• Search form

24.11.2017 | 17:03

Možemo li postati neko drugi?

Možemo li postati neko drugi?

Reditelj i scenarista Goran Marković, jedan od veterana srpske kinematografije, izjavio je da se njegov niskobudžetni dokumentarno-igrani film “Mnoštvo i manjina”, koji se premijerno prikazuje na 23. Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, bavi temom identiteta i pitanjem da li čovek može da promeni svoju suštinu.

Film prati pozorišnu trupu koja kreće iz Beograda na Kosovo da bi u srpskim enklavama izvodila predstavu “Govorna mana”, prema tekstu i u režiji Markovića. Taj komad postavlja pred gledaoce pitanje da li čovek može da sasvim promeni sebe - da bude neko drugi. Paralelno sa delovima predstave, film prikazuje putnike u kombiju i tokom boravka na različitim lokacijama na Kosovu dok razgovaraju o tome da li su se i kako oni sami menjali tokom života.

Marković je na ideju za novi film došao sa producentom Svetozarom Cvetkovićem (Testament fims) kada je predstava “Govorna mana”, u produkciji Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, krenula na turneju po Kosovu.

“Ali sama turneja nije bila dovoljna za film, nisam hteo reportažu. Insistirao sam da ono što je srž predstave, a to je pitanje identiteta, probamo da razvijemo tokom putovanja. Onda se svi putnici, glumci, producent, ja, dramaturg Ivana Dimić, odjednom otvaraju. Počinjemo da razmišljamo na tu temu i da se čak sukobljavamo da li čovek može biti ovo ili ono. Film se završava u manastiru Draganac susretom sa čovekom koji je stvarno promenio identitet i stvarno postao neko drugi. To je poenta cele priče, a biće i za gledalište interesantno da upozna čoveka koji je suštinski promenio identiet”, istakao je Marković 24. novembra na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda uoči zvaničnog otvaranja 23. FAF-a.

Reč je o arhimandritu Ilarionu, nekadašnjem glumcu Rastku Lupuloviću, koji je u svojim mladim godinama prekinuo karijeru u usponu i neposredno nakon primanja Sterijine nagrade - za ulogu u predstavi “U potpalublju”, otišao u manastir.

Goran Marković i Miško Nećak

Kako je primetila voditeljka razgovora Nevena Matović, Marković u filmu daje neku vrstu ispovesti o tome da li je ono što je do sada u životu uradio uopšte vredno.

“Svaki čovek koji misli postavlja s vremena na vreme sebi pitanje: Ko sam ja i da li to što radim vredi? Samo budale nemaju nikakvih problema sami sa sobom. Sumnjati u sebe je s jedne strane prirodno, a sa druge i zdravo. Jer ljudi koji ne postavljaju sebi to pitanje, jednostavno ne mogu da idu dalje, da tragaju i da se razvijaju. Svaki posao je u neku ruku avantura u nepoznatu oblast ako je to nešto što je istraživačko i kreativno. U tom lavirintu nekada se osećate izgubljeno i otuda to pitanje”, izjavio je Marković.

Turneja predstave “Govorna mana” je za većinu učesnika značila i otkrivanje Kosova i Metohije.

“Bio sam tamo vrlo kratko dva puta u životu, od čega jednom na skijanju. Nisam mogao da kažem da znam u čemu je suština problema. Kada smo radili predstavu, a pogotovo na ovom putu doživeli smo suočavanje sa samom suštinom problema, sa mržnjom, sa odnosom većine i manjine. To je takođe inkorporirano u film, ne kao ilustracija nego kao nešto što putnici u kombiju počinju da saznaju”, rekao je Marković.

Predstavu “Govorna mana” izvode Tihomir Stanić i mladi glumci Jelena Orlović i Nebojša Đorđević. Praizvedba je bila još 90-ih godina u Narodnom pozorištu u Beogradu.

“Bila je to provokativna i interesantna predstava na temu identiteta. Nastala je u vreme Slobodana Miloševića, pa je tema B bila sukob sa tiraninom, diktatorom. Prilikom nove postavke ispostavilo se da ta tema nije zastarela, da ništa ne mora da se menja u tekstu. Što govori o tome da se za ovih 20-ak godina ništa suštinski nije promenilo. A pitanje je i da li će ikada”, rekao je Marković.

Koautor filma “Mnoštvo i manjina” je direktor fotografije i montažer Miško Nećak, sa kojim je Marković već sarađivao na filmu “Srbija godine nulte”.

“Mi smo dosta dobar tandem, iako je on dobar deo života proveo u Parizu, a ja ovde. Nekako smo se u ključnim trenucima nalazili i to je jako dobro da se ljudi ne bave sopstvenim sujetama, nego da prepuste neke stvari drugim ljudima koji mogu to da iskreiraju drugačije i bolje”, rekao je Marković 24. novembra na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda.

Nećak je izjavio da obožava da radi sa Markovićem, napominjući da što je veći autor to je lakše sarađivati sa njim.

“Volim da eksperimentišem. Nije mi uvek bilo lako, ali sa Goranom to teče jednostavno zato što se dobro razumemo i dobro funkcionišemo zajedno. On je inteligentan, brzo reaguje, donosi odluke radikalno, što isto volim. Dopalo mi se da radim film koji je na neki način eksperiment, jer nismo znali tačno kakav će to biti film. Postojao je okvirni scenario, ali to može da varira kako god hoćete kada se nađete na terenu. Za neke stvari se ispostavilo da nije onako kako smo hteli, pa smo se snalazili na licu mesta. Onda smo se našli u montaži i tu je bilo veliko pitanje šta ćemo napraviti od snimljenog materijala, a sa druge strane postojalo je iskustvo i na osnovu njega ubeđenje da će to ipak funkcionisati”, rekao je Nećak, koji smatra Emira Kusturicu, Aleksandra Sašu Petrovića i Gorana Markovića za tri najveća reditelja srpske kinematografije.

Nećak je dodao da su sve reakcije bile spontane i da u filmu nema glume, osim u snimljenim delovima predstave.

“Interesantno je videti glumca koji nije u karakteru uloge. Goran se takođe dobro snalazi ispred kamere, zato što je neposredan i iskren”, rekao je Nećak, dok je Marković istakao da je “važan soft celog filma mudra i duhovita Ivana Dimić”.

Film “Mnoštvo i manjina” snimljen je bez novca, za svega pet-šest dana, rekao je Marković i napomenuo da nije prošao na konkursu Filmskog centra Srbije, kao ni za već nekoliko prethodnih projekata, a da je određena sredstva dao Sekretarijat za kulturu Vojvodine.

Marković je istakao da mu je drago što se film “Mnoštvo i manjina” prikazuje na FAF-u, koji voli i prati od početka, a dva puta je bio i u žiriju.

“Smatram ga značajnim, možda najznačajnjim filmskim festivalom u Srbiji. Ima fizionomiju i nemir otkrivanja. Ovde su prikazani neki filmovi koji nigde drugde nisu mogli da se vide. Osećam poštovanje prema takvom festivalu”, rekao je Marković, čiji je film na programu 23. FAF-a 25. novembra u Domu omladine Beograda, a 26. novembra u Dvorani Kulturnog centra.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.