Monografija “50 godina Filmskog festivala u Sopotu” daje kratki istorijat te manifestacije koja je započeta 1972. godine kao Slobodarske filmske svečanosti, potom menjala koncepte u skladu s društvenim prilikama, a u aktuelnom periodu, kao Sopotski filmski festival – Sofest, ima ambiciju da preraste u nacionalni filmski festival.
Monografiju povodom jubileja Sofesta priredio je Dejan Dabić, a na promociji, održanoj 9. jula u Centru za kulturu u Sopotu, učestvovali su i umetnički direktor 50. Sofesta Aleksandar Avramović, predsednik festivalskog Odbora i predsednik Opštine Sopot Živorad Milosavljević, kao i nekadašnji selektor sopotskog festivala Radoslav Zelenović.
“Naš jubilej obeležili su rekordi. Svečano otvaranje 50. izdanja okupilo je najveći broj ljudi do sada, a u takmičarskom programu imamo najviše filmova (26)”, istakao je Avramović.
Monografija povodom jubileja, u izdanju Centra za kulturu Sopot i Centra beogradskih festivala (Cebef), biće “vredan istorijski izvor za buduće istraživače”, ocenio je Avramović.
Živorad Milosavljević je istakao da je istorija tog festivala impozantna, a da su njegovi osnivači, među kojima je bio reditelj Dragovan Jovanović (1937-2012), formirali nit koja se proteže do danas i usmerena je na slobodarstvo.
Milosavljević je podsetio da je u prvom periodu nagrade dodeljivao žiri narodnih heroja.
“Imao sam 16 godina kada je Festival počeo. Pojava tih ljudi koji su učestvovali u ratu i revoluciji ostavila je dubok utisak na nas mlade. Smatram da taj duh borbe protiv fašizma i dalje živi”, rekao je on, dodajući da je već 1980. postao saradnik Festivala, a od 1989. je kao predsednik Opštine Sopot uključen u sve aspekte organizacije.
“Potrebno je mnogo energije i truda da bi se došlo do 50. izdanja festivala. Hvala svima koji su ugradili kockice u ovaj naš mozaik. Istorija Festivala u Sopotu obavezuje nas da ga još više razvijamo“, izjavio je Milosavljević, dodajući da je srećan što je izašla monografija kao ozbiljan trag te istorije i kao podsetnik na nju za buduće generacije.
Dejan Dabić je knjigu koncipirao u tri dela: Uvodni tekstovi (koje potpisuju Milosavljević, Avramović i Dabić), Istorijat festivala i Učesnici i svedoci.
“Najvažniji mi je drugi deo zato što smo prikupili sve podatke o programima, nagradama i njihovim nazivima. Kroz te promene može se ponešto zaključiti i o društvenom kontekstu u datim periodima”, rekao je Dabić.
Na prvim Slobodarskim filmskim svečanostima 1972. godine dodeljene su nagrada za najslobodarskiji film i glumačke nagrade – “Junak” i “Junakinja Kosmaja”. Od 1973. najbolji film je dobijao nagradu Statueta Sloboda, dok su glumci ostali “Junaci Kosmaja” do 1984, kada su i oni počeli da primaju Statuetu Sloboda.
Manifestacija je 1992. godine promenila ime u Filmski festival Sopot, a nagrade su nazvane “Srebrna traka”, da bi 1996. godine bile vraćene Statuete Sloboda. Zatim je 2007. ime festivala dodato Sofest, uvedene su i nove kategorije nagrada, a najbolji film je dobijao Veliku statuetu Sofest, dok je Statueta Sloboda ostala kao nagrada publike...
Niz promena je nastavljen, zbog čega, kako je primetio Dabić, nije lako ni guglovati laureate, ali sada je u monografiji sve precizno navedeno.
Radoslav Zelenović je istakao pozitivne promene koje je sopotski festival uneo u svoju sredinu, doprinoseći razvoju Sopota kao varoši.
“Radili smo i u vreme sankcija. To je inat, ali i profesionalizam. Početkom 1990-ih prikazali smo ‘Testament’ Lordana Zafranovića. To su istorijski trenuci. Ulagali smo puno elana. Kada se te dobre energije slože, dođete i do 50. izdanja”, rekao je Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić.
Napominjući da je “smrt za svaki festival kada se učauri, pa teče po inerciji dok se ne ugasi”, Zelenović je ocenio da su ljudi okupljeni oko Festivala u Sopotu “imali dobar osećaj da ne upadnu u kolotečinu”.
“Ja sam i danas nostalgičan prema žiriju narodnih heroja. Sećam se kada me je Bata Živojinović pozvao da se uključim u festival, bilo ih je osam - iz svake republike i pokrajine po jedan general pukovnik. Pričali su nam neverovatne stvari o ratu. Ali bio je problem što oni na film gledaju drugačije, traže da scenario bude bukvalno tačan. Onda smo počeli da uvodimo u žiri i filmske profesionalce. Generali su prihvatali njihova objašnjenja. Tako prelazak nije bio bolan. Uradili smo to na diskretan način”, ispričao je Zelenović.
Prisetio se, između ostalog, sukoba sa Festom, kada je Sopot prvi obezbedio prikazivanje filma “Crveni” (o Oktobarskoj revoluciji), ali i anegdote o jednom sovjetskom glumcu, festivalskom gostu, koji je pijan psovao Tita i o dovitljivosti organizatora kako da smire situaciju.
“Za festival je važno da ima dobar program, ali i da bude dobar domaćin. Za Sopot se može reći da niko odavde nije otišao nezadovoljan”, izjavio je Zelenović.
O živopisnim detaljima i anegdotama iz različitih perioda ovog festivala govorili su i njegovi nekadašnji direktori Milinko Vulićević i Radoslav Stevanović, bivša direktorka Centra za kulturu Suzana Atanasov, novinar Željko Mutavdžić, profesor Radenko Ranković i Nada Savkić, kroz čiju su kafanu “Nada i Toma” prošli svi festivalski gosti.
Njihovi tekstovi objavljeni su u trećem delu knjige, gde su prenete i nekadašnje izjave bivšeg direktora Dragovana Jovanovića i bivšeg selektora Miloša Paramentića (1954-2019).
Monografija je ilustrovana brojnim fotografijama. Priređivač Dejan Dabić u knjizi navodi da je koristio i publikacije objavljene povodom 25, 30, 35 i 40 godina festivala u Sopotu.
(SEEcult.org)