Marina Abramović: Uspeh dolazi i prolazi

Umetnica Marina Abramović potvrdila je status zvezde u susretu s medijima uoči svečanog otvaranja retrospektive “Čistač” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), navodeći i da je svesna prolaznosti uspeha i da položaj koji trenutno ima na svetskoj sceni povlači i veliku odgovornost.

“Danas sam zvezda, sutra sam crna rupa”, citirala je Abramovićeva reči Vudija Alena na konferenciji za novinare održanoj 21. septembra u cik zore, na kojoj je ponovila principe svoje umetničke prakse, osvrnula se na beogradski period karijere 70-ih, značaj povratka u rodni grad 44 godine nakon poslednje samostalne izložbe, važnost prenošenja iskustva i znanja na mlade, potrebu razvoja publike, ali je odgovarala i na niz pitanja koja su se ticala toga šta jede, kako održava liniju i ten, šta peva dok se tušira… Poslednje pitanje zapravo to nije ni bilo, već molba jedne od novinarki mnogobrojnih lifestyle redakcija da je Abramovićeva simbolično očisti četkom, što je ona i učinila, nakon čega je u holivudskom stilu pozirala i s partnerom Todom Ekertom, sa kojim se viđa poslednje tri godine - uglavnom u pauzama mnogobrojnih putovanja, kako je napomenula.

Prema mišljenju Abramovićeve, nije se promenila uprkos uspehu na svetskoj sceni.

“Da je meni uspeh došao kada sam imala 25, 30 godina ili 40, verovatno bih dosad bila mrtva - toliko bih bila oduševljena, toliko bih mislila da sam genijalna, ali uspeh je došao tako sporo meni – tek u pedesetim godinama. Tako sam se i navikla da uspeh dolazi i prolazi, i nikada me nije promenio. Ljudi su napravili zvezdu od mene, nisam ja napravila od sebe zvezdu. To je vrlo važno. U mom Manifestu (izloženom na retrospektivi, prim. aut) kažem da umetnik nikada ne treba da bude idol sam sebi. Onog momenta kada misliš da si bog, onda sujeta postane prepreka tvom radu. Rad je najvažnija stvar, a ne ti. Ti treba sve da daš svom radu”, rekla je Marina Abramović, čija je retrospektiva gostovala od 2017. godine u gradovima šest evropskih zemalja, a Beograd je naknadno uključen u tu turneju.

Abramovićeva je rekla i da njen trenutni položaj na svetskoj umetničkoj sceni nosi “vrlo mnogo odgovornosti” u pogledu načina na koji mora da pristupi i predstavi ono što radi tako da ima smisla.

Na pitanje da li će iskoristiti uticaj koji ima među donosiocima odluka u oblasti kulturne politike u Srbiji i Beogradu za poboljšanje položaja savremene umetnosti, Marina Abramović je rekla da nije političar, već umetnik, te da se nada da je sama izložba dovoljna poruka onima koji odlučuju.

“Izložba dovoljno pokazuje političarima da, ako se uloži u kulturu dobijate visoke standarde”, rekla je ona i izrazila nadu da će MSUB dobijati dovoljno novca da pravi nove izložbe koje su svetskog standarda.

Tehnički aspekt izložbe “Čistač”, nastale u produkciji nekoliko evropskih muzeja, je i bio najveći problem za Beograd kao poslednju, naknadno dodatu stanicu evropske turneje tog projekta, nakon što je Marinu Abramović krajem 2017. godine u Oslu premijerka Ana Brnabić pozvala da izlaže u MSUB-u.

“Veliki problem bio je kako napraviti ovakvu izložbu kada je 90 odsto opreme za video, jer je performans uvek zabeležen videom. MSUB je imao jedan monitor i najteže je bilo naći novac da se ta oprema nabavi. Najbolja stvar koju sam uradila u ovoj kulturi je da ta oprema ostaje Muzeju i da mogu svi ostali umetnici njome da se služe. Time sam vrlo zadovoljna”, rekla je Marina Abramović, koja predstavlja na izložbi “Čistač” više od 120 radova iz 50-godišnje karijere, ali ne voli da je zove retrospektivom.

“Retrospektiva izgleda kao strašno tužna stvar, kao da se očekuje od umetnika da umre - završio je svoju stvar i napravio retrospektivu… kao neka penzija. Ja mislim da ću umreti radeći. Ne mislim ni na kakvu penziju i neću nikada da odustanem od rada”, rekla je ona.

Upitana da li bi altruizam po kojem je poznata mogla da primeni na neki način na Srbiju, s obzirom na težak položaj umetnika i institucija kulture, Abramovićeva je rekla da pomaže umetnošću koja ima veze sa ovim prostorima.

“Ja umetnošću pomažem. Napravila sam veliki broj radova baziranih na Balkanu. Rad ‘Računjate na nas’ posvetila sam posle rata deci od osam do 12 godina. Govorila sam o tome koliko je za njih bilo teško, šta to znači za mladost. Mi smo bili uništena zemlja, ali imamo snagu mladosti. To je način na koji ja mogu da pomognem – svojom umetnošću”, rekla je Marina Abramović, koja je ponovila i da nije izlagala u Beogradu od 1975. godine i samostalne izložbe u Salonu MSUB, jer nije bilo poziva.

Iako je i 2004. godine najavljivan njen veliki povratak i retrospektiva, nakon počasne nagrade na 45. Oktobarskom salonu, planovi su se izjalovili, a sada je u komplikovanom odnosu i sa Crnom Gorom, nakon što se ispostavilo da od pompezno najavljivanog projekta otvaranja multimedijalnog internacionalnog centra za savremenu umetnost u kompleksu bivše fabrike frižidera "Obod" na Cetinju nema ništa. Taj projekat, planiran na 14.000 kvadratnih metara prostora, bio je predstavljen u crnogorskom paviljonu na 54. Bijenalu u Veneciji - na izložbi “Obod i bistre vode”.

Prema njenim rečima, tadašnji ministar kulture Branislav Mićunović pokazao joj je “Obod” i ponudio da tu otvori institut za performans, na šta je pristala i čak dovela arhitektu Rema Kolhasa i druge stručnjake, a onda je saznala da je “pola ‘Oboda’ prodato nekim drugim ljudima”.

“Mislim da je novac za renoviranje koji je trebalo da dođe od Evropske unije zaista i došao, ali ne znam kako je potrošen. Ja nisam neko ko treba da traži sponzore - ja mogu da dođem sa idejama”, rekla je Abramovićeva, dodajući da je čak kupila bila stan na Cetinju kako bi mogla da tu ostane radi razvoja projekta, ali kada je došla u stan, saznala je da je “prodat još jednom čoveku”.

“Nisam nikada dobila ni stan ni novac nazad”, rekla je Abramovićeva, dodajući da je, uprkos tome, otvorena za saradnju sa Crnom Gorom, ali da je niko nije pozvao da ima izložbu.

“Vi ste me lepo primili, sve je nekako bilo otvoreno, a onda zatvoreno. To se isto dešavalo stalno u Srbiji. Prvi put da se nešto stvarno otvorilo - ovom izložbom. Nadam se da ćete me pozvati i možemo da uradimo nešto zajedno. Ja sam otvorena i spremna”, rekla je ona novinarima iz Crne Gore.

Evocirajući uspomene na rodnu kuću svog oca u selu Cuce kod Cetinja, te ogroman dud koji je izbio iz kamena – “mesto snage” koje je podseća koliko je junaštva bilo u njemu i kakav joj uzor predstavlja, Abramovićeva je napomenula i da ne može da kaže da je Srpkinja, jer je isto tako i Crnogorka.

Marina Abramović rekla je i da joj je poreklo sa Balkana i to što je žena nije odmoglo u karijeri, već upravo obrnuto.

“Balkan je prisutan u mnogim mojim radovima, a u ovoj sredini sam naučila i tri jako važne stvari. Prvo, od bake sam naučila sve o spiritualnosti, jer sam kao devojčica često odlazila u crkvu sa njom. Od oca sam naučila sve o hrabrosti, a od majke sam nasledila vojnu disciplinu. Kombinacija te tri stvari me je učinila jakom i spremnom za svet, tako da na mom putu nije bilo prepreka. Nikada se nisam osećala drugačije zbog toga što sam odavde ili zbog toga što sam žena”, rekla je Abramovićeva, dodajući da “uopšte nije feministkinja”, jer misli da su “žene jače i ovako i onako od muškaraca”.

"Nisam se nikada osećala drugačijom zato što sam žena. Ne volim feminizam jer stavlja žene u neku kategoriju. Umetnost nema rod. Uopšte nije važno da li je pravi muškarac, transeksualna osoba, lezbijka, gej, Amerikanac, Afrikanac... Nema rodne podele. Umetnost ima samo dve stvari – može biti loša ili dobra", izjavila je Marina Abramović, koja je susret s medijima započela odlomkom govora koji je održala prethodne večeri pred premijerkom Anom Brnabić i drugim VIP zvanicama.

“Nije zastrašujuće skočiti, ni poleteti. Možete skočiti sa oblakodera, ako želite. Opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine, kad sam napustila ovu zemlju, skočila sam. Letela sam sve vreme od tada. Danas osećam da počinjem da dotičem tlo. Topla dobrodošlica koju ste mi priredili ublažila je to što je moglo da bude katastrofalni pad”, rekla je Abramovićeva, koja je zakazala susret sa novinarima u 6:23, jer simbolično u zoru “čisti” svoju umetničku karijeru i arhivu najboljih radova.

“Čišćenje je za mene metafora prošlosti, svesti, spiritualnog, fizičkog, mentalnog… Kada umetnik radi, ne pravi sve odlično. Ima toliko loših radova koje treba da škartiraš i skloniš i ostaviš samo ono što misliš da možeš da pokažeš publici”, rekla je ona, priznajući da je pogrešila što izložbu nije nazvala “Čistačica” – kako joj je skrenuo pažnju Boris Miljković koji snima dokumentarni film o njenom radu.

“Čistačica je drugo nego čistač, nekako je još radikalnije”, konstatovala je Marina Abramović.

O njenom radu, izazovima realizacije izložbe i delu programa govorili su i kustos beogradske postavke “Čistača” Dejan Sretenović, saradnik na beogradskoj fazi Jerko Denegri, koreografkinja Linzi Pajsinger, koja je zadužena za reizvođenje nekih od najznačajnijih performansa iz samostalne karijere Abramovićeve i perioda njene saradnje sa holandskim umetnikom Ulajem, te v.d. direktora MSUB-a Slobodan Nakarada.

Linzi Pajsinger je rekla da su mladi performeri odabrani za reizvođenje performansa na osnovu kastinga koji je podrazumevao i neformalan grupni razgovor sa njima -  između ostalog i o motivaciji učešća, jer je to specifičan i zahtevan zadatak, koji podrazumeva posvećenost četiri meseca - koliko traje izložba, i ujedno težak rad.

Upitana koji bi im savet dala, Marina Abramović je rekla da treba da znaju da sve što im se kaže uopšte ne važi, jer kada dođe publika, sve se menja.

"Performans nije dobro mnogo probati, jer tada nemaš ideju šta znači energija publike i koliko možeš da pomeriš limite fizičkog i psihičkog tela pred publikom, jer publika sve menja. Moraju da nauče kako da rade pred publikom, jer što je više ljudi, moraš da daješ više od sebe", rekla je Abramovićeva, poručujući mladim umetnicima i da je "užasno važno da prate svoje srce i svoju ideju beskompromisno".

"Morate živeti svoju umetnost, to podrazumeva žrtvu, ali tako možeš da dođeš do toga što želiš da ostvariš", poručila je ona i sugerisala mladim umetnicima da ne se plaše bilo čega i bilo koga.

Kustos beogradske postavke Dejan Sretenović izjavio je da mu je rad na izložbi “Čistač” bio najveći profesionalni izazov do sada u karijeri.

“Za mene je naravno bila čast sarađivati sa Marinom, ali to je bio i svojevrsni profesionalni izazov, s obzirom da je čitava struktura izložbe takva da je na neki nacicn stigla koncipirana sa određenim brojem radova, a sa druge strane imate slobodu kustosa da kroz postavku i drugačiji tretman tog materijala, dodavanje ili oduzimanje nekih radova u saradnji sa Marinom, kreirate jedan svoj pristup”, rekao je Sretenović.

Napominjući da je radio do sada i veće izložbe, Sretenović je naglasio da je “Čistač” za njega bio “najveći profesionalni izazov” u karijeri. “Ovako komplesnu izložbu sa ovako kompleksnim zahtevima nisam imao priliku da radim i mislim da nije imao priliku niko od kolega u ovoj sredini”, rekao je Sretenović, ističući da je reč o nevervovatno fanscinatnom pedesetogodišnjem opusu dominanto performatvnih radoga koji je imao već na neki način zadatu temu u smislu na koji način umetnica želi da prezentuje radove, ali i s obzirom na to na koji način se istorijski performansi prestavljaju prema savremenim produkcijskim standardima i na koji način se oživljavaju kroz reperformanse.

Glavni zadatak, kako je dodao, bio je kako te performativne činove, iskazane kroz različite medije, predstaviti u prostoru i kako taj telesni momenat koji je u prvom planu učiniti bliskim svima.

“Verujem da smo uspeli da Marinin opus prestavimo na način koji nije tipičan u muzejskoj praksi i koji je pre svega okrenut običnom posmatraču, koji ima priliku da umetnost performansa doživi na jedan drugačiji način u odnosu na uobičajen”, rekao je Sretenović, ističući da je izložba didaktička, jer skoro sve radove prate izjave i opisi Marine Abramović.

Sretenović je izrazio stoga uverenje da će najšira publika moći lako da komunicira sa izložbom, koja je edukativnog karaktera. Uveren je i da će izlzozba doneti “konačno upoznavanje ove sredine sa celinom Marininog opusa i da će stimulisati interesovanje za umetnost performansa| uopšte.

MSUB organizuje izložbu “Čistač” uz podršku Vlade Srbije, a producent je Moderni muzej u Stokholmu, u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti (Humlebek) i Bundeskunsthale (Bon). Platinum sponzori izložbe, koja košta oko 150 miliona dinara, su Wiener Städtische Wechselseitiger Versicherungsverein i Wiener Städtische osiguranje Beograd, zlatni sponzori su Erste banka i ERSTE Fondacija, a srebrni sponzori NCR d.o.o, Soravia i Radisson Collection.

Izložba “Čistač” u MSUB-u biće otvorena do 20. januara 2020. godine, a ulaznice su u prodaji po ceni od 600 dinara, uz popuste za određene grupe.

Marina Abramović bila je zastupljena i na izložbi “Sekvence”, kojom je MSUB otvoren u oktobru 2017. posle desetogodišnje rekonstrukcije. Na toj izložbi, koja je sada zbog “Čistača” uklonjena, bila je predstavljena video radom Oslobađanje memorije (1976),  u okviru segmenta Nove umetničke prakse.

*Foto: Ivan Zupanc / SEEcult, naslovna fotografija: Bojana Janjić / MSUB

(SEEcult.org)