Muzika velikog Ermitaža
Međunarodni festival “Muzika velikog Ermitaža” u Sankt Peterburgu počeo je 3. jula koncertom italijanskog trija Laus Konsentus, a veče je bilo posvećeno velikom slikaru epohe renesanse Mikelanđelu Karavađu, povodom 400-godišnjice njegove smrti. Slika “Lautista” Mikelanđela Karavađa, remek-delo kolekcije Ermitaža, postala je simbol tog koncerta na početku desetog festivala “Muzika velikog Ermitaža”, na kojem je odsvirana svita na temu Karavađa.
Međunarodni festival “Muzika velikog Ermitaža” u Sankt Peterburgu počeo je 3. jula koncertom italijanskog trija Laus Konsentus, a veče je bilo posvećeno velikom slikaru epohe renesanse Mikelanđelu Karavađu, povodom 400-godišnjice njegove smrti.
Slika “Lautista” Mikelanđela Karavađa, remek-delo kolekcije Ermitaža, postala je simbol tog koncerta na početku desetog festivala “Muzika velikog Ermitaža”, na kojem je odsvirana svita na temu Karavađa.
Trio Laus Konsentus (Slava harmoniji) nastupio je sa pevačicom Renatom Fuska i lautistima Mauriciom Pjatnelijem i Masimom Lonardijem.
To je bio ujedno i početak serije događaja posvećenih 250-godišnjici Ermitaža, koja će svečano biti proslavljena 2014.
Jedna od osobenosti festivala je i veče Francuske, koje će biti održano 14. jula, na dan pada Bastilje, koji se slavi kao francuski nacionalni praznik.
Ermitaž će se tog dana pridružiti slavlju otvaranjem izložbi, modnim revijama i nastupom pozorišta Licedei, dok će Francusku na koncertu u velikom dvorištu Zimskog dvorca predstavljati neobična grupa Lo’Džo, čiji je program, u stvari, koktel sastavljen iz najrazličitijih vrsta umetnosti. Duet klasičnih gitarista Meridion iz Švajcarske prirediće koncert.
Veliko interesovanje pobuđuje džez koncert čiji je prigram sastavio Andrej Kondakov, čuveni džez muzičar iz Sankt Petersburga, a biće izveden u prijatnom ambijentu Novog Ermitaža.
Na koncertu učestvuje i američki trubač Rendi Breker, koji će prekinuti svetsku turneju da bi nastupio u Petersburgu.
Iako je za probe ostalo malo vremena, Kondakov je uveren da će sve proći u naboljem redu, jer je poznato da virtuozi džeza osećaju jedan drugog čak i na velikoj udaljenosti i sviraju zajedno naslućujući duhovnu privrženost, sklad i harmoniju.
B. Rakočević
