Manski o Gorbačovu, Žilniku, granici umetnosti i propagande…
Ruski reditelj Vitalij Manski, čiji film “Gorbačov. Raj” učestvuje na 14. Beldoksu, izjavio je da se nekadašnji moćni lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ponašao sasvim prirodno tokom snimanja tog dugometražnog dokumentarca u njegovoj sadašnjoj skromnoj kući u predgrađu Moskve.
“Kakav je bio sa mnom, takav je i u filmu. Zadivljujuće je to što je čovek koji je imao vlast nad pola sveta, posle toga umeo da se vrati normalnom životu”, rekao je Manski 14. septembra na konferenciji za novinare Beldocsa, uoči razgovora sa srpskim kolegom Želimirom Žilnikom u Jugoslovenskoj kinoteci.
Na pitanje da li je film o Gorbačovu neka vrsta poslednje ispovesti jedne od najvažnijih političkih ličnosti 20. veka, Manski je odgovoro da nije razmišljao o ispovesti, već je hteo da fiksira dramu u tački u kojoj je on kao autor ušao u nju.
“Ova drama se, prema mom mišljenju, sastoji u tome što je čovek koji je pokušao da da slobodu svojoj zemlji doživeo momenat da se ta zemlja odrekla te slobode. I ne samo to, doživeo je i da ljudi njega smatraju krivim za sve ono u čemu oni danas ’uživaju’”, izjavio je Manski, inače autor filma “Putinovi svedoci” i drugih političkih dokumentaraca.
Vitalij Manski, foto: Beldocs
Govoreći o svom pristupu dokumentarnom filmu uopšte, Manski je ocenio da “objektivnost ne postoji”.
“Postoji sloboda subjektivnosti. Vrlo je važno ne skrivati svoju subjektivnost. Trudim se da u filmovima ne skrivam svoje mišljenje o temi o kojoj snimam. Ali takođe je vrlo važno ne predstavljati svoju ličnu subjektivnost kao istinu poslednje instance, jer u tom slučaju ne praviš film niti umetnost nego propagandu”, naglasio je Manski.
Prema njegovim rečima, prihvata kada posle nekog njegovog filma ljudi izlaze sa različitim, ponekad i potpuno suprotnim osećanjima.
“Ne prihvatam bioskop posle kojeg svi gledaoci imaju isti osećaj”, rekao je Manski.
Film “Gorbačov. Raj” imao je premijeru 2020. godine na IDFA u Amsterdamu, gde je Manski dobio nagradu za najboljeg reditelja, ali je u Rusiji do sada prikazan samo jednom.
“Bilo je to na ArtDokFestu koji ja vodim. Čini mi se da je publika uglavnom bila, da tako kažem, na jedom talasu. Oni koji se nalaze na drugom talasu protestovali su protiv prikazivanja. Inače, film je do sada kupljen za prikazivanje po celom svetu, od Amerike do Japana. Kupili su ga i ‘Al džazira’ i drugi kanali. Iz Rusije ni jedan poziv nije stigao”, rekao je Manski, koji se pre nekoliko godina preselio u Rigu.
U okviru Beldocs Industry programa, 14. septembra organizovan je i razgovor Manskog i srpskog sineaste Žilnika na temu “Dokumentarni film - ogledalo ili lupa?”. Dva velika autora osvrnuće se na stvarnost i činjenice u dokumentarnom filmu: u čemu je razlika između njih i šta im je zajedničko? Kako stvarnost utiče na slobodu izražavanja u filmu i da li ona zaista postoji u audiovizuelnoj sferi?
Manski je na konferenciji izjavio da se Žilnik i on poznaju od ranije i da su se jutros već sreli.
“Žao mi je što nisam poneo kameru da snimim naš razgovor koji je bio intenzivan i emotivan. Pričali smo o pokretu ‘Crni životi su važni’, o ruskoj emigraciji u Srbiji, naravno o raspadu Jugoslavije, o (Slobodanu) Miloševiću, o čemu sve ne... Jedva čekam da večeras nastavimo, uz čašicu rakije”, izjavio je Manski, čiji je film o Gorbačovu na programu Jugoslovenske kinoteke 14. septembra, a dan kasnije i na terasi Art bioskopa Kolarac.
Manski je boravio u Beogradu i početkom 2017. godine, nakon pobede na Filmskom festivalu “Slobodna zona” (2016) filmom "Pod suncem" o životu jedne tročlane porodice u Pjongjangu.
Tada je održao masterklas o dokumentarnom filmu između umetnosti i stvarnosti.
Rođen 1963. godine u Lavovu u Ukrajini, realizovao je od kraja 80-ih više od 30 filmova, koji su prikazivani na više od 500 međunarodnih festivala, a osvojili su više od 100 nagrada. Posebno se ističu njegovi filmovi “Putinovi svedoci”, “Pod suncem”, “Pipeline”, “Gagarinovi pioniri”, “Anatomy of T.A.T.U.”, “Brodvej, Crno more”... čime je postao jedan od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata. Osnivač je i predsednik Artdokfesta, festivala kreativnih dokumentarnih filmova koji se održava u Rigi i Moskvi, a kako je rekao u razgovoru sa Žilnikom, taj ga festival jedino i vezuje za Rusiju, koju je napustio pre sedam godina.
(SEEcult.org)
