Monografija za 70 godina JDP-a

Monografija “70 godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta”, objavljena na kraju godine u kojoj je obeležavan jubilej, svedoči o najmarkantnijim događajima, predstavama i stvaraocima koji su odigrali ključnu ulogu u formiranju do danas prepoznatljivog stava JDP-a prema teatarskoj umetnosti.

Knjigu su priredili Maja Medić i Aleksandar Milosavljević, bogatu dokumentaciju i teatrografiju obradila je dr Jelena Kovačević, a urednik izdanja je Gorčin Stojanović, umetnički direktor JDP-a.

Studija publikovana u monografiji ne prati detaljno povest JDP-a, nego se fokusira na najmarkantnije događaje iz istorije, a pre svega na stvaraoce koji su odigrali ključnu ulogu u formiranju do danas prepoznatljivog stava JDP-a prema teatarskoj umetnosti – od rešenosti Bojana Stupice da otvori prostor za ozbiljna teatarska istraživanja i profesionalizaciju procesa rada na predstavama, preko Milana Dedinca koji je tom pozorištu zauvek darovao duh modernizma, do pečata koji je fizionomiji JDP-a dao Jovan Ćirilov.

U knjizi je publikovan i dosadašnji repertoar JDP-a, popisani su najznačajniji datumi iz njegove istorije, a krase je i fotografije koje svedoče o najblistavijim predstavama.

Gorčin Stojanović podsetio je 28. decembra u razgovoru s novinarima da je JDP u početku imalo obično na pet godina neku publikaciju, sve do čuvene monografije koju je povodom jubileja – 25 godina od osnivanja napravio Slobodan Selenić. “Posle je dugo nije bilo. Jovan Ćirilov nam je stalno govorio kako su jubileji samo 25, 50, 75 i 100 godina, a ne svaka okrugla godišnjica koje mi kolokvijalno zovemo jubilejima. Dakle, čekala se 50. godišnjica (1998). Velike pripreme uradila je dramaturg Daša Kovačević, ali je pozorište izgorelo i ceo materijal je propao. Potom je za 60. godišnjicu izašla foto monografija JDP”, rekao je Stojanović.

Kako je dodao, “zadatak” za novu monografiju bio je da objedini narativ o pozorištu, podatke i vizuelni aspekt teatra. Prvo je pozvan Aleksandar Milosavljević koji je napravio koncept, a potom Maja Medić koja je to dovršila. “Jako sam uzbuđen. I sam danas prvi put vidim knjigu, ne računajući ono tokom preloma. Vrlo mi se dopada”, kazao je Stojanović.

Vivijen Li i Lorens Olivije u JDP-u, fotografija iz monografije

Aleksandar Milosavljević je izjavio da mu je nakon razgovora sa Stojanovićem i direktorkom JDP-a Tamarom Vučković bilo jasno da “treba naći neku srednju liniju”.

“Priča o JDP-u ima bezbroj, praktično onoliko koliko je ljudi prošlo njegovim scenama i koliko je kritičara, hroničara, teatrologa pratilo njegov rad”, rekao je Milosavljević, napominjući da bi knjiga koja bi sve to objedinila bila ogromna i vrlo nezgodna za korišćenje.

“Ideja je bila da to bude jedan pogled, koji jeste nužno subjektivan, a da se zasniva na prethodnim knjigama i drugim svedočanstvima. U pisanju ove studije ili eseja postavio sam sebi zadatak da uočim neke bitne punktove u povesti JDP-a”, rekao je on, dodavši da ti punktovi nisu samo predstave nego i razni događaji, a pre svega ličnosti koje su formirale repertoarski profil i, što je još značajnije, glavnu liniju JDP-a.

“Malo je ili nimalo kod nas pozorišta, kao što je slučaj sa JDP-om, gde vidite jednu liniju koja od početka do današnjih dana funkcioniše. To ne znači da ovo pozorište, poput drugih, nema i dobre i izvanredne i loše predstave, ali linija postoji. Istina, bilo je i odluka koje su se ticale prilično korenitih izmena u repertoarskom stavu JDP-a, one su zavisile od upravnika i umetničkih direktora, ali srećom to nije trajalo predugo da ne bi ostala uočljiva ona glavna linija, a to je odnos pozorišta prema teatarskoj umetnosti”, naglasio je Milosavljević.

Reč je o predstavama koje se zasnivaju na visokim umetničkim kriterijumima koji podrazumevaju neprestano vraćanje na istraživački proces u pozorištu i to na liniji onoga što je Bojan Stupica na početku zacrtao kao plan, a to je profesionalizacija postupka i izvođenja predstave, rekao je Milosavljević.

Ocenjujući da težnja da se radi po modelu čuvenog ruskog teatra MHAT nije bila politička, već utemeljena na umetničkim razlozima, Milosavljević je rekao da je “suštinski ovo pozorište nastalo da bi po modelu Stanislavskog i Nemirovič Dančenka i docnije Mejerholjda bio otvoren prostor u kojem će se ljudi umetnički slobodno baviti teatrom”.

“Ni jedno naše pozorište nije u svojoj istoriji imalo kontinuitet od 70 godina tokom kojih je taj prostor permanentno bio otvoren”, istakao je Milosavljević.

Bojan Stupica, fotografija iz monografije

Poredeći pristupe Stupice, Dedinca i Ćirilova, Milosavljević je primetio da “možemo meriti na apotekarskoj vagi koliki je čiji doprinos, ali da je to besmisleno”.

“Kad gledate 70 godina osećate taj duh, na tome insistiram, osećate da su te ideje prisutne i da se međusobno prožimaju. To rezultira činjenicom da je JDP jedno od najznačajnijih ne samo naših nego i evropskih pozorišta. To je ono što je prepoznala Evropska pozorišna unija kada je primila JDP i to je ono što obogaćuje naš pozorišni život bez obzira na sve pojavne krize kroz koje ceo naš teatarski život neprestano prolazi i sa kojima se neprestano bori”, zaključio je Milosavljević, koji smatra da je njegov tekst ravnopravan sa ostalim činiocima monografije – vizuelnim i dokumentarnim. Prezadovoljan je stoga knjigom jer predstavlja jedinstvo svih tih elemenata.

Maja Medić je izjavila da joj je čast što je deo knjige o jubileju JDP-a koje joj je i omiljeno pozorište.

“Želela sam da i tekst i hronologiju ispratim fotografijama na najbolji način. U dogovoru sa Gorčinom Stojanovićem ideja je bila da, što se tiče repertoara, kroz fotografije odabranih predstava prikažemo ansamble koji su decenijama činili ovo pozorište. Tu je i foto dokumentacija iz života pozorišta, kao što je poseta Lorensa Olivijea i Vivijen Li ili Sartra ili kako je izgledala prva scena ‘Stupice’. Zatim plakati i programi predstava koji pokazuju ne samo rad pozorišta nego su i mini istorija dizajna”, navela je Maja Medić.

“Čini mi se da ova knjiga prevazilazi samo istoriju JDP-a. Kroz nju je sagledan deo kulture ovog grada”, rekla je Maja Medić.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović osvrnula se u razgovoru sa novinarima i na proteklu godinu koja je, kako je rekla, bila uspešna, ali ju je, pored jubileja, obeležio prerani, iznenadni odlazak Nebojše Glogovca.

“Taj potres je bio ogroman i još uvek traje. I trajaće”, izjavila je ona, podsetivši da je ove godine preminuo i dugogodišnji član JDP-a Predrag Ejdus.

Kralj Betajnove, fotografija iz monografije (Nenad Petrović)

Sumirajući rezultate, direktorka je navela da je izvedeno pet premijera, među kojima su i dve predstave - “Kralj Betajnove” i “Ujka Vanja”, koje su bile prve na repertoaru JDP-a 1948. godine, kada je to pozorišteotvoreno.

Istakla je i da su predstave JDP-a učestvovale na brojnim regionalnim i domaćim festivalima i izvođene na internacionalnim gostovanjima.

JDP je ove godine primio troje mladih glumaca - Milicu Gojković, Miodraga Dragićevića i Joakima Tasića, što je veoma značajno u situaciji kada ansambl, koji je nekada brojao i 60 ljudi, sada ima samo 28 članova.

Tamara Vučković Manojlović istakla je i uspešnu saradnju sa Evropskom unijom pozorišta, čiji je JDP član od 2006. godine. “Imamo nekoliko dogovora za različite projekte, jedan od njih je sa Talija teatrom koji će se realizovati u 2019. i 2020. godini”, rekla je ona, ističući da je Gorčin Stojanović postao član Borda Evropske unije pozorišta.

JDP je u 2018. zabeležio više od 100.000 gledalaca, a interesantno je da je samo za predstavu “Vrat od stakla” u novembru bilo bilo 9.000 rezervacija za decembar.

Administrativne pripreme za izgradnju Teatra Bojan Stupica su završene, slede izrada glavnog projekta i zatim izbor građevinske firme.

“Taj proces je jako dugo trajao, ali pripreme su bile izuzetno obimne i kompleksne. To smo zajedno sa osnivačem - Gradom Beogradom uspeli da dovedemo do ove faze. Gradnja bi mogla da krene krajem 2019, a za radove je, po oceni arhitekata, potrebno oko godinu dana”, rekla je Tamara Vučković.

*Naslovna fotografija: Hamlet, Nebojša Glogovac, autor: Sven Jonke

(SEEcult.org)