Međunarodna saradnja i virtuelna kultura Srbije u doba korone
Kriza izazvana pandemijom korona virusa zaustavila je mnogobrojne događaje u kulturi, primorala ustanove i organizacije da premeste programe u virtuelno okruženje i praktično sprečila mobilnost aktera kulturne i umetničke scene. Kako aktuelna krizna situacija utiče na međunarodnu saradnju i šta se po tom pitanju radi na nivou kulturne politike, koliko se odmaklo u kreiranju i prezentaciji digitalnih sadržaja, kakvi su dalji planovi i da li je moguće očekivati da će budžet za kulturu za 2021. godinu biti veći od ovogodišnjeg ili bar ne ponovo smanjen - u intervjuu za portal SEEcult.org govori pomoćnica ministra kulture Asja Drača Muntean, zadužena od 2014. godine za međunarodnu saradnju i evropske integracije.
- Kako vidite dalji razvoj međunarodne saradnje u kontekstu epidemiološke krize koja će se, po svemu suditi, nastaviti i u narednom periodu, a možda postati još teža?
Asja Drača Muntean: Pandemija koja je izazvana virusom Kovid-19 promenila je u potpunosti dosadašnje, već tradicionalne, aspekte međunarodne kulturne razmene i saradnje. Zamrznuti su brojni međunarodni projekti i odložene mnogobrojne, izuzetno važne svetske manifestacije kao što su Bijenale arhitekture u Veneciji, zatim Ekspo u Dubaiju, a međunarodno tržište umetničkih dela funkcioniše u otežanim uslovima, što će imati velike posledice posebno na umetničku scenu, svuda u svetu, pa i u Srbiji.
Većina ustanova u Srbiji vrlo brzo reagovala je na ovu novonastalu situaciju i vrlo hrabro ušla u virtuelni svet u želji da pruži svojoj publici pa i široj javnosti kvalitetne sadržaje. Pre svega bih izdvojila Narodno pozorište u Beogradu koje je preko svog YouTube kanala, koji ima oko 21.300 pratilaca, ponudilo veliki deo svoje produkcije našim građanima i Narodni muzej u Beogradu koji je sa 1,4 miliona pregleda na društvenim mrežama uneo najvrednije nacionalno blago u naše domove i to kada smo zbog epidemiloških mera morali da se pridržavamo zabrane kretanja. Ustanove kulture su svoje sadržaje paralelno spremale i za inostranstvo kako bi Srbija bila prisutna na mnogobrojnim međunarodnim online festivalima i virtuelnim galerijama. Jedan od primera je virtuelno izvođenje naše opere Koštana, koja je otvorila festival opere i klasične muzike u Severnoj Makedoniji krajem maja.
Delegacije Srbije i Slovenije na Generalnoj konferenciji Uneska 2019. Foto: MKI
Imajući u vidu postojeću situaciju, ovo leto koristimo za analizu prateći evropske odnosno svetske trendove, kao i za osluškivanje potreba našeg kulturnog sektora da u skladu sa raspoloživim sredstvima u budžetu za 2021. godinu stvorimo uslove za unapređenje međunarodne kulturne saradnje i u ovim novim uslovima.
- Inače skromna sredstva MKI smanjena su za oko 2,7 milijarde dinara rebalansom budžeta. Kako se to odrazilo na Sektor međunarodne saradnje i evropskih integracija?
Asja Drača Muntean: Budžet koji je bio predviđen za međunarodnu saradnju i evropske integracije u oblasti kulture smanjen je za oko 35 odsto, ali pandemija je prouzrokovala otkazivanje mnogobrojnih planiranih manifestacija u svetu, kao i naših aktivnosti u zemlji i inostranstvu. Kulturni centar u Parizu obustavio je privremeno rad zbog epidemioloških mera u Francuskoj. Međutim, i pored toga uspeli smo da sačuvamo planirani budžet za naše konkurse koji su važni pre svega organizacijama civilnog društva, udruženjima, to jest samim umetnicima u Srbiji. Od samog početka epidemije u Srbiji to nam je i bio prioritet.
- Nedavno je raspisan poseban konkurs za e-mobilnost umetnika i umetničkih dela. Koliki je ukupni fond tog konkursa? Zašto se odnosi pre svega na produkciju i pripremu umetničkih sadržaja i dela za potrebe učešća umetnika iz Srbije na međunarodnim onlajn festivalima, stručnim skupovima, galerijama/postavkama i drugim vidovima onlajn prezentacija u inostranstvu, a ne i na samo učešće u sve češćim onlajn događajima ili održavanje/postavljanje platformi za prezentaciju?
Asja Drača Muntean: U želji da se pomogne pre svega umetnicima, akcenat je stavljen na produkciju i pripremu umetničkih sadržaja, jer nije jednostavno da se neko umetničko delo, koje treba da gostuje ili bude izvedeno uživo u inostranstvu, sada pripremi za virtuelno ili onlajn prikazivanje usled nemogućnosti fizičkog odlaska za ugovorenu destinaciju. Zbog mnogobrojnih umetničkih oblasti, a samim tim i različitih potreba, pokušali smo da budemo što otvoreniji u nameri da izađemo u susret mnogobrojnim izazovima sa kojima se umetnici danas suočavaju.
Onlajn konferencije i prezentacije uglavnom se održavaju ili mogu biti održane korišćenjem besplatnih platformi.
- Kako ocenjujete opšti obim i kvalitet digitalnih sadržaja iz kulture i umetnosti, koji su nastali tokom procesa digitalizacije proteklih godina, a pogodni su za predstavljanje međunarodnoj javnosti, odnosno prevedeni na engleski ili neki drugi svetski jezik? Koje ustanove kulture prednjače u tom pogledu?
Asja Drača Muntean: U poslednjih nekoliko godina naše ustanove ostvarile su dragocena partnerstva sa istražavačkim naučnim ustanovama kao i sa IT kompanijama, radeći, pre svega, na privlačenju mlade publike u svoje prostore. Sada to iskustvo prenose na digitalne, odnosno virtuelne izložbe koje su namenjene publici širom sveta.
Pored Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta, izdvojila bih Istorijski muzej Srbije i Galeriju Matice srpske sa odličnim i virtuelnim i digitalnim izložbama Sveti Sava Srpski i Sava Šumanović i tajna pod kupolom.
- Možete li da napravite poređenje u tom pogledu u odnosu na zemlje u regionu i Evropi?
Imajući u vidu opredeljen budžet za kulturu na svim nivoima, smatram da inovativnošću, energijom i entuzijazmom kulturnog sektora u ovom pogledu ne zaostajemo za zemljama u regionu.
- Sektor za međunarodne odnose i evropske integracije pokrenuo je nedavno platformu za razmenu digitalnih međunarodnih projekata u oblasti kulture, namenjenu diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije u inostranstvu. Koji su projekti ponuđeni, u kojoj formi i na osnovu kojih kriterijuma su odabrani? Kakav je odziv diplomatsko-konzularnih predstavništva na tu ideju? Kakva je saradnja MKI u tom kontekstu sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije?
Asja Drača Muntean: Portal za razmenu digitalnih međunarodnih projekata u oblasti kulture nastao je u januaru 2020. godine u saradnji Sektora za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture i Sektora za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva i za sada je namenjen samo diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu (DKP), a u cilju promovisanja kulture i umetnosti Srbije širom sveta. Naša želja bila je da izađemo u susret mnogobrojnim zahtevima koje dobijaju naša DKP, posebno na udaljenim destinacijama kao što su Južna Amerika, Afrika i Azija, do kojih je veoma skupo slati izložbe ili umetnike na gostovanja. Kroz ovu jednostavnu platformu DKP-i mogu da, u saradnji sa lokalnim partnerima odnosno lokalnim ustanovama kulture, izaberu nešto od ponuđenih digitalnih izložbi i projekata. Na Portalu su ponuđeni projekti podržani kroz namenski Konkurs za sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Republike Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu, koji je raspisan prvi put krajem prošle godine a ponovljen ove godine. Takođe, radimo na popunjavanju platforme projektima republičkih ustanova kulture. U ovom trenutku dostupne su izložbe o Jovanu Cvijiću, izložba o vranjanskoj pesmi, živoj tradiciji, svetskoj baštini na Kosovu i Metohiji, odnosno slikarstvo manastira Visoki Dečani, kao i izložba o pirotskom ćilimu. U narednom periodu biće dostupne izložbe “Virtuelna izložba nošnji, nakita i oglavlja Srba na teritoriji bivše Jugoslavije”, o Vinči, o Vuku Karadžiću, strip Alekse Gajića i dr. Portal će se redovno dopunjavati novim projektima.
- Da li razmišljate o uključivanju digitalnog sadržaja vaninsitucionalnog sektora u programe međunarodne prezentacije? Recimo, samo portal SEEcult.org ima više od 100 video vođenja kroz izložbe savremene umetnosti u galerijama i muzejima u gradovima u Srbiji, uz više od 60 video priloga partnerskog projekta Kritika na delu – osvrta eminentnih istoričara umetnosti i likovnih kritičara, koje je moguće prevesti na engleski ili neki drugi strani jezik?
Asja Drača Muntean: Da. Portal već sadrži digitalne sadržaje, organizacije i udruženja koja su izabrana gorepomenutim Konkursom, a u skladu sa prioritetima i tehničkim mogućnostima samog portala koji je u svojoj prvoj godini funkcionisanja. U 2019. i 2020. godini prioritet je bilo predstavljanje našeg kulturnog nasleđa, zatim znamenitih ličnosti, ali i savremenog stvaralaštva Srbije. S obzirom na sadašnju strukturu projekata na Portalu, u 2021. godini nameravamo da stavimo veći akcenat na savremenu umetnost. Svakako, portal SEEcult mogao bi da konkuriše određenim projektom koji je, na primer, usmeren na savremenu umetničku scenu u Srbiji, imajući u vidu mnogobrojne sadržaje na samom portalu.
- MKI je početkom korona krize predstavio i više digitalnih alata u funkciji prezentacije kulturne mape Srbije, kao što su Nacionalni pretraživač kulturnog nasleđa, Mapa sa ustanovama kulture i kulturnim dobrima i Vremenska linija kulture Srbije i Srba van matice. Koji je cilj pokretanja tih prezentacija, koliko je još potrebno na njima raditi i koji je budžet za to potreban, s obzirom da, recimo, Narodni muzej u Beogradu ima u Nacionalnom pretraživaču oko 80.000 popisanih objekata, ali su oni predstavljeni samo osnovnim podacima o nazivu dela i autora, koji nisu prevedeni na engleski jezik? Između ostalog, i Miroslavljevo jevanđelje ima samo link na Cobiš bazu Narodne biblioteke Srbije?
Asja Drača Muntean: Sektor za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva zaista je pokrenuo ključne digitalne alate za popularizaciju kulture i umetnosti u samom društvu, privlačenje nove publike, kao i za razumevanje i jačanje kulturnog identiteta. Po ugledu na Evropeana internet portal koji nudi pristup milionima knjiga, slika, filmova, muzejskih dela i arhivskih zapisa koji su digitalizovani širom Evrope, Pretraživač kulturnog nasleđa Republike Srbije predstavlja raznovrsne digitalizovane fondove iz nacionalnih biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zavoda za zaštitu spomenika. Kako je prioritet ove vrste digitalnog alata promocija i popularizacija naše kulturne baštine najširoj javnosti, praksa je da se za javno dostupne informacije stavljaju samo ti osnovni podaci o određenom objektu u digitalnom formatu. Na taj način dodatno podstičemo procese u međuinstitucionalnoj saradnji i istraživačkom radu svakog pojedinca kome se dalje otvara mogućnost za posetu određenom muzeju ili link ka detaljnije opisanom objektu iz elektronskog kataloga biblioteke.
Digitalizacija kulturnog nasleđa je jedan kontinuiran proces, koji sem digitalizacije nove građe zahteva i prilagođavanje novim trendovima i standardima u toj oblasti. Svedoci smo razvijanja novih tehnologija, na primer u oblasti veštačke inteligencije, koje nalaze svoje oblike upotrebe nad setovima podataka kojima raspolažu ustanove kulture. S obzirom na prirodu takvih alata, akcenat nije na budžetu, koji se odnosi isključivo na održavanje sistema, već na konstantnom rastu količine digitalizovanog materijala iz naših ustanova kulture. Zaposleni u ustanovama kulture pokretači su pozitivnih procesa u oblasti digitalizacije i potrebno je da obezbede što veći izvor pouzdanih informacija koje će dalje biti na raspolaganju u oblastima obrazovanja, promovisanja kulturnog nasleđa i kulturne delatnosti uopšte.
- Slično je i u pogledu Vremenske linije kulture Republike Srbije i Srba van matice – data je, na primer, vrlo kratka informacija o Dositeju Obradoviću, uz video prilog “Istorijske čitanke” na srpskom, za Stefana Milenkovića nema prevoda na engleski, kao ni za Marinu Abramović, recimo.... Koliko je još potrebno ažurirati taj portal, ko učestvuje u tom procesu i da li za to postoji budžet?
Asja Drača Muntean: Vremenska linija kulture Republike Srbije i Srba van matice predstavlja vizuelni prikaz vremenskih odrednica vezanih za najvažnije ličnosti, događaje i objekte kulture Srbije i srpskog naroda. Slično kao i Pretraživač kulturnog nasleđa, svrha ovog alata je da spoji više različitih informacionih celina tako da posetiocima pruži mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora. Na taj način, posetioci koji se interesuju za Dositeja Obradovića, sem osnovnog opisa, vremenskih odrednica i korelacija mogu biti dalje prosleđeni na dokumentarac o životu srpskog prosvetitelja i reformatora. Naravno, predviđeno je redovno ažuriranje postojećih i dodavanje novih elemenata, pa je samim tim projekat trajnog i interaktivnog karaktera. Primera radi, ukoliko se kroz par godina pojavi novi dokumentarac o Dositeju Obradoviću, a pri tom se proceni kao izvor pouzdanih informacija, on će biti uvršten u izvore ove aplikacije. Pokretač projekta je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a realizacija i dalji rad na Vremenskoj liniji povereni su Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
- Mapa geosrbija.rs, koja sadrži i deo posvećen kulturi, odnosi se takođe samo na ustanove i zaštićena kulturna dobra, ali ne i na druge aktere kulturne i umetničke scene. Da li je predviđena njena eventualna dopuna i dalji razvoj?
Asja Drača Muntean: Digitalna platforma geografskog informacionog sistema omogućava prikaz, pretraživanje, analizu i deljenje geoprostornih podataka Republike Srbije. Ministarstvo kulture i infomisanja prepoznalo je značaj ove aplikacije i upotrebilo ga za promociju setova podataka značajnih za oblasti kulture.
Osim podataka koji sadrži zaštićena nepokretna kulturna dobra, kao i nepokretna kulturna dobra od izuzetnog i velikog značaja, raspolažemo i sa geoprostornim podacima za sve arhive, biblioteke, pozorišta, bioskope, polivalentne centre za kulturu, muzeje i galerije, zavode za kulturu i zavode za zaštitu spomenika. U daljem opisu svake ustanove mogu se dobiti svi potrebni kontakt podaci na srpskom, engleskom, ruskom i kineskom jeziku. Kako su ovo promenljive informacije, njihovo održavanje zahteva konstantno angažovanje, dopunu i dalji razvoj.
- S obzirom na mogućnost produžavanja krize izazvane pandemijom korona virusa, koje aktivnosti Sektor za međunarodne odnose i evropsku integraciju planira u narednom periodu?
Pored redovnog posla, Sektor će raditi na redefinisanju postojećih mehanizama kulturne politike kako bi izašla u susret kulturnom sektoru u novonastalim okolnostima. Pripremamo se i za novu kulturnu sezonu koja će biti znatno različita od prethodnih, što podrazumeva i osavremenjivanje našeg Kulturnog centra u Parizu kako bi mogao da prima i virtuelne to jest digitalne kulturne sadržaje. U planu je učešće na prvom virtuelnom svetskom kulturnom maratonu koji organizuje Ruska Federacija uz podršku Uneska, a koji je proistekao iz zaključaka sa prvog Uneskovog onlajn sastanaka ministara kulture na temu Kultura i Kovid-19. Maraton ima za cilj da pokaže da su kultura i umetnost posebno važni u ovim izazovnim vremenima.
- Da li postoje u tom pogledu neke inicijative na nivou EU i koliko je Srbija u njih uključena, osim kroz aktivnosti deskova za kulturu i medije u okviru programa Kreativna Evropa i druge kontakt-tačke evropskih programa podrške?
Asja Drača Muntean: Da, postoje različite inicijative, na nivou EU, Saveta Evrope i Uneska. Za sada većina tih inicijativa radi na prikupljanju relevantnih podataka o stanju kako ustanova kulture, tako i drugih kulturnih aktera u pojedinim zemljama i na koji način je ova zdravstvena, ali i društveno-ekonomska kriza uticala na njihov rad. Ovo je važno, jer na osnovu tih analiza biće donete određene mere odnosno preporuke.
Unesko radi na obimnom istraživanju o uticaju Kovid-19 na kulturu širom sveta i Ministarstvo kulture i informisanja zajedno sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka uključeno je u sprovođenje tog projekta. Na inicijativu ministara kulture zemalja EU formiran je panevropski forum CreativesUnite koji predstavlja platformu za razmenu informacija o dobrim praksama, mogućnostima za uključivanje u projekte i povezivanje institucija i pojedinaca kroz različite oblike saradnje u oblasti kulture. Nažalost, velika je kriza i u EU programu Evropska prestonica kulture, jer gradovi u Evropi traže odlaganje godine titule zbog nemogućnosti odvijanja programa prema predviđenom planu i prisustva publike. Na jesen očekujemo odluku Evropskog parlamenta i Saveta Evrope da se Evropska prestonica kulture Novi Sad umesto planirane 2021. godine održi u 2022.
- Da li će prilikom planiranja budžeta za kulturu za 2021. godinu biti uzeta u obzir mogućnost produžavanja korona krize i potrebe sveobuhvatnijeg i obimnijeg onlajn prezentovanja savremene kulture i umetnosti i kulturnog nasleđa? Da li se može očekivati uopšte da budžet za kulturu za 2021. godinu bude veći? Da li postoji svest u krugu Vlade Srbije o vitalnom značaju kulture upravo u kriznom vremenu kakvo je sada?
Asja Drača Muntean: Vlada Republike Srbije pokazala je da su kultura i umetnost važan segment našeg društva i u koordinaciji sa Ministarstvom kulture i informisanja donela mere za sektor kulture. Prva mera bila je usmerena na preduzetnike u kulturi i namenjena kreativnim industrijama. Na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja, Vlada Republike Srbije donela je meru za pomoć samostalnim umetnicima i to jednokratne pomoći za samostalne umetnika koji zbog pandemije Kovid 19 nisu bili u mogućnosti da rade. Budući opredeljeni budžet za međunarodnu saradnju planiraćemo u skladu sa novonastalim okolnostima i u interesu kulturnog sektora.
*Asja Drača Muntean imenovana je za pomoćnika ministra za međunarodne odnose i evropske integracije u maju 2014. godine. U Ministarstvu kulture i informisanja zaposlena je od 2004. godine - najpre kao viši stručni saranik za razvoj saradnje sa međunarodnim organizacijama, a zatim kao savetnik zadužen za evropske integracije. Od 2008. do 2009.godine bila je rukovodilac Grupe za multilateralnu kulturnu saradnju, a od 2009. godine je radila na mestu samostalnog savetnika za međunarodnu saradnju i razvojne projekte.
(SEEcult.org)
