Na ivici budućnosti - uzorak 54. Bitefa, odloženog za 2021.
Pandemija virusa korona odložila je i 54. Bitef u Beogradu za 2021. godinu, kada će biti održan kao duplo izdanje, a kao svojevrsni uvid i ujedno znak života pozorišne scene, sredinom septembra biće održan trodnevni Prolog, uz učešće predstave “Dolina jeze” čuvene trupe Rimini protokol, primerene globalnom kriznom trenutku.
“Bitefov Prolog je relevantan, dobro promišljen uzorak onoga što je 54. Bitef bio i biće”, rekao je 18. avgusta na konferenciji za novinare umetnički direktor tog beogradskog međunarodnog pozorišnog festivala Ivan Medenica, najavljujući od 12. do 14. septembra intenzivan program objedinjen sloganom Na ivici budućnosti, kako će biti i slogan duplog - 54. i 55. Bitefa 2021.
Medenica je za 54. Bitef odabrao sedam predstava čije se teme, kako je ranije već nagovestio, kreću u rasponu od klimatskih promena i ekološke katastrofe kao najurgentnijeg problema vremena u kojem živimo i koji preti celom svetu, do filozofskog koncepta posthumanizma kao jednog sveta ne posle ljudi, nego sveta u kojem ljudi više neće biti u centru pažnje i koji neće biti do te mere antropocentričan, čime se stvara šansa da se napravi bolja ravnoteža ljudske i drugih vrsta na planeti.
“Znači – budućnost je pred nama, ali asmo možda pred nama, jer od nas zavisi da li ćemo je imati ili je nećemo imati. Zato je slogan ‘Na ivici budućnosti’, koji nas zvučno, lingvistički podseća na izraz ‘Na ivici ambisa’. Nismo katastrofični nego smo realni - sagledavamo ono što jesu globalni izazovi sveta u kojem živimo”, rekao je Medenica, dodajući da je umetnički fokus proistekao iz ideje posthumanizma i odnosi se na preispitivanje živog scenskog prisustva na sceni. “Znamo da je suština pozorišta susret dva živa bića u jednom prostoru i jednom trenutku, po Piteru Bruku to je susret jednog izvođača i makar jednog gledaoca. Međutim, savremene scenske prakse problematizuju i to živo scensko prisustvo. Imamo prakse sa nekim oblicima dehumanizacije izvođača - da postoje digitalna tela, kiborzi, roboti, dronovi…”, rekao je Medenica, najavljujući predstave koje je odabrao za 54. Bitef.
Direktor Bitefa i Btef teatra Miloš Latinović rekao je da je odluka o odlaganju 54. Bitefa i njegovom spajanju sa 55. festivalskim izdanjem u 2021. godini doneta u dogovoru sa osnivačem, odnosno gradskim vlastima.
“Specifične okolnosti teraju nas na oprez i brigu, ali i inspirišu da pronađemo nove načine funkcionisanja. Hvala Bitef timu na izuzetnom angažmanu u prethodna četiri meseca.
Bitef Prolog je važna internacionalna manifestacija, koja nije zamena za 54. festival, ali je svakako znak želje, kontinuiteta, vere da je plamen Bitef festivala neuništiv i da ćemo i dalje nastojati da nosimo tu prometejsku baklju kroz pozorišni život”, naglasio je Latinović, uveren i da će Prolog 54. Bitefa vratiti Beograd na pozorišnu mapu sveta.
Selekcija i program 54. Bitefa usvojeni su još pre mesec i po dana, a prema rečima Latinovića, u međuvremenu je održano nekoliko sastanaka festivalskog Odbora, uz pokušaje tima Bitefa da, prateći događaje u Srbiji i u svetu u vezi s pandemijom, pronađe neki od prihvatljivih modela održavanja festivala.
“Želeli smo da napravimo bilo kakav mogući okvir za organizovanje ozbiljne manifestacije kakav je internacionalni pozorišni festival. Učinili smo sve, ali okolnosti – koje su različite od zemlje do zemlje i koje se iz dana u dan menjaju, učinile su da prihvatimo ovu opciju Bitef Prologa i da odložimo festival”, rekao je Latinović. “Ipak nismo želeli da uskratimo Beogradu i pozorišnoj javnosti Srbije bar malo teatarske strasti. To je u duhu Bitefa, a u određenom smislu i znak pažnje prema Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu koji nikada nisu odustajali”, naglasio je on.
I gradski sekretar za kulturu Beograda Ivan Karl istakao je važnost očuvanja duha Bitefa.
“Ako je korona kiša, onda ona taj plamen Bitefa ipak nije uspela da ugasi. Vanredne okolnosti nekad dovode do kreativnih rešenja. Ovo jeste kreativno rešenje da se zadrži kontinuitet, da premostimo ovu godinu koja je jako teška ne samo za kulturu nego i za mnoge druge oblasti. Mi smo izašli sa predlogom, koje su umetnički direktor (Ivan Medenica) i Odbor Bitefa prihvatili, da sledeće godine imamo duplo izdanje – 54. i 55. Bitef, baš zato da kontinuitet festivala koji su programskog i takmičarskog karaktera ne bude doveden u pitanju. Taj princip ćemo da primenimo i na ostale festivale koji imaju te segmente”, rekao je Karl, dodajući da očekuje 2021. godine “duži festival”, jer će ostati “sve predstave koje su predviđene za ovu godinu, uz dodatak onih koje umetnički direktor bude selektovao za iduću”.
“Mislim da bi i Mira Trailović i Jovan Ćirilov bili ponosni na način na koji radi sadašnji tim Bitefa”, rekao je Karl i dodao da uskoro počinje podizanje spomenika osnivačima Bitefa na platou ispred Bitef teatra.
Medenica je naglasio da se na programu 54. Bitefa veoma ozbiljno radilo u veoma teškim okolnostima.
“Teško je bilo i zaokružiti tu selekciju s našim partnerima, ne zato što nisu imali dobru nameru, naprotiv - svi su bili uz nas do poslednjeg trenutka, niko nije otkazao. Mi smo odložili festival, ali su bili brojni izazovi u toku tih pregovora”, dodao je Medenica.
Za Bitef Prolog odabrana je predstava “Dolina jeze” zato što je od nje i počelo konceptualno promišljanje za 54. Bitef - ona je bila prva koju su Medenica i Filip Vujošević videli i izabrali još pre godinu i po dana.
“Moguće je da ćemo u Bitef Prologu imati i jednu predstavu odabranu za 55. Bitef. Mnoge predstave za 55. Bitef su već viđene. Sada se radi na tome da gostuje švajcarska predstava ‘Biti Arijela F.’ o ljubavnom odnosu jednog mladića i jedne hologram projekcije devojke. Dolazak zavisi od toga da li će u Švajcarskoj biti ukinut karantin za one koji se vraćaju iz Srbije”, rekao je Medenica, dodajući uz osmeh da ulaže svoje diplomatske napore da se umetnici izuzmu od karantina po povratku sa Bitefa.
“Dolina jeze” je, inače, predstava-predavanje reditelja Štefana Kegija, višestrukog laureata Bitefa, a nastala je u koprodukciji njegove kompanije Rimini Protokol i jednog od vodećih nemačkih pozorišta, minhenskog Kameršpilea.
“Jedini izvođač je humanoidni robot. To izgleda spektakularno, to je stoprocentna kopija stvarne osobe, nemačkog pisca Tomasa Melea. U formi predavanja robot govori o nekim psihološkim, društvenim, političkim izazovima sa kojima se ovaj pisac suočava, između ostalog sa njegovim bipolarnim poremećajem ličnosti za koji je karakterističan strah od gubitka kontrole”, rekao je Medenica, dodajući da je, pored konceptualnih razloga, izbor te predstave za Bitef Prolog i produkcijski, budući da “po gabaritu može da se smesti u Bitef teatar”. Ujedno je i epidemiološki, jer je “užasno teško u ovim uslovima dovesti veliku kompaniju s puno izvođača i pratećeg osoblja”.
Prolog će biti održan na sceni Bitef teatra i na pozornici na Skveru Mire Trailović, gde su predviđeni prateći programi – razgovori sa umetnicima, Filozofski teatar, te međunarodna tribina o primerima dobre prakse u svetu u kontekstu mogućnosti da se “pozorište dešava u okolnostima pandemije”, kao i o finansiranju pozorišta i kulture u uslovima pandemije.
Medenica je izrazio posebno zadovoljstvo što će u Bitef Prologu učestvovati posredstvom internetu i jedna od vodećih svetskih teatrološkinja profesorka Erika Fišer Lihte iz Berlina, sa kojom će on razgovarati.
“Inače, njoj je ‘pun kufer’ priče o digitalnom pozorištu, za koje smatra da i ne postoji, da je suština pozorišta – i estetska i ontološka – i dalje živi susret i živa razmena”, dodao je Medenica, opisujući Prolog Bitefa kao “partizansko izdanje”.
“Rešili smo da ga ostvarimo svojim ljudskim i infrastrukturnim resursima, na svom terenu, a između ostalog i kao jednu posvetu Miri Trailović čiji je projekat Bitef teatar”, rekao je on, napominjući da će broj posetilaca biti ograničen, ali da će “Dolina jeze” imati više izvođenja.
Snimak “Doline jeze”, kako je najavljeno, bihce emitovan na Drugom programu RTS-a, što je praksa započeta na 50. Bitefu predstavom “Planina Olimp”.
“O broju gledalaca uživo još se ne zna”, rekao je Latinović, dodajući da su u toku dogovori i da se nada da će se sve znati do 1. septembra.
Idej o odlaganju 54. Bitefa, prema mišljenju Medenice, bila je racionalna, jer je pitanje šta bi od predviđenog programa, i uz sav trud, moglo da se realizuje.
“Za sledeću godinu se stvaraju uslovi za jedan bogat, da ne kažem spektakularan Bitef i očekujem da ćemo oboriti vlastite rekorde”, istakao je Medenica, dodajući da Bitef Prolog održava festivalski plamen.
“Želimo da pokažemo da se uz dobro planiranje mogu stvoriti uslovi da se pozorište dešava, i to i kao umetnička i kao društvena praksa, kao agora gde ćemo razvijati duh dijaloga i kritičkog mišljenja. Naš glavni motiv je bio da probijemo led i evo, prvi smo koji najavljujemo neke sadržaje za septembar”, rekao je Medenica.
Budžet duplog Bitefa 2021. godine još nije poznat, ali će svakako biti veći nego za jedno festivalsko izdanje, rekao je gradski sekretar za kulturu, odgovarajući na pitanje novinara da li će i sredstva za dvostruko festivalsko izdanje biti duplirana.
Grad je opredelio 30 miliona dinara za 54. Bitef, od kojih je deo potrošen za Bitef Prolog.
“Za sledeću godinu trudićemo se da na ostatak sredstava dodamo još, ali ne mogu sada da licitiram cifru. Svakako će taj budžet biti veći nego za jedno izdanje festivala. Međutim, treba imati u vidu da su prihodi ti koji diktiraju mogući iznos rashoda”, rekao je Karl, napominjući da u budžet Bitefa ulaze i sredstva od Ministarstva kulture i informisanja, sponzora i drugih izvora.
Ministarstvo kulture i informisanja, inače, opredelilo je za 54. Bitef, na osnovu konkursa za savremeno stvaralaštvo, 6,5 miliona dinara, što je upola manje nego 2019. godine.
Temu Bitef Prologa i narednog duplog festivala – “Na ivici budućnosti” prati i odgovarajući vizuelni identitet, koji je i ovoga puta osmisla I&F McCann Grupa, odabravši jedan od deset predloga sa različitim vizijama budućnosti, kako je rekao Filip Grujić iz te kompanije.
“Ostalo je pitanje šta je budućnost i ta neizvesnost je ono što smo želeli da prikažemo ovim plakatom. Činjenica je da ne znamo gde idemo, da li ćemo otići u nešto lepo ili bezveze. Vizuelno, ovaj plakat ima dvostruko značenje – tu je crna boja, tama koja na neki način umiruje, a može i da deprimira, a imamo dečaka predstavljenog u bojama, dete kao simblo čistote, možda radosti, nade… Dete stoji na ivici, a šta će biti kada napravi korak – to je pitanje koje stoji pred svima nama. Radili smo na pakatu zajedno i ostavili prostor za interpretaciju odgoovra”, dodao je Grujić.
Tematski spektar 54. Bitefa – u rasponu od uništenja globalnog ekosistema do uznemirujućih perspektiva čovečanstva, Medenica je nagovestio bio u junu u Ljubljani, kada su i najavljene slovenačke predstave “2020” u režiji Ivice Buljana i “Pluća”, u režiji Žige Divjaka.
Spektakularna ansambl-predstava ubojitog naslova “2020” hrvatskog reditelja Ivice Buljana, koprodukcija Drame Slovenskog narodnog gledališča, Mestnog gledališča ljubljanskog i Cankarjevog doma, ima elemente imerzivnog teatra, te pravi kopču s prošlogodišnjim izdanjem Bitefa. S obzirom na naslov, teme i činjenicu da je jedna od retkih velikih regionalnih predstava, a možda i evropskih, koja je stigla da se pojavi u 2020. godini pre početka pandemije, ona je i “svojevrsni omaž, cinik bi rekao posmrtni, godini koja je temeljno potresla, ugrozila i izvesno, mada neznano u kom obliku i obimu, izmenila naše živote i svet, uključujući tu i pozorište (i kao stvaralačku praksu i kao instituciju)”, naveo je Medenica u obrazloženju selekcije.
Medenica je odabrao za 54. Bitef i predstavu “Tragovi” jednog od vodećih evropskih i svetskih koreografa Vima Vandekejbusa, u izvođenju njegove kompanije Ultima Vez iz Brisela. Reč je o vrlo energičnoj, duhovitoj i uzbudljivoj koreografiji, sa elementima i govornog pozorišta, koja razvija dramaturški luk – nimalo ilustrativan – od probijanja autoputa kroz šumu, te uništavanja prirode, do komičnog, ali pretećeg finala u vidu osvete prirode.
Tematsku celinu 54. Bitefa, koja se svodi na problematizovanje ekoloških izazova savremene civilizacije, zaokružuje predstava “Pluća” mladog slovenačkog reditelja Žige Divjaka, rađena prema komadu savremenog engleskog dramskog pisca Dankana Makmilana, u produkciji Drame SNG iz Ljubljane. Komad o izazovima sa kojim se suočavaju ljubavni parovi danas pokreće, između ostalog, i jedno, na prvi pogled apsurdno, čak i morbidno, ali suštinski sasvim legitimno ekološko i etičko pitanje - da li je ispravno rađati decu u prenaseljenom svetu, u kojem svako biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i svetu u kome taj novi život očekuju ozbiljne egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do velike ekonomske i socijalne krize.
U nastavku 54. Bitefa tematski fokus će se pomeriti sa ekoloških na srodna pitanja, na koncept posthumanizma shvaćenog u najširem smislu.
U belgijskoj predstavi “Opčinio sam te” mladog, ali već internacionalno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata, robotizovana koreografija troje izvođača iz Irana, Belgije i Japana, u sadejstvu s nadzorom koji nad njima sprovodi njihov četvrti partner – dron, artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, u kojem više ne vladaju humanističke vrednosti: medijsku i tehnološku kontrolu i manipulaciju. Tom se predstavom, u dimenzijama koje su bile realne, markira još jedna bitna koncepcijska linija Bitefa, a to je prikazivanje i afirmacija rada stvaralaca iz vanevropskih i nezapadnih kultura.
Vrhunac i umetničke i tematske linije 54. Bitefa, kako je istakao Medenica, jeste francuska predstava-instalacija “Fleš” reditelja Franka Vigrua, koja nema fabulu, potpuno je apstraktna, te se svodi na vizuelno-atmosfersku instalaciju s dvoje plesača čija su tela, njihov ljudski identitet, radikalno dekonstruisani kostimom, svetlom, dimnim efektima i drugim scenskim sredstvima.
Za sam kraj odabrana je i jedina domaća predstava na 54. Bitefu – “Living room” Beogradskog dramskog pozorišta koju, prema vlastitom predlošku/konceptu, postavlja mladi, publici Bitefa dobro poznati nemački reditelj Ersan Mondtag. Projekat “Living room” se koncepcijski zasniva na likovno raskošnoj i znakovno preciznoj scenografskoj slici jednog specifičnog, zatvorenog sveta, koji nastanjuju usamljene, otuđene egzistencije. Ta lirska meditacija o vremenu, prolaznosti i usamljenosti jeste autentični doprinos jednoj od problemskih linija 54. Bitefa, konkretno viziji “posthumanog sveta”. Izbor te predstave obrazložen je i tradicijom podrške savremenim, “bitefovskim” tendencijama u domaćem teatru.
Mondtaga je, kako i sam izjavljuje, u međunarodnim krugovima “otkrio” upravo Bitef, na čijem je 51. izdanju imao čak dve predstave. To je bio njegov prvi nastup van nemačkog govornog područja, a danas je “zvezda u usponu” evropskog pozorišta.
“Na tematskom planu ovaj se Bitef fokusira na distopijske perspektive čovečansva, što je prevashodno, ali ne i isključivo uslovljeno urušavanjem globalne ekološke ravnoteže (iz čega je proizašla i aktuelna pandemija), dok na umetničkom planu eksperimentiše s mogućnostima izvođenja u čijem središtu ne bi nužno bio ljudski akter. Na obe ove koncepcijske ravni 54. Bitef je, dakle, naglašeno okrenut budućnosti i na obe nagoveštava nove stvarnosti, uključujući i pozorišnu, koje možda neće biti antropocentrične... Da li se takve budućnosti treba plašiti ili joj se, priželjkujući povratak ravnoteže u prirodi, treba radovati, to je pitanje zasad bez odgovora. Ovakva budućnost više nije futuristička projekcija, ona je tu, samo što u nju nismo uskočili, ili se u nju strmoglavili, jer ko zna da li ona išta dobro donosi (i da li treba da donese) homo sapiensu? Stojimo na njenoj ivici kao što se stoji na ivici ambisa... Bitef anno domini 2020. ili – Na ivici budućnosti”, naveo je Medenica.
*Fotografije sa konferencije za novinare: Jakov Simović
(SEEcult.org)
