Najboljim domaćim dokumentarnim filmom na desetom festivalu Beldocs u Beogradu proglašen je “Gora” Stefana Maleševića, koji je nagrađen i za najbolju kameru, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio dokumentarac “Bez naziva” Mihaela Glavogera i Monike Vili. Povodom jubileja, Beldocs je na svečanom zatvaranju 15. maja u Domu omladine Beograda dodelio i više od 30 povelja zahvalnosti institucijama, medijima i pojedincima koji su doprineli razvoju tog festivala na kojem je proteklih dana prikazano gotovo 90 dokumentarnih filmova, a završen je “Pariskom operom” Žan-Stefana Brona.
Nagrada za najbolji domaći film (vredna 1.000 evra) dodeljena je dokumentarcu “Gora” Stefana Maleševića za “intuitivnu umetničku viziju oslobođenu tradicionalnih formula dokumentarnog filma, kao i za pokazanu izvanrednost u fotografiji, radikalne izbore kadriranja i pokreta, uz reafirmaciju osnova filma”.
Malešević je dobio i nagradu za najbolju kameru (500 evra) za taj film koji je snimljen u izolovanim selima na visoravnima Šar planine, gde žive Goranci, muslimani koji govore slovenskim jezikom.
Malešević je izrazio zadovoljstvo nagradom Beldoksa, jer je to prvi festival na kojem je prikazan film “Gora”, nakon premijere u Sarajevu.
“Prvi put učestvujem na Beldocsu sa svojim prvim dugometražnim filmom. Nisam očekivao dve nagrade i srećan sam što sam ih osvojio u svom rodnom gradu. Takođe sam zadovoljan što je žiri prepoznao estetske i filozofske kvalitete mog filma”, naveo je Malešević.
Stefan Malešević
Prema odluci žirija koji su činili reditelj i novinar Thierry Detaille, rediteljka Tea Lukač i reditelj i prošlogodišnji pobednik Beldocsa Mladen Kovačević, nagradu za najbolju montažu (500 evra) dobio je film “Pejzaži rata, pejzaži mira” reditelja Arona Sekelja, za “intrigantno korišćenje slika i ne-slika, uz uspešno kombinovanje arhivskog i snimljenog materijala da bi se iskomunicirala kontemplativna studija o lokalnoj, a ipak univerzalnoj prošlosti”.
Sekelj je izjavio da je presrećan, s obzirom da je to prva nagrada koju je dobio za svoj samostalni film, te da je činjenica da montaža nije njegova glavna struka čini još zanimljivijom i vrednijom. “Zahvalan sam ljudima koji su mi dali priliku da prikažem svoj film, i hvala svima koji su radili na njemu”, dodao je Sekelj.
Aron Sekelj
Međunarodni žiri, koji su činili Andreas Horvath, Robert Tomić Zuber i Adrijana Stojković, dodelio je nagradu za najbolji dokumentarni film međunarodne takmičarske selekcije ostvarenju “Bez naziva” Mihaela Glavogera i Monike Vili, montažerke koja ga je dovršila nakon prerane smrti reditelja. Nagrađen je zbog “jedinstvenog pristupa umetnosti izrade dokumentarnog filma, čudesnog pogleda na život koji je obično sakriven i visoko estetičkog pristupa filmskom jeziku, kinematografiji i montaži”.
Monika Vili je izjavila da joj je velika čast i zadovoljstvo da primi tu nagradu “na ovom posebnom festivalu, u posebnom gradu”.
“Film je našao svoje poreklo i povezanost sa ljudima u ovoj divnoj oblasti Evrope. Osećalo se Mihaelovo prisustvo na festivalu, godinama nakon njegove smrti. Ukoliko je ova nagrada potvrda da je moj pristup našim životima i životima ljudi koji učestvuju u ovom filmu onoliko pun poštovanja koliko sam želela da bude, onda sam beskrajno srećna”, navela je Monika Vili.
Bez naziva
Nagradu (500 evra) za najbolji pič u okviru prezentacije projekata u razvoju dobio je film “Zabranjena tetka” rediteljke Bojane Novaković, australijske glumice srpskog porekla.
Posebno priznanje dodeljeno je reditelju filma “Poslednji ljudi u Alepu” Ferasu Fajadu za “opis strahote rata do kog je moguće doći samo istrajnošću i hrabrošću filmskih stvaralaca”.
Fajad je tim povodom skrenuo pažnju na ratne strahote u Siriji.
“Otvorimo svi širom oči za kriminal u Siriji i zajedno zaustavimo ove zločine protiv ljudskosti i ovaj rat. Podržimo pravdu, mir i ujedinjenje Sirije!”, poručio je Fajad.
Poslednji ljudi u Alepu
Povodom jubileja, Beldocs je dodelio povelje zahvalnosti za “vanrednu, dragocenu podršku i doprinos razvoju festivala”, a među dobitnicima su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Filmski centar Srbije, ambasade Švajcarske, Izraela, SAD, Švedske i Ukrajine, Gete institut, Fond za otvoreno društvo, Austrijski kulturni forum i Francuski institut, te mediji RTS, RTV i portal SEEcult.org, kao i brojni pojedinci.
Među njima su i Dinko Tucaković i Nebojša Popović (posthumno), Nevena Đonlić, reditelji Darko Bajić i Vlada Perović, novinari Vladimir Džudović, Dimitrije Stefanović, Zorica Dimitrijević i Dubravka Lakić i filmski publicista Boban Aranđelović, koji je uputio organizatorima i reči kritike, zamerajući im to što su pre dve godine doveli reditelja Sergeja Loznicu, a ove ugostili Bernara Anrija Levija.
“Tužan sam dok se sećam 1999. godine i stradanja srpskog naroda. Ponosan sam što je festival koji pratim od početka toliko izrastao, ali morao bi da izoštri konkurenciju filmova i kriterijume za izbor gostiju”, rekao je Aranđelović.
Povelju zahvalnosti dobila je i filmska kritičarka Ivana Kronja, koja je istakla zaslugu Beldoksa za plasman domaćeg dokumentarnog filma kako u zemlji, tako i pred inostranim profesionalcima.
Osnivač i direktor Beldocsa Mladen Vušurović izrazio je izuzeno zadovoljstvo proteklim jubilarnim festivalskim izdanjem, dodajući da to ne znači da neki detalji nisu mogli biti bolji i da će se na tome dalje raditi. Posebno zadovoljstvo izrazio je domaćim programom i, kako je istakao, brilijantnim filmom “Gora” koji je izazvao i brojne komentare profesionalaca iz inostranstva i priznanje da nisu znali da se takvi filmovi uopšte snimaju u Srbiji.
Gora
Vušurović je izrazio zadovoljstvo i prvim festivalskim marketom, ocenjujući da je odlično zamišljen, ali i dodajući da je bilo pitanje da li će biti realizovan, za šta je prepisao zasluge Dragani Jakovljević.
Prema njegovim rečima, 90 odsto gostiju je dalo najvišu ocenu festivalskom marketu.
“Imali smo i veliki publicitet, što je takođe veliki uspeh”, rekao je Vušurović i istakao da je podmlađen festivalski tim ljudima koji će činiti budućnost Beldoksa. Istakao je posebno i značaj podrške Media potprograma Kreativne Evrope i izrazio zadovoljstvo zbog saznanja da je podržan i treći projekat Beldoksa i da je ocenjen kao najbolji među domaćim festivalima.
Vušurović je u samoj završnici kratko predstavio i monodramu “Potonja ura Njegoša” Slobodana Tomovića, koje je objavio Beldocs kao trojezično izdanje (na srpskom, engleskom i ruskom jeziku). Publika je imala priliku da vidi i delove tog komada koji godinama već izvodi glumac Crnogorskog narodnog pozorišta Slobodan Marunović.
Jubilarni, deseti Beldocs zatvorio je film “Pariska opera” koji prikazuje iza scene kako funkcioniše ta čuvena operska kuća pod upravom Stefana Lisnera.
Jubilarni festival obeležilo i gostovanje francuskog filozofa Bernara Anrija Levija, koje nije bilo po volji grupi mladih levičara, pa je dobio tortu u lice, koju je protumacio kao fašizam, a posebna atrakcija bila je bivša porno zvezda i italijanska političarka Ćićolina, koja je predstavila film o svom burnom životu.
(SEEcult.org)