Mobilkonstrukt Travanova
Beogradski umetnik Srba Travanov predstavio se u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izložbom “Mobilkonstrukt”, koja se sastoji od više od stotinu radova nastalih u okviru projekta koji je započeo pre dvadesetak godina. “Konstruišemo konstrukciju po planu” i “montažom elemenata gradimo nove konstrukcije”, idejna je osnova projekta “Mobilkonstrukt” koji je Travanov započeo još 1989. godine, a prema njegovim rečima, u Salonu MSUB predstavljen je kao sinteza prethodnih radova, odnosno u konkretizovanom i moguće finalizovanom obliku.
Beogradski umetnik Srba Travanov predstavio se u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izložbom “Mobilkonstrukt”, koja se sastoji od više od stotinu radova nastalih u okviru projekta koji je započeo pre dvadesetak godina.
“Konstruišemo konstrukciju po planu” i “montažom elemenata gradimo nove konstrukcije”, idejna je osnova projekta “Mobilkonstrukt” koji je Travanov započeo još 1989. godine, a prema njegovim rečima, u Salonu MSUB predstavljen je kao sinteza prethodnih radova, odnosno u konkretizovanom i moguće finalizovanom obliku.
Izložba se sastoji od eksponata “Mobil metal konstrukt”, velike instalcije (Konstrukcija konstrukcije) koja se sastoji od 23 elemenata pod nazivom “Mobilkonstrukt”, zatim oko 40 radova pod nazivom “Umnožavanja”, koja podrazumevaju konstrukte od novina, papira i ulja na kartonskoj podlozi, 14 monohromnih belih radova na platnu (Konstrukcija belog) i oko 60 fotografija-montaža.
Aktivan na umetničkoj sceni još od sredine 70-ih godina kroz različite medije i kontekste, Travanov je poznat po angažmanu u vezi sa postojanjem i radom kultnog beogradskog časopisa “Izgled”, art-rok konceptualnim projektom koji se ugledao na estetiku popa i filozofije Endija Vorhola i njegove Fabrike.
Prepoznatljiva matrica njegovog delovanja stoji u relaciji slika-fotografija-objekat, na osnovu koje gradi konstrukte različitog karaktera, eksponate, instalacije, kolaže…
U delovanju Travanova, prema navodima MSUB, primećuje se da on pre svega umetnost doživljava kao konkretan rad, manufakturnost, sirovost, energiju, svaka teorija čini se kao da ga udaljava od suštinskog. Za njega čini se da je najvažniji rad kao takav. Objekat ili eksponat za njega zapravo podrazumeva sam “rad na tome”, a ne artefakt. Sa prestankom rada, čini se da se sve završava.
Travanov je u intervjuu, koji je sa njim radila kustoskinja MSUB Una Popović, naveo da je naslov “Mobilkonstrukt” ujedno i ideja tog projekta, koji izražava plan jedne konstrukcije i njegovo kretanje.
Projekat “Mobilkonstrukt” zasnovan je na ranijem projektu Travanova “Mobilna konstrukcija”, koji je predstavio delom 2005. godine u galeriji “Zvono”.
Istoričarka umetnosti Jasna Tijardović Popović navela je u katalogu te izložbe da su dela Travanova u celini i pojedinačno zasnovana na vrsti predstavljanja kao privatnog redosleda stvari - “neo-avangardni koncepti, aproprijacije avangardi od ruske do dadaističke, osnovni su konceptualni rekvizatarijumi koje reflektuju njegova dela”.
“Neosporno, bez opisa ‘modernog života’ ne može da se razume umetnička produkcija Travanova, ‘konstrukti’ vlastitog personaliteta kao investiranih slika koje je ukorporirao u umetnost kroz bliskost sa najjranijim radikalnim izdacima rok en’ rol scene, muzičke pop scene u mapi beogradskog kulturnog prostora koja je relevantnije odredište Srbinog odrastanja i sazrevanja kao umetnika... Bilo bi teško bez toga razumeti poreklo Travanovog Mobilkonstrukta... Zbog toga je Travanov, kao i mnogi slični njemu, ostao izvan još uvek rigidnih konceptualizacija umetničke prakse, van mogućnosti udevanja u modernističko zatečene koncepte modernizma-avangardizma sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina proslog veka...”, navela je Jasna Tijardović Popović.
Irina Subotić je u katalogu iste izložbe navela da “Mobilna konstrukcija 1” sistematizuje u četiri serije ne samo evidencije umetnikovog (boemskog) života, već i fetiše savremene civilizacije koji šviterovskim (Kurt Schwitters) jezikom opsedaju našu realnost.
“Mobil konstrukt se nosi sa kolažiranim tekstovima, citatima, klipinzima, prevodima.... I tako izložba Srbe Travanova jeste jedan veliki post-post-dadaistički rekvizitarijum ideja koje dotiču niz teorija, misli, filozofija.
Mobilna konstrukcija broj 1 dodiruje disparetna polja - arhitekturu, high tech, otpad, slovo, zaboravljeni zanat i njegov nezaboravljeni predmet, kretanje, progres/mirovanje, meditaciju, život... Sve nas to prevodi u sferu metafizičkih postavki i konstrukcija ideja...”, navela je Irina Subotić.
Izložba u Salonu MSUB biće otvorena do 28. februara.
*Izbor važnijih izložbi Srbe Travanova nalazi se OVDE
(SEEcult.org)
