• Search form

26.11.2021 | 23:27

Marković otvorio 27. FAF, bastion prema neukusu i mesto za utehu

Marković otvorio 27. FAF, bastion prema neukusu i mesto za utehu

Festival autorskog filma (FAF) u Beogradu svečano je otvoren 26. novembra uručenjem nagrade za životno delo reditelju Goranu Markoviću, kome su se na bini Kombank dvorane pridružile mnogobrojne kolege, njegovi nekadašnji studenti.

“Za mene je ovaj festival značajan kako lično tako i u civilizacijskom pogledu. Najznačanije je to što je okupio publiku koja je bila drugačija od ostalih. Za ovih 27 godina su se čitave generacije ljudi sa prefinjenim ukusom, sa hrabrošću i zainteresovanih za nešto što je istina ili novina uvek okupljali oko ovog festivala”, rekao je Marković, koji je zvanično proglasio otvorenim 27. FAF.

FAF je, kako je istakao, uvek bio “bastion prema neukusu, prema teškim vremenima koja su dolazila i mesto gde možete naći utehu”.

Predsednik Saveta FAF-a, reditelj Srdan Golubović, pozvao je prethodno mnogobrojne Markovićeve nekadašnje studente različitih generacija da mu se pridruže na bini, a publika ih je pozdravila snažnim aplauzom, reagujući emotivno na taj gest, koji je iznenadio i samog Markovića.

Marković je, kako je istakao Golubović, jedan od retkih autora, ne samo u domaćem, nego i u evropskoj i svetskoj kinematografiji, koji je izgradio beskompromisan autorski svet uz izuzetan osećaj, potrebu i komunikaciju sa publikom.

Koselektorka FAF-a Maša Seničić istakla je da su Markovićevi filmovi “snažno odredili način na koji gledamo Beograd i način na koji čitamo prepoznatljive mikrokosmose unutar našeg društva”.

Program 27. FAF-a, koji do 3. decembra u više beogradskih bioskopa i delom onlajn obuhvata više od 80 filmova u takmičarskom i drugim programima, predstavio je umetnički direktor Srđan Vučinić, pozivajući publiku da isprati bogatu i raznoliku selekciju.

I koselektor Stefan Ivančić pozvao je publiku da narednih sedam dana pogleda svetove koje će jedino moći da doživi na FAF-u, budući da većina filmova neće biti u bioskopima.

“Živimo u trenutku u vremenu kada je film istisnut iz bioskopa. U mraku bioskopske sale danas retko vlada tišina jer sadržaj koji je okupirao redovne bioskopske repertoare najčešće je irelevantan. Zbog toga je Festival autorskog filma jedinstven događaj”, istakao je Ivančić.

Glavni takmičarski program otkriva nova imena svetskog autorskog filma, neke buduće zvezde i imena koja će u narednim decenijama biti značajni autori, kako je istakao ranije Golubović, a reč je o 12 filmova, među kojima su i nagrađivani "Kelti“ Milice Tomović, koji će imati domaću premijeru 27. novembra, te „Konačna sloboda“ Sebastijana Majzea (Austrija, Nemačka), jedan od favorita za Oskara za strani film, te „Opuštanje pesnica“ Kire Kovalenko (Rusija), učenice čuvenog Aleksandra Sokurova.

Samo jedan film bavi se pandemijom - kineski „Izvan ovoga sveta“ Čena Guana, a u konkurenciji su i slovenački „Inventar“ Darka Sinka, „Elegija lovora“ Dušana Kasalice (Crna Gora, Srbija), „107 majki“ Petera Kerekeša (Slovačka, Češka, Ukrajina), „Grobnica za kapetana Volkonogova“ Nataše Merkulove i Alekseja Čupova (Rusija, Estonija, Francuska), „Hodočasnici“ Laurinasa Bareiša (Litvanija), „Odraz“ Valentina Vasjanoviča (Ukrajina), „Perje“ Omara el Zoharija (Francuska, Egipat, Holandija, Grčka) i „Veliko kretanje“ Kiroa Rusoa (Bolivija, Francuska, Katar, Švajcarska).

Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“, nagradu za najbolju režiju i nagradu „Gordan Mihić“ za scenario dodeliće žiri čiji su članovi francuski reditelj, muzičar i fotograf Zigfrid, srpski reditelj i scenarista Bojan Vuletić i vizuelna umetnica i rediteljka iz Sarajeva Šejla Kamerić.

Van konkurencije u glavni program je uvršteno osam filmova, a uz pomenute „The French Dispatch“ Vesa Andersona, kojim je 27. FAF počeo, tu su i „Žurnal o Želimiru Žilniku“ Janka Baljka, „Baksuzni seks ili luda pornografija“ Radua Žudea (Rumunija), „Petrov u gripu“ Kirila Serebrenikova (Rusija), „Ahedino koleno“ Nadava Lapida (Izrael)...

U programu Hrabri Balkan, čija je selektorka Maša Seničić, našlo se pet dugometražnih i šest kratkih filmova iz regiona, među kojima je i dugometražni dokumentarac „Rampart“ Marka Grbe Singa (Srbija), koji uz pomoć porodične VHS arhive istražuje sopstvenu i društvenu prošlost iz vremena NATO bombardovanja.

Žiri „Hrabrog Balkana“ čine Nebojša Jovanović (Sarajevo), Jelena Spaić (Beograd) i Ivan Ramljak (Zagreb), a van konkurencije ovaj program prikazuje izbor kratkih filmova vizuelne uimetnice Katarine Zdjelar.

Uz tradicionalnu selekciju Bande a part i druge, programska celina Specijalne projekcije prikazaće komediju „Deset u pola“ bosanskog oskarovca Danisa Tanovića, „Tabiju“ Igora Drljače (BiH, Kanada), dokumentarac o Matiji Bećkoviću „Gospodin“ doajena Puriše Đorđevića...

Nova programska celina Sirovo posvećena je žanrovskom autorskom filmu, a obuhvata šest naslova među kojima su „Benedeta“ kontroverznog Pola Verhovena (Francuska, Holandija), „Jagnje“ Vladimara Johansona (Island, Švedska, Poljska), „Ludi Bog“ Fila Tipeta (SAD)...

Osnivaču FAF-a Vojislavu Vučiniću biće posvećena projekcija „Vetar će nas odneti“ (1999) slavnog iranskog autora Abasa Kjarostamija. Omaž Goranu Markoviću je projekcija njegovog digitalno restaurisanog filma „Majstori, majstori“ (1980).

I ove godine biće dodeljena nagrada profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića.

FAF je, inače, dobio za otvaranje dozvolu Kriznog štaba da poveća kapacitet dvorane, pa je početak festivalskog programa bio jedan od najposećenijih filmskih događaja od početka pandemije.

Manji deo programa 27. FAF-a moguće je pratiti i na onlajn platformi Moj OFF, i to do kraja decembra. U ponudi je devet ostvarenja, počev od filma "Petrov u gripu" Kirila Serebrenikova, koji je odneo u Kanu nagradu za direktora fotografije, a predstavlja apsurdno i halucinogeno putovanje kroz jedan dan u životu strip crtača u postsovjetskoj Rusiji.

Festivalski sajt je faf.rs, a program - satnica nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).
 
*Foto: FAF

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r