Nagrade 54. Oktobarca

Nagradu 54. Oktobarskog salona u Beogradu dobile su Fljaka Haliti, Lana Čmajčanin i Adela Jušić za feminističke radove, kao i Andrea Palašti, koja je nagrađena i novčano za rad koji kritikuje ideologije nacionalizma. Nagradu Kulturnog centra Beograda, organizatora OS, dobila je Margareta Kern, saopšteno je 16. novembra, veče uoči zatvaranja te međunarodne izložbe savremene umetnosti koja je ove godine bila u znaku feminizma, prema kustoskoj koncepciji kolektiva Red Min(e)d.

Žiri 54. OS, koji su činili istoričarka umetnosti i kustoskinja iz Beograda Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu, a bila je umetnička direktorka 49. OS, kustos Instituta za umetnost u javnom prostoru u Gracu Dirk Moleman i beogradski umetnik Vladimir Miladinović, prošlogodišnji laureat, istakao je u obrazloženju da je “ovo prvi feministički Oktobarski salon, što samo dokazuje da kustoskinje feminističkog opredeljenja ne rade samo sa ‘ženskim’ temama i ne biraju samo umetnice”.

“Kustoskinje i umetnici koji su učestvovali na izložbi sugerišu da su participacija i saradnja neodvojivi deo pripadanja nekom društvu”, naveo je žiri. 

       Dirk Moleman, Bojana Cvejić, Vladimir Miladinović

Odlukom da nagradu 54. OS dobiju četiri umetnice, od kojih je Andrei Palašti pripala i čast i novac, žiri je učinio presedan.

Tri feminističke pozicije odabrane su radi poređenja tri različita umetnička rada, što je, kako je naveo žiri, i “mali komentar” na kustoski koncept koji veoma ceni.

Prištinska umetnica Fljaka Haliti, koja živi i radi na relaciji Minhen, Priština i Beč, nagrađena je za video instalaciju “Ja, ti i sve koje znamo” (2010-2011), Lana Čmajčanin iz Sarajeva dobila je nagradu za vez “166987 uboda” (2012), a Adela Jušić, takođe iz Sarajeva, za rad “Ride to Recoil” (2013).

       Ja, ti i sve koje znamo

Fljaka Haliti je u nagrađenoj video instalaciji odabrala jednostavan i upečatljiv način da pokaže istovremeno ironično i ozbiljno strukturno nasilje tradicionalnih hijerarhija u umetničkom svetu. “To je jednostavan i jak primer institucionalne kritike”, naveo je žiri.

Lana Čmajčanin je za vez “166987 Prick (Fuck me)/uboda” iskoristila tradicionalnu “žensku” tehniku ručnog rada kako bi povezala nasilje sa željom putem vezenih slova, otkrivajući seksualno značenje tokom čitanja celog teksta. “Ona na trenutak stvara veoma intiman susret jezika i pogleda posetilaca”, naveo je žiri.

       166987 uboda

Adela Jušić u nagrađenom radu prilazi brutalnom i smrtonosnom nasilju kao traumatičnom iskustvu, koje treba iznova i iznova ponovo obrađivati u sećanju pojedinca kao kolektivni društveni proces. Umetnica sinhronizuje narativ jedne video igrice, takozvane pucačine iz prvog lica (ego-shooter) sopstvenim glasom, postavljajući figuru snajperiste u njegovu smrtonosnu profesiju, i kombinujući audio zapis sa serijom fotografija devojčice koja izlazi kroz kapiju.

Novčana nagrada dodeljena je Andrei Palašti iz Novog Sada za prostornu instalaciju “Balkan Disco” (2010-2012), čija postavka, sa ikoničnim elementima (portretima na fotografijama) i osvetljenjem, kritikuje sablasne ideologije nacionalizama.

       Balkan Disco, jedna od fotografija

Andrei Palašti, kako je naveo žiri, vizuelno i prostorno istražuje popularnu kulturu koja nastaje u dijasporičnom kontekstu i iziskuje prihvatanje “specifičnog“, odnosno “novog” životnog stila. Taj novi kontekst "teško je opterećen problemima i nerešenim pitanjima kojima se upravlja postojeći kontekst 'kod kuće'".

Žiri 54. OS posebno je izdvojio i dva kolaborativna i tekuća projekta - Muzej neparticipacije (Karen Mirzad i Rejčel Enderson), koji je zasnovan na konceptu tradicionalnih ženskih okupljanja, a postao je platforma za saradnju među ženama (umetnicama, kustoskinjama, spisateljicama itd.), čime se destabilizuje klasična podela na “stvaraoce” i “publiku”, te Živi logor smrti, koji preispituje pitanje proizvodnje kolektivne ammnezije u pogledu traumatičnih događaja nacionalne prošlosti.

       Bojana Pejić, Andrea Palašti, Vladimir Miladinović

Nagrada KCB-a, koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe 2015. godine u jednom od galerijskih prostora tog centra, dodeljena je londonskoj umetnici  Margareti Kern za video rad “Stanje (i) tela(o)” iz eksperimentalnog ciklusa “Kome pripada svet” (2013).

Žiri je razmatrao nekoliko radova, ali se odlučio za Margaretu Kern uz obrazloženje da “umetničkim radom, delovanjem i stvaralaštvom, koje se zasniva na graničnim disciplinama, na najbolji način zastupa ideje savremene feminističke i aktivističke umetnosti” kojima je posvećen i 54. OS.

        Stanje (i) tela(o)

Prema navodima žirija, u duhu najbolje tradicije postfeminističke umetnosti i prakse i istorijskog aktivizma iz 70-ih i 80-ih godina XX veka, Margareta Kern u stvaralačkom konceptu koristi ljudsko telo i telesne radnje kojima se prikazuju dramatični vizuelni doživljaji i ekspresivna stanja u slikama političke i socijalne pobune...

Uključujući različite sadržaje likovnog i vizuelnog formata - od arhivskih kadrova snimaka ekonomske krize u Vajmarskoj Republici iz filma Bertolda Brehta iz 1932, preko sekvenci policijskog video zapisa sa studentskog protesta u Londonu 1964, te fotografija i pokretnih slika uobličenih animiranim crtežima i svedenom pikturalnošću, do sopstvene naracije, Margareta Kern ima i ulogu autora i učesnika protesta. Pažljivo birani i simbolični interpretativni sadržaji, kako je istakao žiri, imaju karakter analize i kritike društva koje umetnica izgovara kao njegov subjekt - iz pozicije svoje rodne političke moći, promišljajući vlastito biće kao estetsko, političko i socijalno telo.

      Gordana Dobrić, direktorka KCB-a Mia David, kustoskinje Red Min(e)d, žiri 54. OS

Žiri je odlučio da dodeli nagradu Margareti Kern imajući u vidu i njen angažman na 54. OS, i njen nastup na aktuelnoj samostalnoj izložbi u Minhenu na kojoj se bavi emigrantkinjama, a sastavni je deo aktivnosti OS.

Žiri KCB-a činile su urednica Likovne redakcije Svetlana Petrović i kustoskinje Aleksandra Estela Bjelica Mladenović i Gordana Dobrić.

Posle jednoipomesečnog trajanja u bivšoj robnoj kući “Kluz” (Zepter expo), 54. Oktobarski salon “Niko ne pripada tu više nego ti” biće zatvoren 17. novembra performansom sarajevske umetnice Lale Raščić “Bilo koji objekat”, nakon čega sledi koncert beogradske kantautorke Ane Ćurčin.

      Slaven Tolj, jedan od retkih muških učesnika 54. OS

Oktobarski salon najveća je međunarodna izložba savremene vizuelne umetnosti u Srbiji, a otvoren je 11. oktobra u atraktivnom prostoru bivše robne kuće “Kluz”, u prisustvu većine od četrdesetak predstavljenih umetnica čiji radovi, prema zamisli kustoskog tima Red Min(e)d (Danijela Dugandžić Živanović, Katja Kobolt, Dunja Kukovec i Jelena Petrović), pozivaju na promišljanje svakodnevnog života i budućnosti društva u feminističkom kontekstu održivosti.

U rasponu od poziva na revoluciju, preko problematike nasilja, do teme ženskog tela, radovi na 54. OS raspoređeni su na tri sprata zgrade bivšeg “Kluza”, koju je kompanija Zepter ustupila KCB-u bez naknade. Oktobarski salon je i ove godine pripremljen u teškim finansijskim uslovima, koji su pretili i opstanku te međunarodne izložbe, čije su kustoskinje prvi put izabrane na osnovu javnog konkursa, a žive i rade u Sarajevu, Ljubljani, Minhenu i Beogradu i sve četiri se bave izraživanjem i otkrivanjem novih mogućih polja emancipacijskog mišljenja i delovanja kroz zajedničku ideju o feminizmu.

Izložba “Niko ne pripada tu više nego ti”, osim same postavke, obuhvatala je i perpetuum mobile (video radovi i zvučna, foto i tekstualna dokumentacija), audio/video kabinu (snimanje na licu mesta), čitaonicu (predstavljanje i razgovor o knjigama, onlajn upitinik o razumevanju feminističke politike unutar savremene umetnosti), digitalizaciju i i učitavanje snimljenog materijala, te forum i kustosku školu.

Oktobarski salon je manifestacija koju je 1960. godine osnovao Grad Beograd kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti lokalnog karatkera, po ugledu na izložbe Pariskog salona. Tokom istorije, OS je menjao koncepciju i oblike organizovanja, ali je ostao snažan izazov kreativnoj svesti i važna referentna tačka srpske, regionalne, a od 2004. godine i šire umetničke scene, kada je odlukom osnivača dobio međunarodni karakter.

Fotografije sa izložbe “Niko ne pripada tu više nego ti” moguće je videti u Foto galeriji portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)