Neiskorišćeni javni prostori

Internet mapa neiskorišćenih javnih prostora i mogućnosti koje ona potencijalno pruža, tema je diskusije 8. decembra na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, aktuelizovane i nedavnim slučajem Kontekst galerije i apelima tim povodom na gradske vlasti da ustupe raspoložive prostore samoorganizovanim inicijativama koje deluju na savremenoj kulturnoj i umetničkoj sceni Beograda.

Internet mapa neiskorišćenih javnih prostora i mogućnosti koje ona potencijalno pruža, tema je diskusije 8. decembra na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, aktuelizovane i nedavnim slučajem Kontekst galerije i apelima tim povodom na gradske vlasti da ustupe raspoložive prostore samoorganizovanim inicijativama koje deluju na savremenoj kulturnoj i umetničkoj sceni Beograda.

Dobrica Veselinović i Marko Aksentijević predstaviće projekte “Otvoreno o javnim prostorima”, odnosno “Ko gradi grad?”, čiji je cilj veće učešće građana u urbanim i prostornim pitanjima i problemima.

Fokus prezentacije i diskusije je internet mapa neiskorišćenih javnih prostora, stvorena u okviru projekta “Otvoreno o javnim prostorima”, čiji je cilj da bude od koristi arhitektama, onima koji traže prostor za svoje aktivnosti, ali i da svim zainteresovanim građanima omogući da u većem broju participiraju u predlaganju i rešavanju urbanih nedoumica.

Mapa za sada ima dvadesetak prijavljenih javnih prostora u više gradova u Srbiji, među kojima je i nekadašnja zgrada “Beobanke” na Zelenom Vencu u Beogradu, posle čijeg stečaja je napuštena i u propadanju, a izgrađena je 60-ih godina prema projektu arhitekte Milice Šterić, dobitnice Sedmojulske nagrade za arhitekturu. Kako je navedeno na mapi, zgrada je u vlasništvu Republike Srbije od decembra 2007. godine, a namenjena je Ministarstvu pravde, odnosno Prekršajnom sudu u Beogradu. Do danas nije adaptirana ni useljena.

Projekat “Otvoreno o javnim prostorima” realizuju Građanske inicijative uz podršku USAID, u okviru programa “Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva” kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).

U okviru tog projekta, između ostalog, pre par meseci održan je razgovor o stanju u lokalnim ustanovama kulture i domovima omladine u Srbiji, a slične tribune održane su u još nekoliko gradova.

Program za mlade Građanskih inicijativa angažovao se na polju pitanja javnih prostora zbog činjenice da značajan segment omladinskog aktivizma u Srbiji čine grupe mladih neformalnog tipa, koje nemaju resurse koji se zahtevaju za komunikaciju s predstavnicima vlasti, kao i zbog toga što se postojeći prostorni resursi koji su u vlasništvu države i opština ne koriste u dovoljnoj meri za zadovoljavanje potreba širih društvenih grupa. Takođe, kroz dosadašnji rad pokazalo se da je nedostatak prostora jedna od većih boljki civilnog sektora uopšte.

Osim kontakata sa lokalnim upravama na razvijanju procedura za korišćenje raspoloživih prostora za aktivnosti i programe grupa građana, poseban segment kampanje je upoznavanje šire javnosti sa pojmom javnog prostora, senzibilisanje i upoznavanje predstavnika omladinskih i subkutlurnih grupa sa praksama zagovaranja za dobijanje prostora, osvajanje i korišćenje prostora od strane različitih inicijativa građana.

U okviru tog projekta, građani i sami mogu da mapiraju i prijave javne prostore koji su zapušteni i neiskorišćeni, a mogli bi da budu ustupljeni mladima, umetničkim i kulturnim organizacijama koje nemaju uslove za rad.

Tematika javnih prostora u fokusu je i serije razgovora “Ko gradi grad?”, pokrenutih u junu u Beogradu, u saradnji Kulturnog centra Rex, Grupe 484 i STEALTH.unlimited, u cilju podsticanja šireg dijaloga o stanju, smeru i učesnicima urbanog razvoja u Beogradu, Srbiji i regionu.

Junski razgovori počeli su sastavljanjem “Rečnika gradskih dilemma”, uz tri izložbe o temama diskusije, a nastavljeni su u Zrenjaninu i Užicu, dok će 22. decembra novi nastavak razgovora biti održan u CK13 u Novom Sadu.

“Rečnik gradskih dilemma” sastavljaju arhitekte, aktivisti, umetnici, predstavnici lokalne vlasti, novinari, investitori i javne ličnosti sa različitim pogledima na grad.

Kontroverze o tome “ko gradi grad” pokrenute su 2009. godine u Beogradu promenama Generalnog urbanističkog plana koje su uključile pretvaranje industrijske zone u građevinsko zemljište, omogućivši time najvećim privatnim investitorima da ostvare dobit o trošku gradskog i državnog budžeta. Slučajevi Luke Beograd i šoping centra Ušće izazvali su pažnju široke javnosti kada su mehanizmi njihovog nastajanja obelodanjeni u medijima. Početkom 2010, kontroverze i protivljenje građana izazvala je i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra i seča platana duž njegovog kolovoza.

Prethodnih godina formirano je nekoliko građanskih inicijativa koje su se suprotstavljale pretvaranju gradskih parkova, parkinga ili delova gradskih šuma u gradilišta (poput grupe građana koja se borila za "Peti park" - u čemu je uspela posle skoro 5 godina). Međutim, te inicijative ostaju marginalizovane i krajnje lokalne i ne uspevaju da dugoročno utiču na donosioce odluka, građevinske investitore, planere i arhitektonsku praksu.

Serija razgovora “Ko gradi grad?” organizovana je u nameri da se takvo stanje promeni, a nadovezuje se na slične inicijative u regionu (poput konferencije Poprišta neoliberalizma u Zagrebu, Foruma Skoplje, skupa Grad postkapitalizma u Puli i Dijaloga u Tirani).

Sajt projekta “Otvoreno o javnim prostorima” je www.javniprostori.org, a projekta “Ko gradi grad?” www.kogradigrad.org

Diskusija na Arhitektonskom fakultetu o neiskorišćenim javnim prostorima organizovana je u saradnji s Klubom mladih arhitekata (KMA - http://legatio.arh.bg.ac.rs).

(SEEcult.org)