Negodovanje muzičara BGF, rešavanje zahteva u toku
Muzičari Beogradske filharmonije (BGF) započeli su 9. februara koncert sa slavnim violinistom Sergejom Krilovim na nesvakidašnji način – obraćanjem publici povodom teškog položaja u kojem se nalaze više od dve godine nakon smrti svog dugogodišnjeg direktora i nekadašnjeg ministra kulture Srbije Ivana Tasovca, na šta je v.d. direktora BGF Darko Krstić poručio da je rešavanje njihovih zahteva već započeto.
Povodom obraćanja članova orkestra BGF na Kolarcu, Krstić je naveo 10. februara u pisanoj izjavi da je “rešavanje zahteva koji su izneti u izjavi već u postupku realizacije ili će njihova realizacija biti vrlo brzo pokrenuta”, saopštila je BGF.
Filharmoničari su ukazali u poruci pročitanoj uoći rasprodatog koncerta na Kolarcu da je i više od dve godine od smrti Tasovca BGF u vd statusu, da “stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana”.
Krstić je, povodom obećanja o novoj koncertnoj dvorani BGF, naveo da završen projekat za građevinsku dozvolu, pa će se nakon njenog dobijanja i izrade projekta za izvođenje radova, za sedam-osam meseci krenuti u gradnju.
Što se tiče v.d. statusa direktora BGF, kako je naveo, konkurs za direktora će biti raspisan nakon formiranja nove Vlade Srbije, jer tehnička vlada ne može da imenuje direktore ili upravnike ustanova kulture.
“Svi su saglasni da su plate u kulturi male, tako da je na nivou Ministarstva (kulture) formirana radna grupa koja će raditi na povećanju koeficijenata plata zaposlenih u kulturi. Zahtevi za rešavanje ovih problema su u stvari ‘kucanje na otvorena vrata’, za šta postoji spremnost Ministarstva kulture da pomogne u njihovom rešavanju”, naveo je Krstić.
Darko Krstić, foto: Nebojša Babić
Krstić je za sajt nedeljnika Vreme pojasnio da su plate u BGF povećane od januara za deset odsto, ali nije imao najnovije podatke o prosečnoj zaradi.
Prema njegovim rečima, prosečna plata u BGF bila je na nivou prosečne plate u Srbiji.
Muzičari BGF naveli su u poruci uoči koncerta sa Krilovim da je u stogodišnjem životu tog orkestra bilo svega što jedan vek može da podnese.
“Svakako, ono najvrednije u minulih sto godina bila je publika Beogradske filharmonije, zbog koje ovaj orkestar traje i zbog koje je doživeo ovako lepe godine. Svakog petka u vašem prisustvu, muzičari BGF ispisuju nove stranice istorije, sa ciljem da pokoljenjima ostave kulturnu zaostavštinu za idućih sto godina. No, da li ćemo u tome uspeti?!
Baš kao što sa vama delimo svoja umetnička dostignuća, osećamo obavezu i odgovornost da sa vama podelimo i ono što nas svakim danom sve više udaljava od sigurne budućnosti ovog orkestra”, naveli su članovi orkestra BGF, ističući da se, dok pronose ime Beograda i Srbije širom sveta, svaki put suočavaju sve više sa činjenicom da su u svom gradu i u svojoj zemlji “tako visoko obrazovani, a tako nisko vrednovani”, da tako dobro i mnogo sviraju, a da su “tako malo i loše plaćeni”, da san o novoj dvorani Filharmonije sve više bledi, dok publika u Skoplju, Podgorici, Tirani na javi uživa u gledalištima kakva dolikuju glavnim gradovima. O svemu tome su, kako su naveli, krajem oktobra 2023. godine upozorili Upravni odbor BGF štrajkom upozorenja.
“Žao nam je što u svojoj zemlji i u svom gradu pretstavljamo amblem koji može da postoji, a i ne mora. Što retko ko zna da školovanje jenog profesionalnog muzičara traje u proseku šesnaest godina i da je jedno od najskupljih na Univerzitetu jer je individualno. Da je konkurencija na audicijama BGF surova i da vrhunski muzičari i po nekoliko puta ne uspevaju da se zaposle, jer se uvek pojavi neko još bolji. Da ovaj posao zahteva svakodnevno usavršavanje i vežbanje, bez obzira na to koliko ga godina obavljate. Da svako od članova BGF može uz manju ili veću obuku da obavlja mnoge druge poslove, ali da niko ko nije prošao trnovit put veoma specifičnog umetničkog razvoja ne može da postane filharmoničar”, naveli su članovi orkestra BGF.
Oni koji odlučuju o njima, međutim, pitaju po čemu ste posebni, naveli su muzičari BGF, koji smatraju da je “biti filharmoničar jednako biti reprezentativac”, te da je BGF “kulturna reprezentacija koja iznova i višestruko služi svojoj državi na ponos i na čast”.
Požalili su se i na niske plate, koje su bile tema protesta BGF i 2009. godine, kada je Tasovac ponudio i ostavku, zahtevajući njihovo povećanje od sto odsto.
“Egzistencijalno, naši životi sa ovim platama su izuzetno skromni. Umetnički, naši životi su veoma bogati”, naveli su članovi orkestra BGF, ističući da žive za aplauz, ali da, nažalost, ne žive od aplauza.
“Zato ćemo zahtevati da država podigne plate muzičarima BGF, da podigne budžet neophodan za ostvarivanje naših daljih ciljeva i da podigne novu zgradu koja će ime BGF i imena njenih muzičara činiti institucijom življom i prisutnijom u narednih sto godina”, poručili su članovi orkestra BGF, ističući da je ulagati u kulturu i umetnost “jedina sigurno ispravna investicija za vjek i vjekova, jer plod takvih investicija je zdravo društvo koje stoji na jakim stubovima humanosti. Sve drugo su iskušenja egzistencijalnog koje osim umetnosti nikada i ništa nije pobedilo”.
Članovi orkestra BGF zahvalili su publici na tome što ih sluša, vidi i prepoznaje njihovu vrednost u gradu i državi koji su, izgleda, zaboravili na njih i sve ono što predstavljaju u društvu sto punih godina.
Ujedno, pozvali su sve koji žele da im pruže podršku da u nekoliko reči Ministarstvu kulture napišu šta za njih znači BGF i da na svoj način apeluju da njihovi zahtevi budu čuti i uvaženi.
BGF je tražila povećanje plata i 2009. godine, a Ministarstvo kulture, na čijem je čelu bio Nebojša Bradić, prihvatilo je tada ostavku Tasovca, navodeći da žali zbog toga, ali da u tom trenutku nije u mogućnosti da ispuni zahtev za povišicu zarada za sto odsto.
Filharmonija je tada tražila budžet od 140 miliona dinara, od čega se, prema podacima Ministarstva kulture, oko 92 miliona dinara odnosilo na zarade, a 21,5 milion namenjen je bio programskim sadržajima, a ostatak za tekuće troškove.
*Naslovna fotografija: obraćanje muzičara BGF (Marko Đoković)
(SEEcult.org)
