• Search form

01.10.2018 | 23:44

Neispričane priče Grlićevog i našeg života

Neispričane priče Grlićevog i našeg života

Slavni hrvatski i jugoslovenski reditelj Rajko Grlić predstavio je 1. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci autobiografsku knjigu “Neispričane priče” koja u formi leksikona filmskih termina donosi epizode iz njegovog života ili scenarija nesnimljenih filmova, ali je i svojevrstan prikaz društava na ovim prostorima i šire u poslednjih pedesetak godina.

Knjiga “Neispričane priče” Grlića, reditelja filmova kao što su “Ustav Republike Hrvatske”, “Karaula”, “U raljama života” i “Samo jednom se ljubi”, predstavljena je u prepunoj sali Jugoslovenske kinoteke, uz učešće reditelja Gorana Markovića, kritičara Sandre Perović i Teofila Pančića, te dramskog umetnika Branka Cvejića koji je čitao odlomke tokom razgovora koji je vodio direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Na Pantelićevu opasku da autobiografski elementi knjige predstavljaju delikatan čin izlaska intime u javnost, Grlić je uzvratio da ne voli rijaliti, egzibicioniste, niti ljude koji mnogo pričaju o sebi, ali da je knjigom “Neispričane priče” sve to prekršio.

“To su zabeleške koje su pisane zaista za mene, bez ikakve potrebe da budu lepo napisane ili nekome čitljive. Pisane su kao podsetnik. Jedino što sam pomislio je da taj zbir u jednom fajlu može mojim unucima jednog dana otkriti - ako ih bude zanimalo šta sam to radio, šta nisam i zašto nisam, i da imaju neki osećaj prošlosti u toj porodici“, rekao je Grlić, dodajući da je njegov deda napisao fantastične memoare, koje on čuva u fioci i ne namerava ikada da objavi. Niz knjiga objavili su i njegovi otac i majka.

Na objavljivanje “Neispričanih priča” nagovorio ga je njegov čest saradnik, pisac i scenarista Ante Tomić.

“On je počeo vikati da se to mora pretvoriti u knjigu. Opirao sam se, ali je Ante pokazao fajl Marini Vujičić iz izdavačke kuće ‘Hena’, a ona je tvrdila da je spremna objaviti hteo ja to ili ne. Onda sam samo molio da sačeka godinu dana da pretvorim to u nešto čitko”, izjavio je Grlić, čiju je knjigu u Srbiji objavila “Laguna”.

Reditelj Goran Marković, Grlićev prijatelj već više od 50 godina, rekao je da je mislio da ga dobro poznaje, ali je iz te knjige shvatio da ne zna mnogo o tom čoveku.

“To ne govori o površnosti našeg odnosa, nego o onome što je u knjizi napisano. Radi se o nekoj vrsti autobiografije u kojoj su u prvom planu razni ljudi i događaji, a mnogo manje autor. A opet, sve vreme iz zbivanja koja opisuje otkriva se Rajko Grlić. Ne mogu ga sakriti ni prividni oblik leksikona, kao ni razni stručni detalji i tobož nevažni podaci. Opisujući druge ljude i događaje i zauzimajući poziciju naoko neutralnog posmatrača, ovaj tematski uređeni brevijar otkriva pametnog, osećajnog i hrabrog čoveka, jednom rečju pesnika”, istakao je Marković.

Ono što možda najviše definiše knjigu “Neispričane priče”, prema mišljenju Markovića, “jeste sudbina Rajka Grlića, kako se ona dogodila i šta ona znači”.

“Mislim da je sudbinu ovog čoveka odredila volja da se bude istinit i to po svaku cenu - i teških političkih sukoba, izgnanstva i rizika koji je sa njim nosila njegova porodica. Iz knjige se ipak vidi kako je tu sudbinu moguće živeti bez i najmanjeg kompromisa, bez gubitka dostojanstava, bez gubitka smisla za humor i sve to uz pun užitak življenja”, naglasio je Marković.

Sandra Perović je navela da Grlić, osvedočeni zaljubljenik u film, piše o ljudima i događajima iz filmske industrije iz različitih sfera, o tome kako je nastala jugoslovenska kinematografja, o cenzuri, ali daje i osvrt na istoriju, živopisne anegdote, sentimentalna sećanja na mladost, otkrivajući nepoznate detalje o sebi.

“Prvom knjigom koju potpisuje kao briljantan pripovedač, a pomoglo mu je i scenarističko iskustvo smešnih, bizarnih i tragičnih priča, među kojima je neke proživeo, neke čuo, a neke su plod njegove mašte, otkrio nam je da se čitav svoj život skrivao iza svojih filmskih junaka i živeo njihove živote”, rekla je Sandra Perović.

Grlićeva knjiga, kako je primetila, krije u sebi logički nanizane mini romane koji se smenjuju kao na filmskoj traci, zbog čega ju je teško žanrovski odrediti – ona je i autobiografska i konceptualna, prozno štivo koje se lako čita, a ima i edukativni karakter, jer daje šifrarnik 164 filmska pojma na engleskom jeziku. “Privukao me je način na koji je knjiga strukturirana. Iza svakog stručnog pojma sledi kratak opis, potom niz anegdota, sećanja, poređenja. Ima tu ironije i autoironije, humora i emotivno dočaranih stanja autora sa kojima čitalac lako može da se saživi”, ocenila je Sandra Perović.

Teofil Pančić je napomenuo da je, kao i Grlić, a i mnogi drugi, i sam otišao iz Zagreba 1991. godine.

“Imam osećaj da ova knjiga pripada nikad proglašenoj, ali postojećoj biblioteci ili ediciji knjiga koje su napisali autori i autorke sa ovog prostora, a čija je zajednička osobina ta da je te famozne ’91. u njihove živote, u samo središte pala ogromna bomba i te živote raznela u krhotine. Od tada pokušavamo te krhotine da sastavimo, da sastavimo sopstveno biće i da ga nekako reorganizijemo”, rekao je Pančić.

Ističući da Grlićeva knjiga spada u vrh te edicije, Pančić je ukazao i na njenu krajnje neobičnu i originalnu strukturu.

“Gledajući sadržaj – zapise naslovljene filmskim terminima na engleskom, čovek bi pomislio da je to neka stručna enciklopedija ili možda eksperimentalna proza. A Rajko je naprosto iskoristio te termine kao zgodan asocijativni niz da na nelinearan način ispriča priču svog života, ali i priču društva ili društava, država, gradova u kojima je živeo, borio se sa ideološkim mitomanijama, sa mediokritetstvom, zavišću, ostajući uvek svoj i dostojanstven”, rekao je Pančić.

O svemu tome, kako je dodao, Grlić piše bez ikakve razmetljivosti ili narcizma.

“Knjiga se lako čita, ne ispušta se iz ruku do samog kraja, a kada sklopite korice poželite da ponovite naslov njegovog filma ’Bravo maestro’”, dodao je Pančić.

Grlić se tokom promocije prisetio saradnje sa Goranom Markovićem i Srđanom Karanovićem, svog poslednjeg jugoslovenskog ili prvog hrvatskog filma “Čaruga”, govorio je o svojoj odluci da napusti Hrvatsku i živi u Americi i to u provinciji, o svom tamošnjem pedagoškoma radu, a zatim o povratku u zemlju, kada je Franjo Tuđman otišao u bolnicu, jer je smatrao da je to period koji treba zebeležiti.

“Tako je nastao dokumentarac ‘Novo, novo vrijeme’, a meni je ponovo proradila glad za filmom”, rekao je Grlić, koji je nakon tog filma snimio “Karaulu” kao koprodukciju više zemalja sa prostora Jugoslavije.

Grlić je nakon promocije potpisivao knjigu poštovaocima koji su formirali dugačak red, a publika je imala priliku da besplatno vidi i njegov najnoviji film “Ustav Republike Hrvatske” sa Nebojšom Glogovcem u glavnoj ulozi.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.