• Search form

01.10.2018 | 23:44

Neispričane priče Grlićevog i našeg života

Neispričane priče Grlićevog i našeg života

Slavni hrvatski i jugoslovenski reditelj Rajko Grlić predstavio je 1. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci autobiografsku knjigu “Neispričane priče” koja u formi leksikona filmskih termina donosi epizode iz njegovog života ili scenarija nesnimljenih filmova, ali je i svojevrstan prikaz društava na ovim prostorima i šire u poslednjih pedesetak godina.

Knjiga “Neispričane priče” Grlića, reditelja filmova kao što su “Ustav Republike Hrvatske”, “Karaula”, “U raljama života” i “Samo jednom se ljubi”, predstavljena je u prepunoj sali Jugoslovenske kinoteke, uz učešće reditelja Gorana Markovića, kritičara Sandre Perović i Teofila Pančića, te dramskog umetnika Branka Cvejića koji je čitao odlomke tokom razgovora koji je vodio direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Na Pantelićevu opasku da autobiografski elementi knjige predstavljaju delikatan čin izlaska intime u javnost, Grlić je uzvratio da ne voli rijaliti, egzibicioniste, niti ljude koji mnogo pričaju o sebi, ali da je knjigom “Neispričane priče” sve to prekršio.

“To su zabeleške koje su pisane zaista za mene, bez ikakve potrebe da budu lepo napisane ili nekome čitljive. Pisane su kao podsetnik. Jedino što sam pomislio je da taj zbir u jednom fajlu može mojim unucima jednog dana otkriti - ako ih bude zanimalo šta sam to radio, šta nisam i zašto nisam, i da imaju neki osećaj prošlosti u toj porodici“, rekao je Grlić, dodajući da je njegov deda napisao fantastične memoare, koje on čuva u fioci i ne namerava ikada da objavi. Niz knjiga objavili su i njegovi otac i majka.

Na objavljivanje “Neispričanih priča” nagovorio ga je njegov čest saradnik, pisac i scenarista Ante Tomić.

“On je počeo vikati da se to mora pretvoriti u knjigu. Opirao sam se, ali je Ante pokazao fajl Marini Vujičić iz izdavačke kuće ‘Hena’, a ona je tvrdila da je spremna objaviti hteo ja to ili ne. Onda sam samo molio da sačeka godinu dana da pretvorim to u nešto čitko”, izjavio je Grlić, čiju je knjigu u Srbiji objavila “Laguna”.

Reditelj Goran Marković, Grlićev prijatelj već više od 50 godina, rekao je da je mislio da ga dobro poznaje, ali je iz te knjige shvatio da ne zna mnogo o tom čoveku.

“To ne govori o površnosti našeg odnosa, nego o onome što je u knjizi napisano. Radi se o nekoj vrsti autobiografije u kojoj su u prvom planu razni ljudi i događaji, a mnogo manje autor. A opet, sve vreme iz zbivanja koja opisuje otkriva se Rajko Grlić. Ne mogu ga sakriti ni prividni oblik leksikona, kao ni razni stručni detalji i tobož nevažni podaci. Opisujući druge ljude i događaje i zauzimajući poziciju naoko neutralnog posmatrača, ovaj tematski uređeni brevijar otkriva pametnog, osećajnog i hrabrog čoveka, jednom rečju pesnika”, istakao je Marković.

Ono što možda najviše definiše knjigu “Neispričane priče”, prema mišljenju Markovića, “jeste sudbina Rajka Grlića, kako se ona dogodila i šta ona znači”.

“Mislim da je sudbinu ovog čoveka odredila volja da se bude istinit i to po svaku cenu - i teških političkih sukoba, izgnanstva i rizika koji je sa njim nosila njegova porodica. Iz knjige se ipak vidi kako je tu sudbinu moguće živeti bez i najmanjeg kompromisa, bez gubitka dostojanstava, bez gubitka smisla za humor i sve to uz pun užitak življenja”, naglasio je Marković.

Sandra Perović je navela da Grlić, osvedočeni zaljubljenik u film, piše o ljudima i događajima iz filmske industrije iz različitih sfera, o tome kako je nastala jugoslovenska kinematografja, o cenzuri, ali daje i osvrt na istoriju, živopisne anegdote, sentimentalna sećanja na mladost, otkrivajući nepoznate detalje o sebi.

“Prvom knjigom koju potpisuje kao briljantan pripovedač, a pomoglo mu je i scenarističko iskustvo smešnih, bizarnih i tragičnih priča, među kojima je neke proživeo, neke čuo, a neke su plod njegove mašte, otkrio nam je da se čitav svoj život skrivao iza svojih filmskih junaka i živeo njihove živote”, rekla je Sandra Perović.

Grlićeva knjiga, kako je primetila, krije u sebi logički nanizane mini romane koji se smenjuju kao na filmskoj traci, zbog čega ju je teško žanrovski odrediti – ona je i autobiografska i konceptualna, prozno štivo koje se lako čita, a ima i edukativni karakter, jer daje šifrarnik 164 filmska pojma na engleskom jeziku. “Privukao me je način na koji je knjiga strukturirana. Iza svakog stručnog pojma sledi kratak opis, potom niz anegdota, sećanja, poređenja. Ima tu ironije i autoironije, humora i emotivno dočaranih stanja autora sa kojima čitalac lako može da se saživi”, ocenila je Sandra Perović.

Teofil Pančić je napomenuo da je, kao i Grlić, a i mnogi drugi, i sam otišao iz Zagreba 1991. godine.

“Imam osećaj da ova knjiga pripada nikad proglašenoj, ali postojećoj biblioteci ili ediciji knjiga koje su napisali autori i autorke sa ovog prostora, a čija je zajednička osobina ta da je te famozne ’91. u njihove živote, u samo središte pala ogromna bomba i te živote raznela u krhotine. Od tada pokušavamo te krhotine da sastavimo, da sastavimo sopstveno biće i da ga nekako reorganizijemo”, rekao je Pančić.

Ističući da Grlićeva knjiga spada u vrh te edicije, Pančić je ukazao i na njenu krajnje neobičnu i originalnu strukturu.

“Gledajući sadržaj – zapise naslovljene filmskim terminima na engleskom, čovek bi pomislio da je to neka stručna enciklopedija ili možda eksperimentalna proza. A Rajko je naprosto iskoristio te termine kao zgodan asocijativni niz da na nelinearan način ispriča priču svog života, ali i priču društva ili društava, država, gradova u kojima je živeo, borio se sa ideološkim mitomanijama, sa mediokritetstvom, zavišću, ostajući uvek svoj i dostojanstven”, rekao je Pančić.

O svemu tome, kako je dodao, Grlić piše bez ikakve razmetljivosti ili narcizma.

“Knjiga se lako čita, ne ispušta se iz ruku do samog kraja, a kada sklopite korice poželite da ponovite naslov njegovog filma ’Bravo maestro’”, dodao je Pančić.

Grlić se tokom promocije prisetio saradnje sa Goranom Markovićem i Srđanom Karanovićem, svog poslednjeg jugoslovenskog ili prvog hrvatskog filma “Čaruga”, govorio je o svojoj odluci da napusti Hrvatsku i živi u Americi i to u provinciji, o svom tamošnjem pedagoškoma radu, a zatim o povratku u zemlju, kada je Franjo Tuđman otišao u bolnicu, jer je smatrao da je to period koji treba zebeležiti.

“Tako je nastao dokumentarac ‘Novo, novo vrijeme’, a meni je ponovo proradila glad za filmom”, rekao je Grlić, koji je nakon tog filma snimio “Karaulu” kao koprodukciju više zemalja sa prostora Jugoslavije.

Grlić je nakon promocije potpisivao knjigu poštovaocima koji su formirali dugačak red, a publika je imala priliku da besplatno vidi i njegov najnoviji film “Ustav Republike Hrvatske” sa Nebojšom Glogovcem u glavnoj ulozi.

(SEEcult.org)

Video
07.10.2018 | 23:24

VOĐENJE: Dušan Gerzić Gera - Od grada do grada

Vođenje kroz retrospektivnu izložbu Dušana Gerzića Gere "Od grada do grada", održanu u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad od 3. do 9.