Mnogo posla u kulturi

Tribina o planiranju kulturnog razvoja u Srbiji, održana 23. marta u krcatom Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), još jednom je ukazala na teško stanje u kulturi, dodatno otežano finansijskom krizom, ali i na veliko interesovanje za promene koje bi podrazumevale i određene radikalne zaokrete od dosadašnje prakse.

Tribina o planiranju kulturnog razvoja u Srbiji, održana 23. marta u krcatom Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), još jednom je ukazala na teško stanje u kulturi, dodatno otežano finansijskom krizom, ali i na veliko interesovanje za promene koje bi podrazumevale i određene radikalne zaokrete od dosadašnje prakse.

Tročasovna diskusija, u kojoj je učestvovao i ministar kulture Nebojša Bradić, kao i predstavnici gradske vlasti, nacionalnih ustanova kulture, civilnog i privatnog sektora, protekla je uglavnom u predstavljanju teškog stanja i saglasnosti o neophodnosti nastavka dijaloga i postizanju konsenzusa o pravcima kulturnog razvoja.

Da bi planiranje kulturnog razvoja uopšte bilo moguće, ukazano je i na potrebu uspostavljanja novog sistema u kulturi, kao i jasnog vrednosnog opredeljenja, uz usvajanje novih zakona, podelu odgovornosti i interdisciplinarnu saradnju i dalje umrežavanje, kako na lokalnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou.

“Toliko ima neurađenog posla u srpskoj kulturi da je teško reći gde početi, ali možda bi svako trebalo da počne od sebe”, rekla je moderatorka diskusije i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić koja je, kao i većina učesnika rasprave, kao jedan od velikih problema kulturnog razvoja, označila politiku zasnovanu na partijskim interesima.

Ocenjujući da su sve dosadašnje reforme u kulturi “padale na partokratiji i ljudskim sujetama”, ona je konstatovala da i danas ima stručnog kadra, koji nije učlanjen u partije, a time ni eksponiran.

Dodala je i da postoji inercija u institucijama, te da mnogima kao opravdanje služi to što nema novih zakona, zbog čega su potrebne i unutrašnje reforme, kao i evaluacija na svim nivoima.

Profesorka Šešić ukazala je i da je predlogom krovnog zakona o kulturi predviđeno formiranje saveta koji bi trebalo da osmisli koncept srednjeročnog razvoja, a naglasila je da je planiranje razvoja uslov bavljenja kulturom uopšte.

Ukazujući na sklonost ka olakom odbacivanju određenih tekovina prošlosti, poput nekadašnjih petogodišnjih planova, ona je ukazala da i najrazvijenije zemlje, poput Velike Britanije, imaju planove kulturnog razvoja kao integralni deo kulturne politike.

Plan kulturnog razvoja pritom nije samo stvar države i Ministarstva kulture, već podrazumeva opšti, konsenzualno donet koncept i akcioni plan i javnog sektora i civilnog i privatnog, jer bez tržišta nema ni snažnog razvoja, istakla je Milena Dragićević Šešić, dodajući da to podrazumeva i uključivanje sektora koji nisu direktno vezani za kulturu, poput fondova banaka.

I ministar kulture Bradić naglasio je da je potrebno stvaranje dinamičnog sistema kulture, koji bi podrazumevao podelu odgovornosti među svim akterima, ali je ocenio da problemi ne mogu biti rešeni preko noći.

Izražavajući nadu da će predlog krovnog zakona o kulturi biti usvojen za nekoliko dana na vladi i upućen u skupštinsku proceduru, Bradić je rekao da je potrebno napraviti zaokret u odnosu na kontinuitet određenih loših rešenja u kulturi, a kao primer je naveo Narodno pozorište i dodao da se na taj slučaj “mora staviti tačka”.

U tom cilju je, posle ostavke direktora Narodnog pozorišta Predraga Ejdusa, i raspisan prvi javni konkurs za to mesto, rekao je Bradić i dodao da će kandidati morati da predlože program, a novi upravnik potpisaće i poseban ugovor na pet godina s Ministarstvom koje će mu pomagati u realizaciji programa. To pre svega podrazumeva i učešće zaposlenih u nacionalnom teatru, a jako je važno i da novi direktor Narodnog pozorišta ne bude ličnost koja je bliska bilo kojoj političkoj struji, naglasio je Bradić.

V.d. direktora Narodnog pozorišta Božidar Đurić, takođe ističući potrebu konsenzusa i podele odgovornosti, ukazao je i na problem nedostatka evaluacije u kulturi, navodeći da ni njega samog niko nikada nije pitao kako je vodio Dramu nacionalnog teatra.

Đurić je ukazao i da je u doba direktora Milana Predića, koji je bio na čelu Narodnog pozorišta pre Drugog svetskog rata i neposredno nakon njega, za kulturu izdvajano devet odsto budžeta.

“Tada nije bilo potrebe za ovakvim tribinama, na kojima se vidi da smo svi u problemima, a mislimo da je drugima bolje”, rekao je Đurić.

Bradić je rekao da problem i nije samo u nacionalnim institucijama, već da je teško stanje u celoj Srbiji, između ostalog i zato što je dosad oko 95 odsto sredstava izdvajano za Beograd i Vojvodinu.

Otežavajuća okolnost u tom pogledu je finansijska kriza, jer iako je prvi put posle niza godina za kulturu izdvojen jedan odsto državnog budžeta, on može i da se smanji rebalansom do kraja godine, ukazao je Bradić i naglasio da će Ministarstvo kulture nastojati da učini kulturnu scenu raznovrsnijom pre svega kroz podršku projektima, što podrazumeva promenu dosadašnje prakse da najveći deo novca odlazi na institucije, a da civilno društvo i privatni sektor ostaju po strani.

Na potrebu uključivanja svih sektora u proces planiranja kulturnog razvoja ukazala je i Ana Vujanović iz TkH centra i Druge scene, neformalne organizacije koja okuplja niz pojedinaca i grupa.

Navodeći da je Druga scena sposobna da sama planira svoj razvoj, Ana Vujanović rekla je da se nebudžetski sektor, međutim, i dalje “ne pita šta mu treba, već dobija ono što Ministarstvo ili Sekretarijat za kulturu grada Beograda smatraju da mu treba”.

Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić ocenio je da posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine nije učinjen dovoljan diskontinuitet sa kulturnom politikom, čiji su konkretni simptomi, kako je rekao, “nacionalizam koje se neeksplicitno sprovodi na raznim nivoima i konstantno srozavanje kulturnih potreba”.

“Uvek smo na skupovima sličnim ovom zaključivali lapidarno da nema kulturne politike. To nije tačno. Nekakva konkretna kulturna politika se sve ove decenije sprovodi i mi smo svedoci njene realizacije. To što su rezultati loši, pa i katastrofalni, ne znači da nje nema”, rekao je Ugričić, dodajući da čak može da se konstatuje kontinuitet kulturne politike od vremena Slobodana Miloševića naovamo.

Zauzevši se za uspostavljanje jasnog i nedvosmislenog vrednosnog stava u kulturi, Ugričić je rekao da je dosadašnje opredeljenje bilo “što srpskije to bolje”, a da bi sada trebalo da bude “što bolje to srpskije”, i to ne u etno, klero i nacionalističkom smislu, već u ustavno građanskom značenju tog pojma.

Ugričić je istakao da je postojanje sistema neophodno za bilo kakvo planiranje, jer bez toga se svodi na stihijnost, diskontinuitet i gubitak infrastrukture, poput gašenja bioskopa po Srbiji, o čemu je posebno govorio direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.

Prema rečima Ugričića, podsistem biblioteka u Srbiji jedini je kompletno zaokružen, počev od legislative, preko obrazovanja, umreženosti na regionalnom i svetskom nivou, do jedinstvenog kataloga…

Direktor Kinoteke posebno je ukazao na probleme razvoja u oblasti filma, ocenjujući da je poslednjih 15 godina obeležila devastacija kulture, uključujući “kulturni genocid” za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kada je raketiran depo Kinoteke sa 99.000 kutija kolor negativa, od kojih 85 odsto pripada svetskoj kulturnoj baštini.

Zelenović se posebno osvrnuo na katastrofalno stanje bioskopske mreže, navodeći da je Kinoteka, u okviru projekta Ministarstva kulture “Srbija u Srbiji” obišla već 17 gradova, a nedavno počela i gostovanje na Kosovu, ali da nigde nije mogla da ode sa 35-milimetarskim kopijama, već samo sa DVD-jem.

Ukazujući da je i centar Beograda praktično ostao bez bioskopskih sala, posle prodaje “Beograd filma”, Zelenović je ukazao da novi vlasnik nije ispoštovao zakonske odredbe prema kojima nije smeo da menja namenu tih 14 bioskopskih sala pet godina posle privatizacije.

“Nije poštovao zakon, a nikom ništa”, rekao je Zelenović, dodajući da 17.000 kvadratnih metara prostora “Beograd filma”, prodaih za nekoliko miliona evra, sada verovatno vrede nekoliko desetina miliona.

“Zaklali smo vola za kilo mesa, kad je u pitanju Beograd film”, rekao je Zelenović, dodajući da i Muzeju Kinoteke preti opasnost, jer joj “diše za vratom” novi vlasnik obližnjeg hotela “Union”.

Zelenović je podsetio i na svoj raniji predlog da svaki grad kupi svoje bioskope, dodajući da bi tako od Subotice do Bujanovca bilo 50 sala, koje bi umrežene predstavljale kakvu-takvu sigurnost za domaći film.

“U tom slučaju imalo bi smisla snimati domaće filmove, jer u protivnom, ako se prave samo za festivale, onda je to mnogo skupa stvar”, rekao je Zelenović, dodajući da je novi film Srđana Dragojevića “Sveti Georgije ubija aždahu” od 12. marta privukao svega 41.000 posetilaca, što je nekada, kako je rekao, “bio procenat samo za jedan vikend prikazivanja u Beogradu”.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner ukazala je da u centru grada postoje i Dvorana kulturnog centra i bioskop Doma omladine, koji doduše zahteva renoviranje, a povodom slabog odziva publike pomenula je i problem piraterije.

Zelenović je rekao da se ne treba pozivati na svetske trendove koji, uostalom, govore i da je prošle godine ukupan broj gledalaca u svetu povećan za 1,3 odsto.

I Bradić je rekao da nije pitanje samo da li u centru Beograda postoje dva ili tri bioskopa, već kakva je budućnost srpskog filma uopšte.

Prema njegovim rečima, postoje i privatne inicijative za oživljavanje bioskopske mreže, ali je pitanje koliko Ministarstvo može da im pomogne zajedno sa lokalnom samoupravom.

Tribina o planiranju kulturnog razvoja, tokom koje su mnogi zainteresovani stajali zbog nedovoljno prostora za sve zainteresovane, prva je u ciklusu “Stevan Majstorović”, koji je ZAPROKUL nazvao prema svom osnivaču i prvom direktoru.

Do kraja godine planirano je desetak tribina, a prema rečima direktora ZAPROKUL-a Aleksandra Lazarevića, naredna diskusija biće održana u većem prostoru zbog očekivanog velikog interesovanja.

(SEEcult.org)