Milena Dravić, zvezda

Izložba fotografija iz filmskog opusa Milene Dravić otvorena je 22. decembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz promociju monografije posvećene toj velikoj srpskoj i jugoslovenskoj glumici, koja je pozdravljena stojećim ovacijama i na početku i na kraju večeri, a pričala je i o svojim počecima na filmu, ulogama, nagradama, odnosu prema glumi, filmskim partnerima…

Izložbu su priredili Maja Medić i Stefan Arsenijević, koji je i vodio razgovor s Milenom Dravić, koja je ispraćena ovacijama i na nedavnom uručenju nagrade Dobričin prsten Udruženja dramskih umetnika Srbije u Zvezdara teatru, u okviru koje je i objavljena monografija autorke Tatjane Nježić.

Arsenijević je istakao da izbor od 71 fotografije predstavlja tek deo fascinantne i raznovrsne karijere najveće domaće filmske zvezde. “Glavni problem bio nam je kako da se odreknemo još mnogih fotografija koje smo želeli da uvrstimo“, rekao je Arsenijević.

Tatjana Nježić takođe je izjavila da je jedan od problema bio kako sve staviti u jednu knjigu, jer je, uz impresivnu karijeru, Milena Dravić i impresivna ličnost. Monografiju na 250 strana sa stotinak fotografija koncipirala u pet poglavlja sa prilozima mnogobrojnih kolega i prijatelja, kao i sećanjima, pričama, utiscima i stavovima same glumice.

“U mom tekstu, na osnovu razgovora sa Milenom Dravić, jedan od najvećih izazova bio mi je da sve bude pitko, jasno, slojevito, a tačno. Želela sam da to bude njena slika, njen DNK”, rekla je Tatjana Nježić i dodala da duguje zahvalnost reditelju Dejanu Mijaču kome je slala rukopis na čitanje kada je bila u dilemi, a ponekad i reditelju Jagošu Markoviću. “Ova knjiga nije samo o jednoj blistavoj karijeri. To je i ogledalo vremena, master klas kako se živi život, kako se sa ponosom nosi svoj dar, kako se biva na braniku najviših vrednosti i to dostojanstveno”, rekla je Tatjana Nježić.

Milena Dravić i Dragan Nikolić, Horoskop

Na promociji su učestvovali koleginica i kuma Milene Dravić, Jelisaveta Seka Sablić, i nekadašnji dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, koji su takođe autori tekstova u monografiji.

Seka Sablić rekla je da publika zna kakva je Milena Dravić preko njenih uloga i da je to nepogrešivi rendgen.

“Ona je zaista kompletna osoba, ali smatram da je to prirodno. Ona ima integritet življenja, uvek je bila na pravoj strani… Ja sam bila Draganov (Nikolić) prijatelj, sa klase, bili smo kao brat i sestra, poveravao mi se. Kada mi je rekao da su se smuvali, odgovorila sam: ‘Nemoj da me lažeš. Za mene ona je već tada bila zvezda i tako je nekako i ostala’”, rekla je Seka Sablić, dodajući da je Milena Dravić jako hrabra i da joj čestita joj na tome.

“Mi svi volimo da dobijamo nagrade, ali nije lako ni sve ovo izdržati - oko ceremonije Dobričinog prstena, organizacije, pa i oko knjige je bilo puno posla. Što je veći glamur to je teže to odraditi”, rekla je Seka Sablić.

Radoslav Zelenović je rekao za Milenu Dravić da je “nacionalno i kulturno dobro” i podsetio na njen opus sa 160 filmskih i TV uloga.

“Opus Milene Dravić je kinoteka za sebe”, rekao je Zelenović.

“Dogodine će biti 60 godina od prve uloge (Vrata ostaju otvorena), a već od ‘Prekobrojne’ bilo je jasno da je jugoslovenski film dobio jednu izuzetnu glumačku osobenost. Iste godine je snimila i ‘Kozaru’, a 1966. čudo od filma ‘Rondo’. Tokom 60-ih i 70-ih snimala je i po 40 filmova za deceniju, u 80-im nešto manje, ali od 90-ih do danas jedva dvadesetak. Da li je to samo zbog manje produkcije? Činjenica je da su Milena i Dragan (Nikolić) bili deo svakog mitinga i protesta”, rekao je Zelenović.

Zelenović je u tom kontekstu podsetio i da je Mileni Dravić 2000. godine dodeljena nagrada “Aleksandar Lifka” na Palićkom filmskom festivalu, a njemu je kao direktoru pre uručenja skretana pažnja da to ne bi bilo dobro.

“Ali pokazali smo da se ne bojimo”, dodao je Zelenović.

Milena Dravić, Čovek nije tica

Milena Dravić je u razgovoru sa Stefanom Arsenijevićem, a potom i odgovarajući na pitanja iz publike, govorila spontano, opušteno i duhovito, ispričavši razne anegdote iz filmske karijere koju je počela gotovo slučajno.

“Izabrana sam kao naturščik iz baletske škole za probno snimanje. Za vreme raspusta snimali smo u Sarajevu. Uživala sam u radu i u novostečenim prijateljima”, rekla je slavna glumica, navodeći i da je na početku slepo slušala reditelje, a kasnije je to bio odnos saradnje.

“Čak su neki veliki reditelji prihvatali moje predloge, što mi je bio kompliment. Kao mlada bila sam nesigurna. Tek posle sedmog filma – ‘Prekobrojna’, osetila sam se sigurno. Dobila sam Zlatnu arenu u Puli - to je bio šok za mene. Do danas sam ostala najmlađi dobitnik Arene. Onda su brzo došli ‘Rondo’, ‘Devojka’, ‘Jutro’… Bilo je sjajno, radila sam sa velikanima”, rekla je Milena Dravić.

“Radila sam iskreno. Takođe, puno toga je došlo spontano. Nisam ni jednu ulogu jurila po svaku cenu”, dodala je ona, navodeći i da je bilo uloga koje je prihvatala reagujući na ponudu, ali i onih na koje je pristala, jer su je molili.

“Bilo je mnogo uloga, a ono što je važno - radila sam na velikom prostoru od Triglava do Đevđelije. Sećam se jednog lepog gostovanja u Sloveniji kada mi je Boštjan Hladnik rekao: ‘Vi ste deo i slovenačke kulture’”, rekla je Milena Dravić.

Navodeći da nije imala tremu sa stranim glumcima, među kojima je bio i Ričard Barton u “Sutjesci”, Milena Dravić je rekla da je posebno ponosna na scenu u tom filmu koju je snimila sa Batom Živojinovićem. “Veliki grčki kompozitor Mikis Teodorakis je rekao da ga je ta scena inspirisala za muziku za ceo film”, istakla je ona.

Uz smeh je dodala da je igrala mamu Breda Pita u “Tamnoj strani sunca”.

“To mu je bio prvi film, bio je uplašen. A meni je super kako je reditelj Boža Nikolić na audiciji u Americi izabrao baš njega. Lepo smo sarađivali”, rekla je Milena Dravić.

Milena Dravić i Ričard Barton, Sutjeska

Slavna glumica rekla je da joj je teško da odgovori na pitanje o omiljenim partnerima, jer je mnogo “sjajnih kolega i koleginica”, iako, naravno, ima i sujeta.

“Uvek sam se trudila da ne izazovem lošu atmosferu. Bila sam tolerantna i nisam imala problema, osim možda jednom, dvaput”, dodala je ona.

Povodom nagrade u Kanu za ulogu u “Posebnom tretmanu”, rekla je da je nije očekivala.

“Nisam je očekivala, ni slučajno. Ali mnogo mi je značilo što sam na bini stajala zajedno sa veličinama, Mišelom Pikolijem, Žanom Moro, Akirom Kurosavom... Mnogo mi je žao što mi je nestala ta fotografija. Imala sam i divnu haljinu, kreaciju Aleksandra Joksimovića. Ona je sada u Kinoteci, kao deo legata”, dodala je Milena Dravić.

Odgovarajući na pitanja iz publike, Milena Dravić je, između ostalog, navela da bi, kada bi se ponovo rodila, ponovo izabrala da bude glumica.

“Ne bih ništa drugo izabrala. Za ovo sam bila predodređena”, rekla je ona.

Na pitanje koja je uloga najsličnija njenom karakteru, rekla je uvek davala  sve od sebe ii z sebe vadila ono što treba za određenu ulogu.

“Ne možeš van sebe uraditi ništa. Moraš iz dubine duše da se posvetiš svakom poslu, iskreno, jer laž se vidi”, rekla je Milena Dravić.

Publika je imala priliku da pogleda i emisiju “Drugi vek” RTS-a o Mileni Dravić, autora Nebojše Popovića.

Izložba fotografija Milene Dravić biće otvorena u foajeu DKC-a do marta 2018.

(SEEcult.org)