Najbolja rediteljka Berlinala na Festu

Dobitnica Srebrnog medveda za režiju na proteklom Berlinalu Angela Šanelek predstavila je i na 47. Festu film “Bio sam kod kuće, ali...”, nemačko-srpsku koprodukciju o 13-godišnjem dečaku koji posle smrti oca nestaje bez traga i pojavljuje se posle nedelju dana, a niko ne zna gde je bio i šta ga ja navelo da ode od kuće. Nagađajući da bi to moglo da ima veze sa smrću dečakovog oca, njegova majka i nastavnici suočavaju se sa nizom egistencijalnih pitanja.

Direktor fotografije u tom filmu bio je Ivan Marković, a jednu od uloga igra Dane Komljen, inače reditelj.

“Videla sam ranije neke kratke Komljenove filmove koje je snimao Ivan. Bila sam zaintrigirana, pozvala sam ga i dogovorili smo se o saradnji. I Daneta sam jednostavno samo pitala da li bi želeo da glumi u mom filmu”, kratko je objasnila rediteljka, scenaristkinja i producentkinja Angela Šanelek 3. marta na konferenciji za novinare zavrssnog dana 47. Festa.

Marković je došao na ideju da bi taj film mogao da se realizuje kao koprodukcija i tako je u projekat ušao srpski “Dart film”.

Autorka je rekla da je dugo tražila glavnog junaka i da je na kraju našla jednog dečaka na ulici, a ne preko agencije za mlade talente.

U filmu dečak nastupa u školskoj predstavi “Hamlet”. “Od samog početka sam zamislila kako dečak glumi u školi. Što se tiče odluke da to bude Šekspir, ja sam prevodila brojne njegove komade. Svako ko ih poznaje može naći mnogo razloga da Šekspirovi stihovi uđu u film”, rekla je Šanelek.

Glumica Maren Egert, koja igra dečakovu majku, izjavila je da je ovaj kompleksan lik izgrađen prilično spontano.

“Dosta sam razgovarala sa rediteljkom tokom priprema, pa je onda na snimanju sve teklo samo od sebe”, rekla je ona.

Ivan Marković je, povodom pohvala za poigravanje svetlom i za čarobnu kameru, istakao da je od početka bilo jasno šta žele i na koji način hoće da se grade slike u ovom filmu.

“Pristup je jako jednostavan i sveden. To je zahtevalo drugu vrstu koncentracije i preciznosti. Bilo je potrebno mnogo vremena za pripreme, za traženje lokacija, rad na scenografiji. U suštini želeli smo da u pristupu radu sa slikom ostavimo puno mesta tako da slika ne zarobljava radnju, da sve ostane otvoreno. To je teklo prilično jasno i intuitivno. Ne postoji vizuelni koncept koji bih mogao da opišem u jednoj rečenici”, izjavio je Marković.

Marković je primetio da je film “Bio sam kod kuće, ali...” zahtevan za publiku.

Rediteljka je napomenula da se, dok snima film, ne obraća nekoj posebnoj grupi.

“Uopšte nema smisla razmišljati o određenoj vrsti publike koju želite da privučete. I ja sam publika. Radim filmove o onome što želim da vidim. Vrlo sam normalna osoba, tako da nema razloga da mislim kako ono što ja želim da vidim u filmu neće hteti i neki prosečni gledalac”, izjavila je Angela Šanelek (1962), glumica, rediteljka i scenaritskinja, koja se svrstava u prvi talas berlinske škole novog nemačkog filma. Režirala je i napisala scenario za više igranih filmova i segmenata antologijskih filmova, kao što su "Mostovi Sarajeva" i "Germany 09: 13 Short Films about the State of the Nation".

Srebrnog medveda za režiju dobila je na 69. Berlinalu odlukom žirija kojim je predsedavala francuska glumica Žilijet Binoš.

Film “Bio sam kod kuće, ali...” deo je domaćeg takmičarskog programa na 47. Festu, koji se završava 3. marta u Sava centru svečanom dodelom nagrada i filmom "Oni" Paola Sorentinija o bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju.

(SEEcult.org)