Milena Marković, 68. dobitnica NIN-ove nagrade za najbolji roman godine, izjavila je da joj je velika čast što je dobila to književno priznanje, te da je bila počastvovana već samim tim što je bila u najužem izboru sa Davidom Albaharijem i Vladimirom Kopiclom.
“Drugu gospodu nisam imala prilike da pročitam, što ću da ispravim vrlo brzo. I dosta mi je bilo puno srce kada sam čula obrazloženje žirija”, navela je 24. januara Milena Marković, nagrađivana dramska autorka, pesnikinja i filmska scenaristkinja, čiji je roman "Deca", napisan u stihovima, proglašen najboljim većinom glasova članova NIN-ovog žirija kritike, a objavljen je u izdanju LOM-a.
Navodeći da je između poezije i proze vrlo tanka linija, Milena Marković je po saopštavanju odluke žirija rekla da je, kada je uvidela da će sve to što sam pisala nekoliko godina dostići određenu veličinu u aristotelovskom smislu, odlučila da napravi roman u stihu”, koji se, kako je dodala, bavi agonijom slobode i epohom, odnosno svetom koji je zauvek nestao.
“To se ne tiče samo zemlje u kojoj smo živeli svi mi u ovoj prostoriji, nego i nekih drugih zemalja i nekih drugih vrednosti. Sad kad kažem vrednosti, to je suviše mala reč. Između ostalog, moj roman se bavi ekstazom i sudbinom i agonijom slobode. Ne mogu to drugačije. Osmelila sam se, nakon pisaca koji se bave agonijom slobode i koje smatram velikim piscima, a to su Uelbek, Prilepin i Knausgor", navela je Milena Marković, koja u romanu "Deca", ispisanom na 150 strana bez tačaka i zareza, progovara o detinjstvu, porodici, o tome šta znači biti majka, ćerka, sin...
"U suštini, pokušala sam da kroz jednu priču, koja je lična, pokažem kako svi plaćaju. Mislim da je zbog toga taj moj roman, što su već vrli kritičari rekli, nadrastao i mene i ono što sam do sada uradila”, navela je Milena Marković, koja je tek šesta žena koja je dobila NIN-ovu nagradu u gotovo sedmodecenijskoj istoriji tog književnog priznanja - posle Svetlane Velmar-Janković (Bezdno, 1995), Dubravke Ugrešić (Forsiranje romana reke, 1988), Grozdane Olujić (Glasovi u vetru, 2009), Gordane Ćirjanić (Ono što oduvek želiš, 2010) i Ivane Dimić (Arzamas, 2016).
Milena Marković (Zemun, 1974) autorka je i knjiga Pas koji je pojo sunce, Istina ima teranje, 3 drame, Crna kašika, Ptičje oko na tarabi, Pre nego što sve počne da se vrti, Pesme, Drame, Pesme za žive i mrtve, Zmajeubice...
Izvedene su njene drame "Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru", "Šine", "Nahod Simeon", "Brod za lutke", "Šuma blista", "Zmajeubice", "Deca radosti", "Pet života pretužnog Milutina", "Livada puna tame", a poznata je i po scenarijima za filmove "Sutra ujutru" (2007), "Beli beli svet" (2009), "Otadžbina" (2016), "Živ čovek" (2020) i za dokumentarni film "Rudarska opera" (2007) Olega Novkovića. Takođe, adaptirala je davno zagubljeni scenario Vojislava Nanovića, nastao prema delima Borisava Stankovića, za film "Nečista krv - greh predaka" reditelja Milutina Petrovića, koji je proglašen najboljim na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji 2021.
Žiri kritike NIN-ove nagrade, koji su činili Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik), istakao je u obrazloženju da je roman-poema "Deca" poetički je iskorak kakav se ni u tzv. velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni.
“Na razmeđi istorijskog i intimnog, tematizujući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih odjeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku intimu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transcendiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa, ispisuje potresnu prozu u stihu, kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalnog iskustva svakog budućeg čitaoca”, istakao je u obrazloženju žiri, koji je odlučio većinom glasova, a u najužem izboru razmotrio je i romane Ilije Đurovića "Sampas" (Treći trg/Srebrno drvo), Elvedina Nezirovića "Ono o čemu se ne može govoriti" (Laguna), Vladimira Kopicla "Španska čizma" (Laguna), Srđana V. Tešina "Mokrinske hronike" (Arhipelag) i ranijeg dobitnika Davida Albaharija "Pogovor" (Čarobna knjiga).
Za roman "Deca" Milene Marković, koji je i u najužem je izboru i za novoosnovanu nagradu "Beogradski pobednik" Biblioteke grada Beograda, glasali su Milenković, Čakarević i Pančić. Marija Nenezić je bila za Tešinov roman "Mokrinske hronike", a Kukić je glasao za Albaharijev "Pogovor".
U užem izboru za NIN-ovu nagradu bilo je 17 romana, a u širi izbor žiri je uvrstio 43 naslova, koje je odabrao među čak 196 naslova koji su ispunili propozicije za dodelu tog najznačajnijeg književnog priznanja u Srbiji. Među autorima u širem izboru bili su, osim Albaharija, i raniji dobitnici NIN-ove nagrade Bora Ćosić i Goran Gocić, kao i drugi nagrađivani autori različitih generacija.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006; Kontraendorfin, 2020), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2021.
Pokrovitelji NIN-ove nagrade, vredne 10.000 evra, su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.
(SEEcult.org)