Mreže Bauhausa nakon 1933.
Sudbina Bauhausa i njegovih pripadnika nakon zatvaranja te čuvene škole 1933. godine tema je predavanja koje će 22. jula u Muzeju savremene umetnosti (MSU) u Zagrebu, u završnici izložbe “Bauhaus – umrežavanje ideja i prakse”, održati inicijatorke i koordinatorke nemačkog istraživačog projekta “Mreže Bauhausa (1933-1945)” Magdalena Droste i Anke Blümm.
Mnogi učenici i profesori Bauhusa oformili su grupe i mreže prema svojim profesionalnim i političkim orijentacijama.
Predavanje će predstaviti šest neformalnih mreža i pokazati kako su njihovi pripadnici pomagali jedni drugima kako bi preživeli 30-te godine 20. veka, najavio je MSU.
Biće reči, između ostalog, o uspehu prominentnih pripadnika Bauhausa u SAD (Walter Gropius, Mies van der Rohe, Herbert Bayer, Marcel Breuer, Lászlo Moholy-Nagy...), koji su nakon 1945. godine vratili ideje Bauhausa u Europu. S druge strane, predavanje će pokazati i kako su svoju sudbinu krojili neki manje poznati akteri, pripadnici leve struje, koji su okupljeni oko drugog direktora Bauhausa Hannesa Meyera koji je privlačio mnoge učenike iz istočnih zemalja.
Treća se grupa okupila u Holandiji, dok su ostali odlučili da ostanu u Nemačkoj, pokušavajući da se pomire sa situacijom (slikar Oskar Schlemmer, vajar Gerhard Marcks…). Tu su se preko propagande i arhitekture otvorila profesionalna polja na kojima su nekadašnji pripadnici Bauhausa mogli da zarađuju za život u nacističkoj Nemačkoj, dok su istovremeno ostajali u trajnom konfliktu između svog zalaganja za modernističke tekovine s jedne strane i zahteva rasističke propagande s druge.
Predavanje Magdalena Droste i Anke Blümm “Pripadnici Bauhausa i njihove mreže nakon 1933. godine” biće održano na engleskom, a ulaz je besplatan.
Univerzitetska profesorka Magdalena Droste od 1997. godine je šefica katedre za istoriju umetnosti na Brandenburškom univerzitetu tehnologije – (BTU) u Kotbusu. Prethodno je bila aktivna kao kustoskinja na različitim projektima (Staatsgalerie u Štutgartu, Lenbachhaus u Minhenu…). Od 1980. do 1997. bila je naučna saradnica u Bauhaus arhivu u Berlinu, Muzeju dizajna, a od 1991. do 1997. vršila je dužnost zamenice direktora. Ima višestruko iskustvo u dizajniranju izložbi, opsežnim istraživanjima i nastavničkim aktivnostima, kao i u pisanju brojnih publikacija, posebno onih o Bauhausu i umetnosti 19. i 20. veka. Članica je nacionalnog odbora Congrès International d’Histoire de l’Art (CIHA) do 2016. i diplomske klase Kultura istorijskih građevina na BTU Kotbus, kao i Društva istoričara nemačke i srednjoevropske umetnosti i arhitekture.
Anke Blümm studirala je crkvenu muziku u Hajdelbergu i nemačku književnost i istoriju umetnosti u Hajdelbergu i Berlinu (M.A.). Doktorirala je na Univerzitetu Kotbus na temu “Izopačena arhitektura? Rasprave o novogradnji u Nemačkoj 1933-1945”. Dobitnica je nagrade “Theodor-Fischer” (2014). Trenutno je naučna stipendistkinja na Univerzitetu Kotbus na projektu “Mreže Bauhausa (1933-1945)” koji podržava Nemačka istraživačka fondacija (DFG ).
Izložba “Bauhaus - umrežavanje ideja i prakse” u MSU predstavlja opuse umetnika, arhitekata i dizajnera poreklom iz Hrvatske i regiona, koji su se školovali na Bauhausu, kao i slavnih umetnika koji su im predavali, a otvorena je do 26. jula. Izložba obuhvata više od 300 slika, grafika, maketa, nacrta, fotografija nameštaja i dokumentacije, svedočeći o snažnom uticaju prestižne škole na ovdašnje prostore.
Zastupljeni su Otti Berger, arh. Gustav Bohutinsky i Ivana Tomljenović iz Hrvatske, August Černigoj iz Slovenije i arh. Selman Selmanagić iz Bosne i Hercegovine, kao i dela njihovih profesora na Bauhausu: Marsela Brojera (Marcela Breuera), Vasilija Kandinskog, Pola Klea (Paula Klee), Hanesa Mejera (Hannes Meyer), Lasla Moholji-Nađa (Lászlo Moholy-Nagy) i Oskara Šlemera (Schlemmer). Takođe, izložbom su obuhvaćeni i koncepti i pedagoške metode rada škole.
Budući da pokriva vremenski raspon od osnivanja Bauhausa 1919. do 1961. godine i podizanja Berlinskog zida, izložba ujedno prati i prikazuje i uticaje Bauhausa na posleratnu savremenu umetnost, dizajn i arhitekturu, sa posebnim osvrtom na zagrebačku grupu EXAT 51, arhitektonsku praksu studenta Bauhausa – arhitekte Huberta Hofmana (Hoffmann) u Gracu i ljubljanskog Smera B.
Avangardna škola Bauhaus delovala je od 1919. do 1933. godine, kada su je zatvorili nacisti, ali je bitno uticala na promenu načina života i gledanja na arhitekturu, umetnost i dizajn. Rad je počela u Vajmaru, a potom se seli u Desau i Berlin.
Izložba je deo međunarodnog istraživačkog projekta BAUNET u kojem učestvuju kulturne institucije iz Austrije, BiH, Hrvatske i Slovenije. Nosilac projekta je MSU Zagreb, a suorganizatori su Universalmuseum Joanneum iz Graca, Akademija likovnih umetnosti iz Sarajeva i Loški muzej iz Škofje Loke.
Kustoskinja izložbe je Vesna Meštrić, viša kustoskinja MSU i koordinatorka projekta BAUNET, a postavku je osmislio Vladimir Končar (Studio Revolucija) koji je i autor portala BAUNET projekta.
(SEEcult.org)
