• Search form

12.12.2019 | 22:34

Mogući scenario budućnosti

Mogući scenario budućnosti

Nova predstava Ateljea 212 “Testirano na ljudima” Maje Pelević, u režiji Bojana Đorđeva, govori o pitanjima (ne)slobode, globalnog nadzora i moguće budućnosti u kojoj mašine preuzimaju svet, a biće premijerno izvedena 13. decembra u Ateljeu 212.

Dramaturg Dimitrije Kokanov istakao je da je Atelje 212 u okviru repertoarske politike podrške savremenom domaćem dramskom tekstu naručio komad od Maje Pelević, bez zadatog tematskog okvira, a da se ona opredelila za temu savremene tehnologije, razvoja veštačke inteligencije i različitih medijskih prostora u kojima danas živimo paralelno sa realnim životima. “Maja je odlučila da se tekst razvija u direktnoj komunikaciji s rediteljem, zatim sa mnom kao dramaturgom i uz kasnije izmene u komunikaciji sa glumcima i autorskim timom”, rekao je Kokanov 12. decembra na konferenciji za novinare, podsetivši da se u Ateljeu već 13 godina igra drama Maje Pelević “Pomorandžina kora”.

Maja Pelević je zahvalila na retkoj prilici da joj pozorište naruči tekst i da može da ga radi na način koji je njoj blizak.

“Najviše me je zanimalo pitanje slobode, koliko smo mi danas slobodni odnosno neslobodni, kako nas privilegovano zapadno slobodno društvo kontroliše, na načine koji su danas postali nevidljivi za nas i na koji način svi mi učestvujemo u tome svakodnevno, kroz različite rituale, interakcije sa, pre svega, tehnologijama, a onda i sa različitim društvenim oblicima kao što su televizija, mobilni telefoni, razne vrste lajf koučinga, psihoterapija. Kako dovodimo sebe u situaciju da zapravo ne želimo nikakvu promenu iako stalno govorimo da je priželjkujemo. Da li smo mi danas uopšte u stanju da zamišljamo neku bolju i pravedniju realnost u ovoj stvarnosti u kojoj nismo spremni da se žrtvujemo i da rizikujemo svoje privilegije”, rekla je Maja Pelević.

Pored slobode, zanimalo ju je i pitanje globalnog nadzora i tehnologije, posebno interneta, zamišljenog kao nešto gde možemo da budemo slobodni. “Na koji način su multinacionalne kompanije i taj prostor lako preuzele i koriste ga ne samo da nas konstantno nadziru nego i da oblikuju novog pasivnog konzumenta, koji kupuje robu, ali i postaje besplatni radnik u internet realnosti i dozvoljava da se njegovi podaci kupuju, koriste i da se na taj način pasivizira naša društvena realnost?”, zapitala je Maja Pelević.

U radu na tekstu, kako je dodala, htela je da razmotri pitanje “šta će se dogoditi ako jednog dana te mašine u koje smo toliko uložili preuzmu sve nas i našu realnost - da li će to biti pozitivan ili negativan scenario”.
“Nisam htela komad o nekoj vrsti tehnofobije nego da razmotrim da li bi ta realnost u kojoj mašine preuzimaju svet bila bolja od ove koju danas živimo”, rekla je autorka.

Napominjući da su teme neslobode i nadzora putem tehnologije česte na filmu i televiziji, rekla je da joj je bilo interesantno “kako to može da se pretoči u pozorištu, kako raditi predstavu o čovekolikim robotima, a da se ne koriste tehnologije”.

“Srećna sam što smo uspeli da na analogni način obradimo ovu temu”, izjavila je Maja Pelević.

Reditelj Bojan Đorđev ocenio je da je Maja Pelević “precizno zahvatila posledice koje izazivaju dramaturgija rijalitija, nadzor i samodizajniranje, pokazivanje, gomila odluka koje donosimo o konzumaciji”. “Sve to utiče na odnose između ljudi, između kolektiva i u ovom komadu napravi paradoksalnu situaciju u kojoj se ispostavi da robot ima najljudskije osobine, a da su ljudi postali nešto drugo”, rekao je Đorđev.

“Bilo mi je zanimljivo da se bavimo prostorom privilegije, prostorom biranja u kojem smo vrlo svesni odluka koje donosimo - od toga kakvu hranu konzumiramo i kakvu odeću nosimo, do vrednosti koje biramo, a pritom nas svaki od tih izbora ustvari parališe u nekom političkom smislu i nismo u stanju da donesemo političku odluku ili nam je trenutak u kojem smo pitani na neki način oduzet ili dezavuisan, obesmišljen svim ovim ostalim”, izjavio je Đorđev.  

Prema njegovim rečima, teza je da dok stalno donosimo odluke o dizajniranju samih sebe, o tome da nam bude dobro, da živimo na jedan određeni način, onu najbitniju odluku prepuštamo nekom drugom -  u našem slučaju danas političarima, a u nekoj budućnosti tim mašinama koje nas okružuju.

“Poslednjih 10-15 godina živimo u digitalnoj paradigmi, a mislim da još uvek nismo u stanju da shvatimo koliko je to radikalno promenilo čitav naš život, međuljudske odnose. To se desilo jako brzo, naglo”, istakao je Đorđev.

U predstavi igraju: Aleksandra Janković (Romantičarka), Ana Mandić (Realizatorka), Sofija Juričan (Mentorka), Ivan Mihailović (Diplomata), Ivan Jevtović (Avanturista), Dejan Dedić (Perfekcionista), Aleksandar Đinđić (Posmatrač) i Isidora Simijonović (Nova/Eva).

Dejan Dedić je izjavio da “svaki od likova predstavlja jednu mikro kritiku, koje se na kraju sklapaju u makro kritiku društva”.

“Niko od nas nema napisan karakter, nego su to u suštini ideje koje zajedno formiraju meta komentar. Za nas glumce bilo je zanimljivo, mada dosta naporno, da ostvarimo koherentnost u igri, da niko ne iskače, nego da živimo kao jedan mehanizam koji formira tu distopiju”, rekao je Dedić.

Za Isidoru Simijonović ova predstava je “mogući scenario naše budućnosti”.

“Svi pričamo kako je danas teško zaposliti se, a ne stižemo da mislimo da u budućnosti nećemo ni biti potrebni da radimo neki posao i da će veštačka inteligencija većinu poslova obavljati bolje nego mi. U predstavi se ispostavlja da jedino što neće moći bolje to je da bude rijaliti igrač, pošto je to toliko besmisleno samo po sebi, da samo čovek može da pokuša da se bavi tako nečim”, rekla je Isidora Simijonović.

Scenograf predstave je vizuelni umetnik Siniša Ilić, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitor Luka Papić, koreografkinja Isidora Stanišić, a scenski pokret radio je Čarni Đerić.

Direktor Ateljea 212 Novica Antić izjavio da autori i glumci “kroz ovaj komad pričaju o istoriji čitave civilizacije, o našoj slobodi i manje ili više dobrovoljnom predavanju slobode izbora - nekada davno bogovima, zatim vladarima, pa takozvanoj većinskoj volji naroda, a na kraju izgleda mašinama”.

“Da li smo mi u tome žrtve ili slobodno predajemo svoju volju, to je veliko pitanje, kojim se bavi i ova predstava i barem 200-ak godina velika umetnost u svim svojim izražajnim oblicima, a kojim će se, nadam se, pozabaviti i gledaoci naše predstave”, rekao je Antić.

Pominjući uz osmeh da je i Atelje jedan svoj deo predao mašinama, Antić je objavio da od danas svi komadi koji se igraju u tom pozorištu mogu da se čitaju neštrihovani na sajtu Ateleja 212.

Predstava “Testirano na ljudima” igra se na velikoj sceni “Mira Trailović”, a prve reprize su 14. i 22. decembra.

*Foto: Atelje 212

(SEEcult.org)

  • 03.02.2024 | 10:00

    UGM, Strossmayerjeva ulica 6, Maribor

    SPEKTER. 70 let Zbirke UGM - razstava (2.2.2024.-3.12.2025.)

    http://www.ugm.si

    21.02.2024 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Maistrova 3, Ljubljana

    KAKO NAPREJ? - izbor del iz zbirke Arteast 2000+ in nacionalnih zbirk Moderne galerije ter posebni projekti - razstava (20.2.2024.-20.2.2025.)

    Marina Abramović

    Jurij Avakumov

    Manca Bajec

    Maja Bajević

    Walter De Maria

    Vlasta Delimar

    György Galántai

    Alla Georgieva

    Igor Grubić

    Dejan Habicht

    Jusuf Hadžifejzović

    Boštjan Hladnik

    Jenny Holzer

    Sanja Iveković

    Zofia Kulik

    Vladimir Kuprijanov

    Siniša Labrović

    Katalin Ladik

    Natalia LL

    David Maljković

    Vlado Martek

    Goranka Matić

    Slavko Matković

    Nonument Group (Martin Bricelj Baraga, Nika Grabar, Miloš Kosec, Neja Tomšič)

    Novi kolektivizem

    OHO (Iztok Geister - Plamen, Matjaž Hanžek, Naško Križnar, Milenko Matanović, David Nez, Marko Pogačnik, Andraž Šalamun)

    Dan Perjovschi

    Darinka Pop Mitić

    Tone Stojko

    Bálint Szombathy

    Škart

    Jane Štravs

    Slaven Tolj

    Milica Tomić

    Konstantin Zvezdočotov

    Življenja spomenikov

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3889/kako-naprej-izbor-del-iz-zbirke-arteast-20...

    11.04.2024 | 10:00

    Mestni muzej Ljubljana, Gosposka 15, Ljubljana

    OD KORZETA DO ŽAKETA - Oblačilni videz Ljubljančanov, 1850-1950 - razstava (10.4.2024.-23.2.2025.)

    https://mgml.si/sl/mestni-muzej

    19.04.2024 | 10:00

    RITAM FRANCUSKE KULTURE 2024 (18.4.-8.12.2024.)

    PROGRAM

    http://www.institutfrancais.rs

    24.05.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    OZVEZDJA MNOGOTERIH ŽELJA: OB VZHODNEM OBZORJU - razstava (23.5.-24.11.2024.)

    Ala Younis

    Alia Farid

    Basim Magdy

    Essa Grayeb

    Free Palestine Poster Project

    KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović)

    Larry Achiampong

    Mona Rouhana Benyamin

    Nika Autor

    Laboratorij zbirke umetnosti neuvrščenih držav (Omar Bsoul, Kareem Dabbah, Inji Efflatoun, Mamdouh Kashlan, Choukri Mesli, Khudhair Shakirji)

    kustosinji: Bojana Piškur (Moderna galerija) in Angelina Radaković (The Mosaic Rooms)

    organizacija: Moderna galerija, The Mosaic Rooms London

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3931/ozvezdja-mnogoterih-zelja-ob-vzhodnem-obzo...

    22.06.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    10. TRIENALE SODOBNE UMETNOSTI - U3: PROTI TOKU ČASA (21.6.-17.11.2024.)

    Nika Autor

    Jaka Babnik

    Nataša Berk

    Viktor Bernik

    Maxime Berthou &  Mark Požlep

    Martin Bricelj Baraga

    Jasmina Cibic

    Ana Čavić

    Lana Čmajčanin

    DNLM

    Aleksandra Domanović

    name:

    Vadim Fishkin

    Jošt Franko

    Tomaž Furlan

    Ištvan Išt Huzjan

    Sanela Jahić

    Staš Kleindienst

    Andrea Knezović

    Polonca Lovšin

    The Nonument Group

    Gala Alica

    Marjetica Potrč

    Tobias Putrih

    Tjaša Rener

    Peter Rauch

    Maruša Sagadin

    Duba Sambolec

    Luka Savić

    Maja Smrekar

    Robertina Šebjanič

    Andrej Škufca

    Igor Štromajer

    Apolonija Šušteršič

    Ulay

    Tao G. Vrhovec Sambolec

    Matej Andraž Vogrinčič

    Nana Wolke

    Neja Zorzut

    Kustos: Tevž Logar

    https://www.mg-lj.si/si

    12.07.2024 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ADRIANA MARAŽ (1931-2015): RETROSPEKTIVA - razstava (11.7.-10.11.2024.)

    kustosinji razstave: mag. Breda Škrjanec in dr. Nadja Zgonik

    oblikovanje razstave: Mina Fina

    http://www.mglc-lj.si

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg Srpskih Junaka 2, Banja Luka

    NEW ERA: UMJETNIČKI DISKURSI O DRUŠTVENIM I KLIMATSKIM PROMJENAMA - grupna intermedijska izložba (5.9.-5.11.2024.)

    Igor Bošnjak

    Isidora Branković

    Jovan Došenović

    Dejan Marković

    Marija Marković

    Danilo Milovanović DNLM

    Bojan Mrđenović

    Helena Tahir

    Nikola Tomić

    Adrien Ujhazi

    Umjetnička grupa diSTRUKTURA

    Umjetnička grupa PLATEAURESIDUE

    Kustosi izložbe: Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ), dr Sanja Kojić Mladenov (MSUV)

    organizacija: Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac - Muzej moderne i savremene umjetnosti iz Kostanjevice na Krki

    http://msurs.net

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    Ciklus izložbi: Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU

    MAGIČNOST DREVNOG - VENIJA VUČINIĆ TURINSKI (1934, Kolašin) - izložba (5.9.-23.11.2024.)

    autorka: dr Rajka Bošković

    https://www.msub.org.rs

    11.09.2024 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    MISTERIJ MAJSTORA FORTEZZE - EUROPSKA BAŠTINA ŠIBENSKOGA GRAVERA - izložba (10.9.-10.11.2024.)

    Autorice izložbe: Marina Lambaša, Flora Turner Vučetić

    Organizacija izložbe: Galerija Klovićevi dvori i Muzej grada Šibenika

    Kustosice izložbe: Jasmina Bavoljak, Marina Lambaša

    Likovni postav izložbe: Dinko Uglešić

    https://gkd.hr

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.