Najbolji filmovi 70. Pule dokumentarci Veće od traume i Dosije Labudović

Veliku zlatnu arenu 70. Pula film festivala osvojio je hrvatski dokumentarac “Veće od traume” rediteljke Vedrane Pribačić o žrtavama ratnih silovanja, a i u programu manjinskih koprodukcija trijumfovao je dokumentarni film - “Dosije Labudović: Nesvrstani” rediteljke Mile Turajlić iz Srbije.

Žiri 70. PFF-a, kojim je predsedavala glumica Nives Ivanković, naveo je u obrazloženju za pobednički film da su rediteljka Vedrana Pribačić i producentkinja i scenaristkinja Mirta Puhlovski od “teške, bolne i bitne teme majstorskim režijskim, scenarističkim i snimateljskim postupcima napravile nezaboravno potresan i duboko upečatljiv film”.

“Ovaj film o psihološkoj rehabilitaciji i vraćanju dostojanstva žrtvama ratnih silovanja povede gledaoca na put na kojem prolazi čitav spektar osećanja, saučešća, besa, očaja i bespomoćnosti. Uvodi nas u iskustvo najekstremnije ljudske okrutnosti, ali obnavlja i veru u ljudski kontakt, u moć, lekovitost i spasonosnost solidarnosti, strpljenja i nežnosti koju su ljudi sposobni jedni drugima pružiti”, naveo je žiri za dokumentarac “Veće od traume” produkcijske kuće Metar60.

Zlatna arena za režiju dodeljena je reditelju i scenaristi Juraju Lerotiću za film “Sigurno mesto”, uz obrazloženje da je “potresnu ličnu priču sugestivno i otmeno; koristeći precizan filmski jezik i u potpunosti izbegavši sentimentalnost, stvorio je osećanje napetosti do poslednjeg kadra i intenzivne, gotovo iracionalne nade da ćemo nekako izbeći neizbežni ishod. To nas osećanje, ne samo saosećanja nego i vlastite emotivne investicije u sudbine likova, prati još dugo nakon završetka filma”, istakao je žiri, koji su, uz Nives Ivanković, činile i spisateljica i dramaturškinja Tena Štivičić, snimateljka Tamara Cesarec, producentkinja Maja Popović Milojević i rediteljka Snježana Tribuson.

U konkurenciji 13 hrvatskih filmova, Lerotićevo “Sigurno mesto” osvojilo je i Zlatnu arenu za glavnu mušku ulogu (Goran Marković) i fotografiju (Marko Brdar).

Prema navodima žirija, Goran Marković je ulogom Damira preuzeo na sebe veliku odgovornost da sagradi klaustrofobični svet čoveka kojem je osnovni proces trajanja u životu nepodnošljiv. “On puni svaki kadar pulsirajućom ranjivošću i precizno materijalizuje nepoverenje koja ga sprečava da pristane na pomoć i od onih koji mu je očajnički žele pružiti. Nakon gledanja filma mnogo smo bliže razumevanju onog ljudskog iskustva s kojim se mnogi ne mogu identifikovati, čime je Goran Marković ostvario grandiozan glumački poduhvat”, istakao je žiri, navodeći za Zlatnu arenu za fotografiju da Marko Brdar suptilnim i nenametljivim odlukama gradi trajno jednako napetu atmosferu Juratićevog ličnog, komernog filma.

“S velikim poštovanjem prema priči on nam povremeno zaklanja sadržaj i daje likovima pravo na privatnost, a povremeno nas intenzivno dovodi blizu, dajući nam pristup u samu srž intimne drame”, naveo je žiri.

Zlatna arena za scenario dodeljena je Luki Rukavini i Roni Žulj za film “Cvrčak i mravica”, koji je Rukavina i režirao, a prema navodima žirija, poznatu Ezopovu basnu reinterpretirali na savremen, duhovit i inteligentan način, zanatski besprekorno, s višeslojnim humorom i pričom koja komunicira i s malom i s velikom publikom.

“Cvrčak i mrvica” odneo je i Zlatnu arenu za muziku Vjerana Šalamona i Cocu Mosquitu.

Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu dodeljena je Tihani Lazović za ulogu Tine u filmu “Samo kad se smejem” rediteljke Vanje Juranić, uz obrazloženje da je složenu ulogu žene koja živi u nasilnom braku odigrala sa “stalnom, finom ravnotežom”.

“Njenim telesnim izrazom osećamo stalnu prisutnost pretnje i već dobro naučeno, gotovo fosilizovano povlačenje u sebi koje diktiraju mehanizmi preživljavanja, dok na licu i u očima, a s minimalnom količinom reči, shvatamo ambiciju, želju i pobunu mlade žene koja čezne za slobodom i dostojanstvom”.

Nekoliko nagrada osvojio je film “Tragovi” Dubravke Turić, uključujući za montažu, koju sama i potpisuje, te masku (Snježana Gorup) i oblikovanje zvuka (Dubravka Premar), kao i “Garbura” Josipa Žuvana, koji je dobio nagradu “Breza” za najboljeg debitanta.

Žuvan u debitantskom filmu “Garbura”, i kao scenarista, i kao reditelj, priča “ganutljivu priču o odrastanju u malom dalmatinskom mestu, duboko uronjenom u patrijarhalne kodove, u kojem višegeneracijske kavge, jal i gorčina skučene, siromašne sredine od najranijeg detinjstva oblikuju ljudski karakter. Međutim, Žuvanova ljubav prema priči i likovima, njegova autorska toplina, duhovitost i velikodušnost stvaraju svet u kojem postoje iskupljenje, oprost i nada u mogućnost izdizanja iz zadatih okvira”.

Film “Garbura” odneo je i Zlatnu arenu za najbolju sporednu žensku ulogu Ivane Roščić (Ines) i za specijalne efekte (Pleter vatrometi).

Višestruki dobitnik je i film “Escort” Lukasa Nole, za koji je Krešimir Mikić dobio Zlatnu arenu za najbolju sporednu mušku ulogu “pretvornog čoveka mefistovskih osobina i snage”. Ivana Veljača nagrađena je za scenografiju filma “Escort”, koja “bitno doprinosi razlikovanju staleških svetova koji se sučeljavaju”.

Zlatna arena za kostimografiju dodeljena je Ivani Zozoli Vargović za film “Dnevnik Pauline P.” reditelja Nevena Hitreca.

U programu hrvatskih manjinskih koprodukcija bilo je sedam ostvarenja, a Zlatna arena za najbolji film dodeljena je dokumentaru “Dosije Labudović: Nesvrstani” Mile Turajlić, uz obrazloženje žirija da je taj kompleksan film o radu Stevana Labudovića, snimatelja Filmskih novosti i ličnog snimatelja predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kao i o nastanku Pokreta nesvrstanih, “bogat materijalima o ličnosti i istorijskom periodu kojim se bavi, na nov način osvetljava nastanak Pokreta nesvrstanih i pozicionira važnost filmskog medija u kreiranju ugleda i obuhvatnosti tog pokreta”.

“Inventivnim istraživačkim postupkom u koji upliće vlastita sećanja i emotivne utiske detinjstva, rediteljka zaokružuje i poentira stav o važnosti te velike političke ideje”, istakao je žiri.

Zlatna arena za glavnu žensku ulogu u konkurenciji hrvatskih manjinskih koprodukcija dodeljena je Kseniji Marinković za ulogu Draginje u filmu “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića iz Srbije.

Ksenija Marinković, kako je istakao žiri, raskošnom sposobnošću transformacije nosi film o ženama koje ne primećujemo, koje su na ovaj ili onaj način gurnute na društvenu marginu. “Svaki je lik sagrađen od drugačijih detalja kojima kumulativno stvara i slojeviti nadlik kojim kao da predstavlja i nebrojene druge žene za koje ne postoji vidljivost”, istakao je žiri.

Film “Da li ste videli ovu ženu?” odno je i Zlatnu arenu za fotografiju (Aleksa Radunović, Marko Kažić i Milica Drinić).

Zlatna arena za glavnu mušku ulogu dodeljena je Adnanu Omeroviću za ulogu Zorana u filmu “Najsrećniji čovek na svetu” rediteljke i scenaristkinje Teone Strugar Mitevske iz Severne Makedonije, uz obrazloženje da je stvorio lik koji “vidljivo i uznemiravajuće razdire nesavladivo osećanje krivice za dramatične događaje iz prošlosti”. “Nervoza koja se oseća u celom njegovom biću opipljivo nam dočarava konfliktno stanje svesti čoveka progonjenog događajima u kojima je učestvovao i kao žrtva i kao agresor”, naveo je žiri.

Posebna nagrada žirija dodeljena je Jeleni Kordić Kuret, glavnoj glumici filma “Najsrećniji čovek na svetu” u kojem igra lik Asje.

Svi filmovi, inače, dobili su ocenu publike veću od 4, a na prvom mestu našao se “Cvrčak i mravica” (4,83), dok je pobednički “Veće od traume” na drugom mestu (4,82).

Svečana ceremonija dodele nagrada održana je 22. jula u pulskom Malom rimskom kazalištu, a nagraženi su se potom zaputili u Arenu kako bi se naklonili publici.

*Foto: PFF

(SEEcult.org)