• Search form

25.04.2013 | 15:09

MSUB - dijagnoza stanja

MSUB - dijagnoza stanja

Razgovor o Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, njegovom značaju u kulturnoj matrici, arhitekturi kao izlagačkom i simboličkom prostoru, o politikama izlaganja, ali i ličnom umetničkom i kustoskom iskustvu rada u tom prostoru, biće održan 26. aprila u zgradi MSUB-a na Ušću, koja je zatvorena već gotovo šest godina zbog rekonstrukcije.

Na tribini “MSU: Dijagnoza stanja i mišljenja specijalista”, organizovanoj u okviru osme Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, biće reči i o stanju radova na rekonstrukciji i podršci neophodnoj da se oni završe.

Tokom obilaska MSUB-a govoriće kustosi, umetnici i arhitekte.

U razgovoru su najavljeni Dejan Sretenović, Zoran Bojović, Milan Popadić i Dušan Otašević, a moderatorka tribine je Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, koji takođe već godinama čeka da se privede nameni bivša vojna zgrada u Resavskoj koja mu je dodeljena 2006. godine.

MSUB je otvoren 20. oktobra 1965. godine. Njegovo koncipiranje, osnivanje, programiranje, projektovanje i muzejske aktivnosti koje su usledile u sledećih pet decenija bile su uvek odraz vremena, rezultati kulturne politike, ogledalo stanja u društvu...

Pozicioniranje MSUB-a na amblematičnoj beogradskoj lokaciji - ušću Save u Dunav, sa koje se pružaju široke rečne vizure, snažno podvlači ideju neprekinute međunarodne komunikacije i razmene. Ta lokacija istovremeno uspostavlja dijalog sa istorijskim strukturama kalemegdanske tvrđave i starog dela Beograda, ali i ostvaruje neposrednu vezu sa novim objektima, reprezentima vlasti i moći novog, socijalističkog društva. Sve to nedvosmisleno govori o značaju objekta u kontekstu vremena u kojem nastaje i traje.

Na konkursu sprovedenom 1959/60. godine, žiri je za realizaciju izabrao rad Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Nagrađeno i izvedeno rešenje, koje karakteriše “sveža, originalna i iznijansirana prostorna koncepcija”, omogućilo je kaskadno pretapanje nivoa i lagano kretanje kroz prostor - ukupne površine 5.055 kvadratnih metara - u skladu sa zahtevima izlaganja. Ostvareni su izložbeni prostori različitih visina, prilagođeni različitim formatima umetničkih dela. Organizacija i funkcija prostora s jedne strane i materijalizacija fasade rezultirali su svetlom i prosvetljenom, kristalomorfnom formom zasečenih krovnih ravni.

Beograd je tako 1965. godine dobio izuzetan i do danas neprevaziđen muzejski objekat.

Protok godina, oštećenja koja su nastala, novi standardi čuvanja i izlaganja umetničkih predmeta nametnuli su potrebu za rekonstrukcijom objekta MSUB-a. Uvek pozitivan proces obnavljanja i unapređenja preinačio se, međutim, u svoju suprotnost.

Razloge treba tražiti pre svega u nedostatku jasne političke volje da se taj projekat, kao i projekti sanacije drugih muzeja, tretira kao prioritetan, ali i u hroničnom nedostatku finansijskih sredstava. Gradnja je dobila pojavnu formu razgradnje, a muzej kao mesto čuvanja memorije, usled dugog perioda neaktivnosti i udaljavanja od javnosti, polako bledi na kulturnoj mapi grada.

Prema novim najavama iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije, MSUB bi mogao da bude dostupan publici na leto 2014.

Ministar Bratislav Petković rekao je nedavno novinarima da je projekat rekonstrukcije MSUB-a revidiran, jer je u međuvremenu sve poskupelo, a i tehnologija je uznapredovala.

Prema njegovim rečima, završetak rekonstrukcije MSU biće jeftiniji nego što je planirano.

MSUB je prošlog leta organizovao (ne)izložbu odabranih radova i dokumentacije, kojom je želeo da skrene pažnju javnosti na problem zaustavljene rekonstrukcije, budući da već duže vremena nije bilo naznaka kada bi mogao da počne rad na drugoj fazi. Tim povodom snimljen je i dokumentarni film, kojim je takođe ukazano da je zgrada MSUB u nefunkcionalnom stanju napuštenog gradilišta i izložena propadanju, iako je jedan od najreprezentativnijih namenski građenih muzejskih objekata u Srbiji, koji je 1987. proglašen i za kulturno dobro.

(SEEcult.org)

biblioteka matice srpske, digitalizacja
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r