Najbolje, u Muzeju 25. maj
Multimedijalni umetnik Goran Kosanović predstavlja se od 8. septembra u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj) retrospektivnom izložbom kojom će svoje radove iz projekta “Serbian Space Program” izložiti naspram eksponata MIJ, kao što su kamen sa Meseca i kopija plakete koju je misija Apola 11 ostavila na Mesecu.
Izložbu “Najbolje” čine četiri segmenta, počev od ciklusa radova “Planeta Ljubav” o imaginarnom putovanju umetnika na udaljenu planetu Ljubav.
Kosanović će predstaviti i trodimenzionalne instalacije, printove, te dokumentacije o bodi art radovima koje je izveo u saradnji sa Radomirom Damnjanovićem Damnjanom, kao i radove sa izložbe “Cveće” u kojima upotrebom novih medija reinterpretira tehnike koje je koristio Endi Vorhol.
Tegljač, 1997, detalj
Takođe, izložba obuhvata slike iz Kosanovićevog opusa koje su tematski raznovrsne - od lirskih autobiografskih reminiscencija do fenomena masovne kulture i ikona savremene kulture i umetnosti.
U okviru izložbe, biće organizovane radionice i susreti sa decom, a Kosanović će izvesti i performans “Linija srca” (The Line of Heart). U tom performansu, koji izvodi poslednjih deset godina u Srbiji i inostranstvu, do sada je učestvovalo više hiljada dece i odraslih.
Merilin čarobnjak, 3D instalacija
Kosanović je najmlađi umetnik čiji se rad čuva u kolekcijama Narodnog muzeja - 2005. godine njegova instalacija “Pogled sa izložbe Damnjan” je, kao deo kolekcije Radomira Damnjanovića, poklonjena Narodnom muzeju u Beogradu. Tu kolekciju publika je imala priliku da vidi u MIJ u aprilu 2010.
Kosanović se u vreme priprema za izložbu “Planeta Ljubav” (februar - april 2012.) upoznao sa građom MIJ koja se odnosi na “osvajanje svemira”. Muzeju je stoga predložio da svoje radove iz serije “Planeta Ljubav” izloži naspram eksponata iz MIJ, koji su mu bili “veza” sa realnim istraživanjem drugih planeta.
Godina ljubavi
Kamen sa Meseca (fragmenti Mesečevog tla koje su donele posade Apola sa prve i poslednje misije 11 i 17) dobijen je od bivšeg američkog predsednika Ričarda Niksona.
Apolo je, inače, tokom šest misija koje su u periodu od 1969. do 1972. godine istraživale Mesečevo tlo, doneo 2.415 uzoraka, ukupne težine 382 kilograma. Oko 200 primeraka poklonjeno je različitim državama i njihovim narodima kao simbol mira. To su jedini primerci kamena sa Meseca ze koje se NASA odrekla vlasništva.
MIJ poseduje i repliku plakete Apola 11 koja je ostavljena na Mesecu 20. jula 1969. godine. To je poklon astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina, Josipu Brozu Titu 17.10.1969.
Tekst poruke na plaketi glasi: “Na ovom mestu su ljudi s planete Zemlje prvi put stupili na Mesec. Juli 1969. godine nove ere. Dolazimo u miru, u ime celog čovečanstva”.
Zbirke MIJ bile su do pre nekoliko godina predmet interesovanja i istraživanja uglavnom istoričara, a eksponati MIJ bili su najčešće “prateća građa” različitih stručnih publikacija. Od sredine 2008. godine eksponati MIJ su vidljivije prisutni u javnosti - kako kroz izložbe kustosa tog muzeja i gostujućih kustosa, tako i predstavljanjem zbirki umetnicima, kulturolozima, sociolozima, javnim ličnostima, profesorima istorije, novinarima...
U MIJ ističu da povećan interes (i) umetnika za njegove zbirke dodatno oživljava kulturnu baštinu koju čuva. U okviru umetničkih projekata u oblasti vizuelnih umetnosti, na zbirkama MIJ radili su/rade: Milica Tomić, Ana Adamović, Vesna Pavlović, Armin Linke, Fabian Bećtle, Julien Fišera…
Kosanovićeva retrospektiva biće otvorena u MIJ do 8. oktobra.
(SEEcult.org)
