Mostarska deklaracija o baštini
Učesnici Samita šefova država Jugoistočne Evrope usvojili su 3. juna u Mostaru deklaraciju kojom potvrđuju odlučnost za poštovanje i promociju međukulturalnog i međureligijskog dijaloga i tolerancije, kao vrednog sredstva koje osigurava održivost kulturnog nasledstva.
Mostarska deklaracija posvećena je verskom i kulturno-istorijskom nasleđu kao osnovi intenzivnije saradnje među državama u regionu, što je i bila tema desetog Samita UNESKO-a, održanog uz učešće generalne direktorke te organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu Irine Bokove.
Mostarskom deklaracijom je istaknuto da uvažavanje i poštovanje kulturne različitosti podrazumeva posvećenost ljudskim pravima i osnovnim slobodama kao i interkulturalnom dijalogu koji uključuje i međureligijski dijalog, neodvojive od demokratskog okvira i potrebne za stabilnost, mir i razvoj.
Imajući u vidu da se kultura nalazi u središtu savremene debate o identitetu, društvenoj koheziji i razvoju ekonomije zasnovane na znanju, učesnici Samita su se obavezali da će negovati toleranciju i dijalog koji se mora odvijati u duhu saradnje, međusobnog poverenja i razumevanja.
Između ostalog, učesnici Samita su poručili da će unaprediti državna zakonodavstva u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa, u skladu s međunarodno priznatim instrumentima i direktivama, te da će u tom pogledu unaprediti donošenje relevantnih kulturnih politika, uključujući alokaciju značajnih sredstava, uprkos trenutnoj finansijskoj krizi.
Najavljeno je i jačanje regionalne saradnje kroz poboljšanje i razmenu znanja o kulturnom nasleđu i pružanje okvira za saradnju kulturnih, obrazovnih i drugih relevantnih institucija i učesnika u zemljama u regionu, kao i pružanje podrške zajedničkim regionalnim programima i projektima.
Najavljeno je i intenziviranje mera o podizanju svesti, kao i prikladne strategije za prevenciju ili poboljšanje borbe protiv nezakonite trgovine kulturnim dobrima.
Učesnici Samita su poručili da će naglašavati “zajedničke vrednosti, interakcije i međukulturne pozajmice koje se događaju među različitim kulturnim i duhovnim tradicijama tokom prošlih vremena pa do danas, kao i potrebu da se podstiče razmena znanja, posebno među novim generacijama, s ciljem postizanja poštovanja prema pluralizmu, za verovanja i uverenja”, glavnu osnovu za stvaranje harmonije u multikulturnim društvima u regionu.
Posebno je izražena i podrška novoj globalnoj inicijativi UNESKO-a “Kultura: Most za razvoj” o ulozi kulture u smislu održivog razvoja, posebno kroz promociju kulturnog nasleđa, interkulturnog dijaloga, kreativnosti, umetničkih izražaja i industrije kulture, te kroz povećanje regionalnih projekata o “nasleđu i dijalogu”, kroz regionalne centre izvrsnosti za kulturnu baštinu, regionalne forume mladih o svetskoj baštini, kao i regionalne izložbe i inicijative o zajedničkoj istoriji i sećanju.
Potvrđen je i nastavak uspešne saradnje sa UNESKO-om, Savetom Evrope i Evropskom komisijom.
Mostarskom deklaracijom potvrđena su i načela najvažnijih međunarodnih dokumenata i evropskih konvencija, uključujući Konvenciju UNESKO-a o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, čija je 40-godišnjica obeležena i mostarskim Samitom.
Deklaracijom je pozdravljena obnova Ferhadija džamije u Banjaluci, pravoslavne crkve u Mostaru i Franjevačkog samostana u Plehanu, kao i drugih spomenika i simbola multikulturalizma.
Mostarska deklaracija predstavlja, kako je istaknuto, kontinuitet s porukama deklaracija koje su usvojene na prethodnim samitima šefova država u Ohridu (2003), Tirani (2004), Varni (2005), Opatiji (2006), Bukureštu i Sibiuu (2007), Atina (2008), na Cetinju (2009), u Istanbulu (2010) i u Viminacijumu (2011).
Učesnici Samita su, posle jednoglasnog usvajanja Deklaracije, potvrdili i pred novinarima spremnost za saradnju, odnosno, kako je rekao domaćin, predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, veliki stepen saglasnosti svih učesnika o tome da kultura kao versko, kulturno i istorijsko nasleđe može da ima veoma značajnu ulogu u produbljivanju prijateljskih veza među državama u regionu.
Takođe, svi prisutni učesnici ponovili su želju svojih država za dalje intenziviranje saradnje među zemljama u regionu u oblasti kulture i kulturnog nasleđa, saopštilo je Predsedništvo BiH.
Zadovoljstvo je izrazio i makedonski predsednik Đorđe Ivanov, posebno što su se takve vrste sastanaka, otpočete kao “Dijalog među civilizacijama” 2003. godine u Ohridu, na inicijativu Makedonije i njenog bivšeg predsednika Borisa Trajkovskog, pretvorile u pozitivnu tradiciju koja se održava već gotovo deset godina.
“Ovo ne bi uspelo bez podrške svih nas, svih balkanskih lidera, što je još jedna potvrda važnosti ovog regionalnog foruma. Ovi su nam sastanci puno pomogli u menjanju imidža Balkana. Prvo, u jačanju zajedničke saradnje u poljima zajedničkog interesa, u kulturnom, ekonomskom, kao i političkom smislu. Drugo, kroz ove samite, otpočete 2003. godine, mi smo uspeli da opustimo susedske odnose i time doprinesemo stabilizaciji cele regije”, rekao je Ivanov, dodajući da se slaže sa kolegama da je regionalna saradnja najbolji i dokazani put za postizanje strateških ciljeva, članstva u NATO-u i Evropskoj uniji, kao preduslova za trajnu stabilnost i prosperitetnost regije.
Navodeći i da su odnosi među zemaljama u regionu dugo opterećeni istorijskim predrasudama, te da je čak i danas na delu suočavanje sa prošlošću umesto sa budućnošću, Ivanov je naglasio da se samo kroz dijalog mogu prevazići predrasude, konflikti i strah od različitosti.
“Onaj ko komunicira postaje integrisan, a onaj koji to ne čini postaje getoiziran, opterećen imaginarnim neprijateljstvima. Ovo je regija multietičnih, multikulturnih društava i ja verujem da takvo pozitivno balkansko iskustvo hiljadugodišnjeg suživota može pomoći u razvijanju evropske budućnosti”, poručio je Ivanov, navodeći da je njegov moto “evropski mir je nedostižan bez balkanskog mira”.
Ivanov je izrazio posebno zadovoljstvo i zbog toga što će Makedonija biti domaćin narednog samita, a prema njegovim rečima, desetogodišnjica tih sastanaka biće odlična prilika da se sumiraju rezultati i oceni dosadašnji rad.
“Verujem da će druga dekada ovoga veka biti dekada specifičnih aktivnosti i specifičnih projekata, jer građani zaslužuju mnogo više od političkih deklaracija i memoranduma”, dodao je Ivanov.
Ministar kulture Srbije Predrag Marković istakao je značaj učenja iz prošlosti, a posebno je zahvalio predsedniku Albanije na principijelnom stavu o potrebi zajedničke brige o nasleđu na teritorijama država u regionu.
Marković je podsetio da su Beograd i Priština pod pokroviteljstvom Evropske unije postigli dogovor koji polako ulazi u praksu, a s obzirom da je mostarski samit pod pokroviteljstvom UNESKO-a, naglasio je i privrženost svih načela koja se tiču UN i UNESKO-a.
Takođe, potvrdio je načelno opredeljenje Srbije da se sačuva svaki spomenik kulture i svako nasleđe, što znači i srpsko nasleđe na Kosovu, koje je već proglašeno svetskom baštinom, ali i svako drugo, svejedno da li je stradalo pre sto godina ili pre osam godina.
Marković je rekao i da očekuje i nada se da će o tim pitanjima, u duhu tolerancije i iskrenog razumevanja koji postoje na samitima UNESKO-a, o tome u narednom periodu razgovarati država Srbija, država Albanija i država Makedonija, koja će biti domaćin narednog sumita.
“Sasvim sam siguran da će taj redosled pripreme i dogovora biti dobar osnov za budućnost, jer će to značiti da smo nešto iz prošlosti naučili. Dakle, dobro je da smo došli u poziciju da i o nekim bolnim pitanjima naše prošlosti govorimo na jedan civilizovan i umeren način, vreme će rešiti i pitanje Kosova, ja se nadam da će to biti uskoro”, rekao je Marković.
Predsednik Albanije Bamir Topi rekao je da su stvari koje su se dogodile u regionu u poslednjim godinama nezamislive, ali da je ponovo izgrađen politički dijalog, kao i odnosi u regionu.
Topi je ocenio i da je u razgovorima o obnavljanju spomenika neophodno da fizički budu prisutni svi akteri, pa je ponovio stav o potrebi učešća predstavnika Kosova na skupovima koji se tiču svetske kulturne baštine.
Samit u Mostaru okupio je delegacije desetak zemalja iz regiona, a učestvovali su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, zamenik ministra kulture Hrvatske Berislav Šipuš, ministar kulture Rumunije Mircea Diaconu, zamenik ministra kulture Bugarske Georgi Stoev, dok je Grčku predstavljao ambasador Carolos Gadis, Sloveniju ambasador Andrej Graseli, a Tursku zvaničnica Ministarstva kulture Senay Baser.
Učesnici Samita iskoristili su priliku i za bilateralne susrete, pa se, izmedju ostalog, ministar kulture Srbije Predrag Marković sastao sa Irinom Bokovom, a crnogorski predsednik Vujanović odvojeno je razgovarao sa Izetbegovihem, kao i sa kolegama iz Albanije i Makedonije, u prisustvu ministra kulture Crne Gore Branislava Mićunovića.
Prethodni Samit šefova država JIE organizovala je Srbija početkom septembra 2011. u Viminacijumu, kada je prvi put takvom sastanku prisustvovala i generalna direktorka UNESKO-a.
Deklaracija usvojena na Samitu u Mostaru objavljena je u celini na sajtu Predsedništva BiH, koje je i organizator tog skupa sa UNESKO-om.
(SEEcult.org)
