do 2009. godine obišao 16 zemalјa širom sveta govoreći o meditaciji, kreativnosti i miru u okviru projekta “Promena počinje iznutra”, koji realizuje njegova fondacija.

Priliku za razgovor, tokom kojeg nije isključio mogućnost da će snimiti i četvrtu sezonu kultne serije “Tvin Piks”, ali tek za nekoliko godina, Linč je iskoristio da više puta pozove sve da počnu da upražnjavaju tehniku TM koju je ustanovio još sredinom 50-ih Mahariši Maheš Jogi (Maharishi Mahesh Yogi). Sam Linč primenjuje tu tehniku već decenijama i, prema njegovim rečima, to iskustvo je važno izvorište njegove kreativnosti, ali i života bez negativnih misli, ljutnje, stresa…

“Pre nego što sam počeo da se bavim transcendentalnom meditacijom, bio sam sav ljut. Imao sam razna preispitvanja, nedostatak samopouzdanja… Kad sam počeo da meditiram, ljutnja je otišla. Čak nisam više ljut ni na prvu suprugu”, rekao je Linč, čiji je razgovor sa beogradskom publikom pratio preko Skajp video poziva i Radža Feliks, učitelj TM iz Švajcarske.

Male priče / Small Stories

Na Linčovo filmsko i posebno na vizuelno stvaralaštvo kratko je podsetio beogradski istoričar umetnosti Miroslav Karić, kokustos izložbe “Male priče”, koji je istakao da je još tokom studija istorije umetnosti proučavao vizuelnost filma “Eraserhead” (1977) u odnosu na određene filozofske ideje i pokrete savremene umetnosti, upoznajući tako multidisciplinarnu umetničku stranu Linča i njegovu izuzetno raznovrsnu umetničku produkciju, koja se ogleda i na primeru izložbe “Male priče”. Na Karićevo pitanje o izvorištu uticaja za takvu raznovrsnost umetničke prakse, Linč je rekao da su to ideje i postupak koji se zasniva na akciji i reakciji.

"Kada uhvatite ideju, vi morate da napravite reakciju i pokret u odnosu na tu ideju. Ako niste zadovoljni pokretom, onda ga ispravite. Kada osećate da činite dobre stvari, nastavite sa tom praksom. Osećaj je vrlo važan" kazao je Linč.

“Napravite pokret i reagujete na taj pokret. Ako nije dobro, ispravite. Ideja vas transformiše kroz tu akciju i reakciju, uz intuiciju, osećanje koje vas ispravlja... To je proces svih stvari”, rekao je Linč, koji smatra, inače, da čovek ne stvara ideje, već ima sposobnost da ih uhvati.

Pojedini motivi u okruženju predstavljaju mu posebnu inspiraciju, poput starih fabrika koje je ovekovečio na seriji fotografija.

“Fabrike su mi kao katedrale. Idem tamo da ih fotografišem i nalazim stvari koje su mi brilijantne. Kliknem. Ispunjene su svim vrstama lepote. ‘Male priče’ napravljene su od drugačijih elemenata - u kompjuteru. Više su kao slika, nego kao fotografija”, rekao je Linč povodom izložbe 56 crno-belih fotografija velikog formata, koje su predstavljene do kraja septembra u sva tri galerijska prostora KCB-a, a manifestuju sve odlike njegovih filmova - čudesno preplitanje realnih referenata i fantazmagoričnih intervencija i kompozicija.

Prema rečima Linča, za svaki rad i kreativnost potrebno je osloboditi se negativnih misli.

“Ako imate mnogo negativnih misli, to može da ubije bilo koji projekat, ali uvek postoji rešenje. Um hvata ideje da bi rešio problem. To blago je u svima nama. Mahariši Maheš Jogi kaže: ‘Nema problema, samo rešenja’”, rekao je Linč, ukazujući da je važno da svako dođe do dubljeg nivoa svoje svesti i do sopstvenih zaključaka.

Time je odgovorio i na pitanje u vezi sa sudbinom pojedinih karaktera “Tvin Piksa”.

“Važno je ono što vi verujete da se desilo. Razne stvari se dešavaju u životu i moramo doći do sopstvenih zaključaka… Možete, recimo, da pročitate knjigu koja otvara niz pitanja, i hoćete da razgovarate sa autorom, ali on je umro pre sto godina. Zato je sve na vama”, rekao je Linč.

Pojašnjavajući kako da se pojedinac fokusira na suštinu problema, a ne na simptome, Linč je pozvao publiku da zamisli drvo u vazduhu, sa lišćem, granama, stablom, korenom… Mnogi kažu - lišće opada, grane se suše... Adresiraju problem na nivou lišća, grana… a Mahariši kaže: ‘Morate da zalivate koren, i onda će grane ojačati, lišće se oporaviti, pojaviće se cvetovi…”, rekao je Linč, ponovivši više puta tokom večeri: “Zalivajte koren i berite voće”.

Prema njegovim rečima, psihijatri mogu da pomognu mnogo ljudima, ali ne adresiraju problem iz najdubljeg nivoa.

Slično je odgovorio i na pitanje o duhu našeg vremena, za koji smatra da je “duh svakog vremena”, jer su uvek postojali problemi i negativnosti, ali i pozitivnosti.

Prema njegovim rečima, mnogi ratni veterani, koji imaju traume, noćne more i druge posledice strahovitog stresa, koje utiču na njihove živote, porodice i prijatelje, uspeli su tehnikom TM da prebrode probleme.

“Lekovi koje pripisuju psihijatri, alkohol koji uzimaju, to su samo maska za stvarni problem, i možda prave nove probeme”, rekao je Linč.

“Kažu da smo u tranziciji iz mračnog u svetlo doba. Ovom tehnikom se donosi promena i što više ljudi podržava i osvetljava sebe na taj način, ona će se brže destiti”, rekao je Linč, koji smatra da je tehnika TM način i da se dođe do globalnog mira – preko udruživanja pojedinaca koji je primenjuju u mirovne grupe širom sveta.

“Mnogo je negativnosti u svetu, ali i izvor pozitivnosti leži unutar njega. Taj  osećaj je mnogo snažniji od bilo kakve bombe”, rekao je Linč, navodeći da je Mahariši ustanovio tehnologiju koja može da dovede do svetskog mira – “raja na zemlji”.

Ta mogućnost, kako je dodao, leži u pojedincu, a ako su mirotvorne grupe širom sveta dovoljno velike, mogu da promene kolektivnu svest i dovedu do promene od tamnih do svetlih oblaka koju će svi osetiti.

“Veoma je važno da ljudi znaju za to... Želim da podržim te mirovne grupe da bismo imali lep svet za sve, da ne živimo u negativnosti, jer  
bogatstvo je u nama, možemo mu prići ovom tehnikom i napraviti život lepim”, rekao je Linč, govoreći o tehnici TM kao o načinu za proširenje svesti, što znači i inteligencije, kreativnosti, sreće, ljubavi, energije…

“Ljudska bića treba da uživaju u životu. Nisu stvorena da pate. To je naša priroda i vreme je da radimo u skladu sa prirodom”, dodao je Linč, istsičući da je “ljudska fiziologija toliko lepa” i da je “čovek prelepo kosmičko biće kad funkcioniše u balansu”.

Linč se nije složio sa opaskom iz publike da verovatno danas, kada upražnjava TM, ne bi mogao da snimi film kakav je “Eraserhead”.

Priznao je, međutim, da i sam jeste strahovao u početku da će primenom TM postati previše mirna osoba i da više neće biti izazova.

“Brinuo sam zbog toga, ali počeo sam ipak. Povećala mi se kreativnost… Svidela mi se ideja proširenja svesti. Posmatrao sam sve najpre pažljivo i sjvatio sam da dobijate zapravo više ivica, ideja i više uživanja, jer negativnost ne postoji. Ljutnja nije ivica. To je stanje slabosti. Ovom tehnikom dobijate više snage da radite stvari koje volite, dolazi vam više ideja, sreće zbog rada i ljubavi prema ljudima. Jača vam samopouzdanje”, rekao je Linč.

Iako u životu voli da govori ljudima kako da prevaziđu brige, stres, depresiju, Linč je rekao da u filmu voli da pokaže tamne stvari.

“Priče moraju da imaju kontraste, čak i život-smrt situacije, sve vrste interakcija… Umetnik ne mora da pati da bi pokazao patnju u knjizi, na filmu… Mora samo to da razume…”, rekao je Linč, dodajući da čovek što više pati – manje stvari može da uradi.

“Ako si ljut, to te okupira, ali nije samo ljutnja u pitanju, nego i to što ne možeš da dođeš do ideja”, rekao je Linč.

Linč je rekao i da čovek treba da ima svest da mu se vraća sve što čini drugim ljudima – to zapravo čini sebi.

“Te stvari se vraćaju – i dobro, i zlo. Ako ne znate kako da prepoznate da je nešto loše, zapitajte se da li biste voleli da se to što se dešava drugoj osobi dešava vama. Ako je odgovor – ne, onda znači da je to loša stvar”, rekao je Linč.

Komentarišući status filmske umetnosti danas, Linč je ocenio da je televizija mnogo uticajnija i da, iako voli iskustvo projekcije na velikom platnu, smatra da vreme za nezavisni film u bioskopima prolazi.

“Ako bi Felini danas imao novi film, verovatno bi mogao da se prikazuje samo po nedelju dana u Njujorku, Los Anđelesu i možda još nekom gradu… Nije dobro vreme za arthouse film… Dobra stvar je što kablovska televizija zamenjuje na neki način arthouse. Kvalitet nije tako dobar, ni zvuk, ali je to baza za nastavak priče neopterećene reklamama, a i kvalitet se poboljšava”, rekao je Linč.

Linč je prokomentarisao i svoju fasciniranost Elvisom Prislijem, kao umetnikom koji je objedinio i rokabili, i ritam i bluz, i bluz, koji su postojali i pre njega, i podigao ih na viši nivo, zapalivši svet svojom muzikom.

Učešće u vojsci ga je, međutim, skoro ubilo. “Godine pre vojske su bile magične za Elvisa”, rekao je Linč.

Navodeći da zbog posla ne može mnogo da putuje, Linč se prisetio da je 1965. godine prošao kroz Beograd putujući “Orijent ekspresom”.

“Mnoga iskustva sam doživeo u bivšoj Jugoslaviji. Jedno od njih je da sam u jednom trenutku bio vrlo gladan, a jedan čovek je u tom trenutku otvorio novine i izvadio domaći hleb, počeo da ga seče nožem, a unutra je bilo sira i mesa…. Dao mi je veliki deo tog divnog hleba sa mesom i drugim stvarima. Imam lepe uspomene na ljude, i iskustvo. Mnoga iskustva dolaze iz tog dela sveta”, rekao je Linč.

Na pitanje predstavnika TM Srbija o mogućnosti da u Beogradu bude osnovano regionalno predstavništvo njegove fondacije, Linč je rekao da imaju njegovu podršku, a ako tu ideju podrži i Radža Feliks, onda znači da je poastignut i dogovor.

(SEEcult.org)

Video
20.09.2017 | 23:42

VOĐENJE: Srba Travanov - Celuloid

Vođenje kroz izložbu Srbe Travanova “Celuloid”, održane u Galeriji Štab u Beogradu od 1. do 7. septembra 2017.