Majeru Zlatni pečat Kinoteke
Jugoslovenska kinoteka uručiće 2. marta Zlatni pečat, svoje najveće priznanje, višestrukom oskarovcu Albertu Majeru (Mayer), konstruktoru filmskih kamera, koji je rodom iz Banata, a gost je 41. FEST-a. Kinoteka je priredila i omaž Majeru, u okviru kojeg će biti prikazan domaći film “Albertov put” (2012) Predraga Bambića, koji je na programu FEST-a i 1. marta u Domu omladine, a 2. marta u Dvorani Kulturnog centra.
Jugoslovenska kinoteka uručiće 2. marta Zlatni pečat, svoje najveće priznanje, višestrukom oskarovcu Albertu Majeru (Mayer), konstruktoru filmskih kamera, koji je rodom iz Banata, a gost je 41. FEST-a.
Kinoteka je priredila i omaž Majeru, u okviru kojeg će biti prikazan domaći film “Albertov put” (2012) Predraga Bambića, koji je na programu FEST-a i 1. marta u Domu omladine, a 2. marta u Dvorani Kulturnog centra.
Majeru će u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, osim Zlatnog pečata, biti uručeno i priznanje Srpske asocijacije snimatelja.
Majer će učestvovati i na okruglom stolu FEST-a “Digitalni put kinematografije” 2. marta u Domu omladine, koji bi trebalo da pruži odgovore na pitanja o problemima i mogućim rešenjima sa kojima se suočava savremena kinematografija - od produkcije do arhiviranja.
Među učesnicima su najavljeni i reditelj Nikša Sviličić iz Zagreba, snimatelj Predrag Bambić i direktor distributerske kuće MegaCom Film Igor Stanković.
Majer je rođen 1936. godine u Perlezu kraj Titela. Njegovi preci iz Nemačke naselili su se u Banat po povlačenju Turaka iz tih krajeva sredinom 18. veka.
Film “Albertov put” prati ne samo sudbinu porodice Majer, već govori o složenim društveno-političkim događajima tokom Drugog svetskog rata i neposredno po stvaranju Titove Jugoslavije.
Kao izbeglica iz komunističke Jugoslavije, Albert je sa 18 godina otišao u Nemačku, a potom 1962. sticajem srećnih okolnosti, u Ameriku. U Holivudu je gotovo ceo radni vek proveo u kompaniji Panavižn koja pravi filmske kamere.
Konstruisao je revolucionarnu Panavižn Panafleks kameru koja je tokom godina usavršavana i bila preteča današnje male i lagane digitalne kamere.
Za svoje izume dobio je četiri nagrade Oskar u kategoriji tehničkih dostignuća.
Prvog Oskara dobio je još 1972. godine, a zatim i dve nagrade Emi u istoj kategoriji.
Proslavio se konstrukcijom tonske 35mm kamere za ručno i bešumno snimanje i patentom “penaglou” za noćno snimanje.
Živi u Holivudu, a još uvek nije zaboravio Perlez i mukotrpno detinjstvo i ranu mladost u Vojvodini.
(SEEcult.org)
