Marta Argerič za kraj Belefa na Kolarcu
Proslavljena argentinska pijanistkinja Marta Argerič dolazi ponovo u Beograd posle 20 godina, a nastupiće u završnici 30. Beogradskog letnjeg festivala (Belef) 9. jula u Kolarčevoj zadužbini, sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, pod vođstvom dirigenta Luisa Gorelika.
Marta Argerič nastupiće kao solistkinja u jednom od najizazovnijih koncerata pijanističke literature - snažnom, ali i emotivnom delu Morisa Ravela Koncertu za klavir i orkestar. Pored te kompozicije, biće izvedena i Simfonija br. 4 Gustava Malera, u početku osporavana, nazivana “netipičnim Malerovim delom”, a danas izazovna za sve vodeće simfonijske ansamble. U izvođenju tog dela nastupiće i sopran Marija Jelić, mlada umetnica koja je već skrenula pažnju svetske muzičke publike.
Marta Argerič trebalo je da gostuje u Beogradu 2020. godine na otvaranju 52. Beogradskih muzičkih svečanosti (Bemus), ali je koncert otkazan zbog pandemije, kao i većina festivalskog programa.
“Dolazak Marte Argerič, predstavlja muzički ali i kulturni događaj godine za Beograd i Srbiju. Ova argentiska pijanistkinja ali i građanka sveta, poslednji put je gostovala u našem gradu pre 20 godina. Martu Argerič svrstavaju u najveća imena svetskog pijanizma uz Rihtera, Rubinštajna, Rahmanjinova i Gulda. Ona je postala inspiracija kako za svetske pijaniste, tako i za klasičnu muziku uopšte. Ime Marthe Argerič u celom svetu izaziva veliku pažnju, njeni koncerti se rasprodaju u jednom danu, a ugovaranje njenog dolaska i gostovanja predstavlja dugotrajan, višegodišnji proces. Zato je prava privilegija za naš grad i našu muzičku scenu, što će ova umetnica nastupiti u Beogradu na zatvaranju Belefa”, izjavio je osnivač i direktor Coda Artists Aleksandar Peković, organizator koncerta.
Marta Argerič, Wikimedia, foto: Gobierno de la Ciudad
Rođena 1941. godine u Buenos Ajresu, Marta Argerič je veoma rano pokazala muzički talenat. Studirala je u Londonu, Beču i Švajcarskoj, a profesori su joj bili Gulda, Magalov, Stefan Aškenazi, Lipati i drugi. Nakon prvih nagrada 1957. godine na takmičenjima u Bolcanu i Ženevi, a 1965. i na “Šopenovom konkursu” u Varšavi, njena karijera je krenula trijumfalnim uspehom.
Repertor Marte Argerič je izuzetno širok, obuhvatajući kompozicije različitih epoha – od Baha, Betovena, Šumana, Šopena, Lista, Čajkovskog, Debisija, do Prokofjeva, Stravinskog, Mesijana i Šostakoviča.
Stalna je gošća najznačajnijih orkestara i festivala u Evropi, Japanu, Americi i Izraelu, kao i pojedinih kamernih ansambala. Svirala je i snimala sa pijanistom Nelsonom Freireom, čelistom Mišom Majskim, violinistom Gidonom Kremerom i dirigentom i pijanistom Danijelom Barenbojmom. Ostvarila je brojne snimke za vodeće izdavačke kuće, od kojih su mnogi nagrađeni nagradom “Gremi”. Časopis Gramophon proglasio ju je svojevremeno umetnicom godine. Takođe, dobitnica je brojnih umetničkih i državnih nagrada u Francuskoj, Italiji, Americi i Japanu.
U želji da pomogne mladim ljudima, postala je umetnička direktorka “Beppu Argerich Festivala” u Japanu.
Dirigent Luis Gorelik, takođe iz Argentine, imenovan je 1985, sa 22 godine, za muzičkog direktora Filharmonije Mendoza. Početkom 90-ih postao je pomoćni dirigent Simfonijskog orkestra Haife, a u dosadašnjoj karijeri bio je glavni dirigent Ashdod kamernog orkestra (1995-1999), orkestra Concepción (2000-2006) i Simfonijskog orkestra iz Salte u Čileu (2007-2010). Takođe, od 2016. do 2018. bio je muzički direktor Argentinskog nacionalnog orkestra, a više od decenije je i muzički direktor Simfonijskog orkestra Entre Riosa. Po završetku studija kod prof. Mendija Rodana na Muzičkoj akademiji u Jerusalemu, Gorelik je postao čest gost dirigent mnogih orkestara širom sveta, uključujući Izraelsku i Slovenačku filharmoniju, orkestar Slovenačke nacionalne opere, Islandsku filharmoniju, Filharmoniju Buenos Ajresa, Simfonijski orkestar RTS, Orkestar Teatra “Kolon”, te nacionalnih orkestara Venecuele, Argentine, Makedonije, Čilea, Meksika, Kolumbije, Kube i Brazila, filharmonija Montevidea i Bogote, OSUSP (Brazil), OFUMAN (Meksiko), Jerusalimskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkestra Haife i drugih.
Pet puta je nastupio kao gost dirigent na Ljubljanskom festivalu, u baletskim i simfonijskim produkcijama, kao i na specijalnom koncertu sa brazilskom zvezdom Egbertom Žismontijem. Dirigovao je i produkcije mnogih opera, uključujući i u Narodnom pozorištu u Beogradu, a kao baletski dirigent, sarađivao je sa Bežarovim baletom iz Lozane, Baltičkom operom iz Gdanjska i sa “Teatro Colon Ballet”.
Sa Simfonijskim orkestrom iz Salte snimio je dva kompak diska za “Sony Classical” sa najboljim delima klasične muzike iz Argentine. Dobitnik je nagrade predsednika Čilea i prestižne “Konex” nagrade kao dirigent decenije u Argentini. Od 2012. godine deluje kao profesor dirigovanja na Nacionalnom umetničkom univerzitetu u Buenos Ajresu.
Jubilarni, 30. Belef, inače, počeo je 23. juna u Botaničkoj bašti “Jevremovac” premijerom predstave “Drama o kraju sveta” autorke i rediteljke Olge Dimitrijević, a pod sloganom „Želim magiju“, obuhvata 34 pozorišne predstave, od kojih šest premijernih, te četiri predstave za decu i 13 studentskih predstava u programu Mladi Belef.
Festivalski sajt je belef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
