Mišel Noare za kraj BFI-ja
Beogradski festival igre (BFI), koji je i 11. izdanjem privukao ogromnu pažnju poštovalaca savremenog plesa i pozorišta, završava se 14. aprila predstavom “Zapisnik sa lica mesta” Kompanije Mišel Noare (Michele Noiret) iz Belgije, učenice slavnog Morisa Bežara (Maurice Béjart) i dugogodišnje saradnice kompozitora Karlhajnca Štokhauzena (Karlheinz Stockhausen).
Reč je o razigranom komadu, prepunom elemenata Hičkokovog stila filma noar. Za kratko vreme sve postaje misteriozno u tom komadu u kojem mrtva tela ustaju da igraju, a žene nestaju, otrgnute daleko rukom koja se pojavljuje niotkuda... Brilijantna koreografija, kako je istakla kritika, gledaoca od početka do kraja drži u zamci, nudići veličanstvene prelete između napetih scena, odigrane u savršenoj celovitosti sa realnijim ili narativnim scenama, oslanjajući se na neverovatnu fizičku virtuoznost izvođača.
Autorka ukazuje tom predstavom da je samo trenutak potreban kako bi se promenio tok života, kako bi se sve iznova izokrenulo. Između dva duga intervala uvek postoji ključni, blistavi momenat kada se usvaja prekid sa prošlošću, a budućnost počinje da se oblikuje. Taj trenutak nije deo nastavka, on je posve izvan vremena - to je događaj koji ostavlja trag u celini nečijeg života. To je, kako poručuje Mišel Noare, zgodan, ponekad neblagovremen trenutak kada se sudbina umeša u naše živote.
Premijera predstave “Zapisnik sa lica mesta” bila je 2010. u Nacionalnom teatru u Briselu, u kojem Mišel Noare od 2006. godine ima status umetnika-saradnika.
Mišel Noare diplomirala je u Bežarovoj Mudra školi u Briselu, a potom se susrela s kompozitorom Karlhajncom Štokhauzenom. Izučavajući njegov sistem notacije gestova, nastupala je sa njim kao solo igračica 15 godina. Tokom tog strogog, preciznog iskustva, osnovala je sopstvenu kompaniju 1986. godine.
Autorka je više od 30 koreografija, od kojih svaka pristupa jedinstvenom svetu, istovremeno poetskom i uznemirujućem.
Od 1997. godine uvela je interaktivne tehnologije zvuka i slike u svoja koreografska istraživanja, ispitujući našu percepciju vremena i prostora. Korišćenjem tih alata, ona voli da kombinuje različitosti i otkriva nesklad.
Takođe, ona oduvek posvećuje veliki deo svojih istraživanja, razvijanju finog, preciznog i potpuno intimnog koreografskog rukopisa. Stvaranje istinskog plesnog bioskopa i kreacija koreografskih likova su karakteristike njenog rada.
Beogradski festival igre predstavio je od 30. marta u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, deset produkcija istaknutih plesnih kompanija iz SAD, Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Australije, Italije, Nemačke, Kanade i Belgije.
BFI se već sedam godina zaredom održava uz podršku kompanije Vip mobile, a i ove godine podržan je i od Delegacije Evropske unije u Srbiji. Takođe, pod pokroviteljstvom je Grčke, predsedavajuće Saveta EU.
Festivalski sajt je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
