Nagrade 58. Bijenala u Veneciji

Zlatnog lava na centralnoj izložbi “Da živite u zanimljivim vremenima” 58. Bijenala umetnosti u Veneciji dobio je američki umetnik Artur Džafa za film o rasnom pitanju, dok je najboljim paviljonom, u konkurenciji čak 90 nacionalnih učesnika, proglašen litvanski sa veštačkom plažom i operskim performansom o različitim problemima današnjice, a posebno o opasnostima ekološke katastrofe.

Žiri 58. Bijenala u Veneciji, umetnički direktor Ralf Rugof i predsednik Bijenala Paolo Barata proglasili su 11. maja dobitnike nagrada i svečano otvorili najnovije izdanje te međunarodne izložbe savremene umetnosti koja predstavlja do kraja novembra više od 80 umetnika na centralnoj postavci i 90 nacionalnih paviljona.

Litvanski paviljon je i tokom trodnevnog vernisaža za novinare, likovne kritičare, istoričare umetnosti, kustose i druge predstavnike stručne javnosti, smatran favoritom za Zlatnog lava, a prema obrazloženju žirija, kojim je predsedavala Stefani Rozental iz Nemačke, nagrađen je za “eksperimentalni duh i neočekivan pristup nacionalnom predstavljanju”.

Žiri je impresioniran inventivnom upotrebom prostora za prezentaciju brehtovske opere, kao i uključenjem samog litvanskog paviljona u gradski život Venecije i njenih stanovnika. Izložba “Sunce i more (Marina)” kritički je prikaz uživanja i opuštenosti u današnjem vremenu, uz pesmu o životima običnih ljudi koju izvode performeri i dobrovoljni učesnici tog performansa/instalacije na otvorenom, predstavljene u Arsenalu.

Predstavnici Paviljona Litvanije, u kojem su se predstavili umetnici Lina Lapelyte, Vaiva Grainyte i Rugile Barzdziukaite, uz kustoskinju Luciu Pietroiusti, izrazili su zadovoljstvo prepoznavanjem njihove poruke o fragilnosti prirode i tankoj liniji između ljudskog tela i planete Zemlje, kao i o prijateljstvu i ljubavi koji, kako su istakli, još postoje u današnjem svetu.

Detalj postavke litvanijskog paviljona

Specijalno priznanje dodeljeno je belgijskom paviljonu za izložbu “Mondo Cane” na kojoj su umetnici Jos de Gruyter i Harald Thys predstavili automatizovane lutke kao pripadnike različitih profesija i kategorija stanovništva - svojevrsni utopijski svet, koji je okružen zombijima, psihopatama i drugim kreaturama, zatvorenim iza gvozdenih rešetaka.

Belgijski paviljon, prema navodima žirija, uz dozu humora, ponudio je alternativan pogled na neprepoznate aspekte društvenih odnosa širom Evrope. Postavka sa serijom fiktivnih karaktera u formi mehanizovanih lutaka, zasnovanih na folklornim stereotipima, omogućila je belgijskom paviljonu da deluje na više nivoa, kreirajući dve ako ne i više paralelnih realnosti, naveo je u obrazloženju žiri.

Belgijski paviljon

Zlatni lav za najboljeg učesnika centralne izložbe “Da živite u zanimljivim vremenima” dodeljen je Arturu Džafi (1960) iz Los Anđelesa za film “The White Album”, prikazan u Đardinima, koji je i esej, i poema, i portret, a tiče se rasnog pitanja. Koristeći snimke različitog porekla kako bi reflekatovao pitanje rase, Džafa ukazuje na trenutke nasilja, pružajući ujedno portret svojih prijatelja i porodice, ali i govoreći o kapacitetu ljudi da vole, istakao je žiri.

Džafa učestvuje i u delu centralne postavke u Arsenalu, gde je predstavio seriju skulptura napravljenih od ogromnih traktorskih guma obmotanih lancima  (Big Wheel I, II, III), kojima takođe skreće pažnju na položaj afroameričkog stanovništva, odajući im istovremeno priznanje.

Džafa je zahvalio prilikom dodele Zlatnog lava organizatorima Bijenala i posebno svojoj porodici, zaplakavši uoči dugog aplauza prisutnih na ceremoniji.

Srebrni lav za mladog, obećavajućeg umetnika dodeljen je na centralnoj izložbi Haris Epaminondi (1980) sa Kipra, koja živi i radi u Berlinu, a takođe je vrlo emotivno primila to priznanje.

Specijalno priznanje dodeljeno je Teresi Margolles iz Meksika (1963) koja se predstavila potresnim radom o nasilju nad devojkama i ženama u svojoj zemlji, opterećenoj borbi narko kartela. Ubijenim sunarodnicama, a posebno onima koje i danas rizikuju život, posvetila je venecijansko priznanje.

Tereza Margoles

Specijalno priznanje dobila je i nigerijska umetnica Otobong Nkanga (1974), koja živi i radi u Antverpu, a predstavila se u Arsenalu skulpturom “Veins Aligned” u formi zmije, koja je simbol pejsaža kao tela - prostora koji omogućava osemenjavanje i rast, ali je takođe i ugrožen, zatrovan…

Prema njenim rečima, taj rad ukazuje i na velike migracije ljudi, na istorijske preokrete i načine na koje se društvo menja, ukazujući na “emocionalnu kontaminaciju” današnje civilizacije.

Otobong Nkanga

Zlatni lav za životno delo dodeljen je američkom umetniku Džimiju Daramu (Jimmie Durham), koji je otpevao zahvalnost organizatorima i umetničkom timu Bijenala umetnosti.

Izložbom “Da živite u zanimljivim vremenima” umetnički direktor 58. Bijenala Ralf Rugof pokušao je da pruži svojevrsni odgovor na brojna pitanja današnjice, opterećene krizama, previranjima, lažnim vestima i opštom nesigurnošću.

Iako se mnogi radovi bave neveselim stanjem današnjeg sveta i apokaliptičnom slikom budućnosti, jedan od moguće najboljih odgovora na temu 58. Bijenala dali su posetioci austrijskog paviljona 9. maja u Đardinima, koji su okrenuli leđa desničarskom ministru kulture prilikom otvaranja nacionalne postavke. Taj događaj prepričava se među posetiocima vernisaža i kao primer gesta koji je potrebno učiniti prema današnjem establišmentu širom sveta, opterećenom problemima o kojima govore i mnogi radovi na izložbi "Da živite u zanimljivim vremenima".

Jimmie Durham

Među umetnicima na centralnoj izložbi su i neki od veterana, kao što su Kristijan Markli iz SAD, dobitnik Zlatnog lava na 54. Bijenalu “Iluminacije” (2011), Rozmari Trokel, koja je predstavljala Nemačku 1999. godine, te umetnica Hito Stejerl, takođe iz Nemačke. Uz poznate umetnike nešto mlađe generacije (Jon Rafman, Neïl Beloufa, Avery Singer, Ed Atkins…), više od trećine učesnika centralne izložbe rođeno je 80-ih godina 20. veka ili kasnije.

Među nacionalnim paviljonima je i ovoga puta nekoliko debitanata - prvi put se predstavljaju Alžir, Gana, Madagaskar i Pakistan, a Dominikanska Republika i Kazahstan prvi put imaju samostalne paviljone.

Ponovo na Bijenalu su i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije – Bosnu i Hercegovinu predstavlja umetnica Danica Dakić projektom “Zenica – trilogija”, Hrvatsku Igor Grubić projektom “Tragovi nestajanja (u tri čina)”, Crnu Goru Vesko Gagović projektom “Odiseja”, Srbiju Đorđe Ozbolt projektom “Povratak gubitka memorije”, Sloveniju Marko Peljhan projektom “Here we go again…”, a Severnu Makedoniju Nada Prlja projektom “Subverzija u crvenom”. Kosovo predstavlja prištinski umetnik Alban Muja projektom “Porodični album”.

Tradicionalno, paviljone sa prostora bivše Jugoslavije otvorili su uglavnom ministri kulture, ali i ovoga puta pojedini su imali i zvanice na najvišem državnom nivou, pa je tako crnogorski paviljon otvorio predsednik Milo Đukanović. Srpski paviljon je dan nakon otvaranja posetila premijerka Ana Brnabić, čiji je Savet za kreativne industrije, odnosno plaforma Serbia Creates, priredio 10. maja i svečani prijem u bašti jedne od prelepih palata na Grand kanalu.

(SEEcult.org)