Neizvestan Alternative film/video, bez podrške Ministarstva kulture
Festival Alternative film/video (AFV) u Domu kulture Studentski grad u Beogradu (DKSG), najstariji festival eksperimentalnog i avangardnog filma u regionu i jedan od najvažnijih i najcenjenijih, ostao je ove godine bez podrške Ministarstva kulture i informisanja Srbije na Konkursu za savremeno stvaralaštvo, zbog čega možda neće biti održan ni u najskromnijem mogućem vidu. To se od osnivanja Alternative film/video dogodilo jedino usled građanskog rata 90-ih, upozorio je tim AFV, apelujući na komisije, rukovodioce i službenike ministarstava kulture i prosvete, Grada Beograda, Filmskog centra Srbije i drugih, da ne dozvole urušavanje tog festivala i eksperimentalnog filma u Srbiji uopšte i donesu odluke koje omogućavaju njihov dugoročan razvoj.
Alternative film/video prvi put od obnavljanja 2003. godine nije podržan na Konkursu za savremeno stvaralaštvo, a takvu odluku stručna komisija obrazložila je navodima da je festival AFV prepoznat, ali da “nije ušao u grupu najprioritetnijih projekata”.
“Festivalu poput AFV nije potrebno prepoznavanje jer je njegovo mesto u istoriji i kulturi ove zemlje odavno utvrđeno, već mu je potrebno upravo da bude u grupi ‘najprioritetnijih projekata’ sa sistemskom finansijskom podrškom. Kao najvažniji predstavnik jednog neizostavnog dela svake relevantne kinematografije - eksperimentalnog i avangardnog, on to nesumnjivo zaslužuje”, naveo je tim festivala Alternative film/video u protestnom pismu povodom rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo u oblasti filmske umetnosti, čiji su rezultati objavljeni 8. juna.
“Svesni smo da se prioriteti i kulturna politika konstruišu u skladu sa dominantnim kulturnim modelima, ali napominjemo da nijedno progresivno društvo ne sme da dozvoli ukidanje prostora za inovaciju, pokušaj, eksperiment i slobodu. Naročito u doba krize, poput ove izazvane pandemijom kovida19”, poručio je tim Alternative film/video, koji čine Isidora Ilić, Boško Prostran, Greg de Kjur, Milan Milosavljević, Ivan Velisavljević, Milorad Marković i Aleksa Hadži-Đokić.
Tim Alternative film/video naglašava da je neophodno drugačije rasporediti budžet za kulturu kako bi festivali i projekti poput AFV, koji nisu komercijalni i tradicionalno su posvećeni edukaciji i alternativnoj filmskoj praksi, imali zagarantovanu finansijsku podršku republičkih i lokalnih institucija i mogli dugoročno da planiraju svoj razvoj kako bi doprineli većoj autonomiji umetnika i obogatili kulturu zemlje.
“Naprosto je nepravedno i nelogično da komercijalni projekti i festivali koji naplaćuju ulaznice i lako nalaze sponzore na osnovu pristupačnog i popularnog sadržaja dobiju toliku budžetsku podršku i zauzmu mesto ‘najprioritetnijih događaja’ nauštrb onog dela kulture koji se bori da dođe do publike, ali koji je za svaku ozbiljnu kulturu esencijalan”, konstatovao je tim AFV, ukazujući da taj festival opstaje samo zahvaljujući entuzijazmu kustoskog i organizacionog tima, te podršci matične kuće DKSG, koja sada takođe otežano radi zbog posledica pandemije.
To za dugoročno planiranje i razvoj tako važnog dela savremenog stvaralaštva u Srbiji nije dovoljno, upozorio je tim AFV i podsetio da ideja “Alternativa” počiva na stvaralaštvu koje se opire olakoj kategorizaciji i dominantnim komercijalnim i estetskim trendovima. Kao takvo, ono služi kritičkom mišljenju, inovaciji i kreativnosti oslobođenoj okvira. Svako izdanje AFV svedoči stoga o preispitivanju audio-vizuelnog medija, njegove aktuelnosti i estetika, uloge i mesta koje ima u savremenim društvenim okolnostima.
Pokrenut 1982. u Akademskom filmskom centru DKSG-a kao jugoslovenski festival, sa idejom da “zabeleži i teorijski definiše kretanja i da ukaže na istinske vrednosti i nove stvaralačke mogućnosti u oblasti alternativnog filma (eksperimentalni, istraživački, avangardni, lični film)”, Alternative film/video je prekinut ratom u Jugoslaviji početkom 1990-ih, a obnovljen je 2003. godine i uskoro je dobio međunarodni karakter, uspostavljajući pokidane veze u regionu i nastavljajući da bude spona među stvaraocima sa jugoslovenskog prostora. Od tada do danas festival Alternative film/video predstavlja mesto stalnog istraživanja, inovacija, predstavljanja i stvaranja najoriginalnijih radova u filmu uopšte, manifestacija koja Beograd i Srbiju stavlja na mapu svetskih događaja tog tipa. U prilog tome govori činjenica da su na AFV samo u prethodnih pet godina gostovala najvažnija imena evropskog i svetskog eksperimentalnog filma, poput nemačke umetnice i teoretičarke Hito Štejerl, koja je 2017. godine, kada je bila na AFV, proglašena u ArtReview za najuticajniju osobu u umetnosti na svetu, zatim Petera Čerkaskog, Rouz Lauder, Marine Gržinić, Iv Heler, Skota Barlija, Ruzbeha Rašidija ili Antonija Đakomina Fluida, koji je pravo sa venecijanske Mostre došao na AFV i održao radionicu virtuelne realnosti za 20 polaznika iz Srbije, sa dva VR-videa snimljena i montirana na festivalu.
Prošle godine na AFV, čija je tema bila “Veliko ubrzanje”, prikazano je više od 70 alternativnih filmova i video-radova iz više od 30 zemalja, uz učešće više od 40 gostiju iz zemlje i inostranstva. Pored međunarodnog takmičarskog i regionalnog programa Jug-jugoistok, festival su činile i dve multimedijalne izložbe, radionica analognog filma, te brojni prateći filmski programi. Festivalski Istraživački forum i dva okrugla stola tradicionalno su bili mesta na kojima su filmski autori, teoretičari, istoričari, arhivisti i kustosi razgovarali i debatovali, a 2019. godine bavili su se različitim formama glavne teme festivala. Regionalnim i internacionalnim karakterom, AFV omogućava kontakte autora i teoretičara inkorporirajući ih u regionalne i evropske tokove nezavisne filmske i digitalne produkcije. Projekat digitalizacije i stvaranja veb-arhiva festivala sa uspehom je predstavljen u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, kao i na međunarodnoj konferenciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, podsetio je tim AFV.
“Time su kulturni i umetnički dometi Srbije i njenih umetnika i stručnjaka postali deo sveta i svedoci naše relevantnosti. Ali sve to, čini se, nije dovoljno da ovaj segment stvaralaštva bude prioritet našeg društva i državne kulturne politike”, konstatovao je tim festivala Alternative film/video.
Na konkursu MKI za savremeno stvaralaštvo za 2020. godinu podržana su u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva 53 projekta sa ukupno 49,2 miliona dinara (2019. godine 91 sa 75,5 miliona). Od ukupno 139 prijavljenih, nije podržano 96 projekata - odlukom komisije koju su činili Miroljub Stojanović (predsednik), Milan Konjević i Miloš Škundrić.
Komisija je navela u obrazloženju da "prepoznaje Alternative film/video festival", ali da on ipak "nije ušao u grupu najprioritetnijih projekata". Komisija je navela i da je na raspolaganju imala umanjena sredstva i bila "prinuđena da i najznačajnije projekte podrži u nedovoljno adekvatnoj meri". "Sa žaljenjem konstatujemo da ovaj festival nije dobio finansijsku podršku", navela je Komisija.
Najveći iznosi - po 8 miliona dinara, odobreni su za 14. Kustendorf na Mokroj gori, čiji je osnivač filmski reditelj Emir Kusturica, i za 48. Fest u Beogradu, čiji je osnivač Grad Beograd.
Za 26. Festival autorskog filma izdvojeno je 5 miliona, za 27. Festival evropskog filma Palić 4 miliona, za 16. Slobodnu zonu i turneju tog festivala po gradovima Srbije 3 miliona, za 33. Filmske susrete u Nišu 2,6 miliona, za 44. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji i za 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije po 1,2 milion, za 13. Beldoks jedan milion, za 16. Festival evropskog dokumentarnog filma "Sedam veličanstvenih" 900.000 dinara...
Ministarstvo kulture ranije je saopštilo da su sredstva za konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva umanjena u skladu sa rebalansom budžeta i objektivnom nemogućnošću realizacije određenih projekata.
Za razliku od Ministarstva, Gradska uprava Beograda je obustavila jedini godišnji gradski konkurs za kulturu, uz obrazloženje da je zbog mera povodom epidemije koronavirusa potrebno da se sva pažnja usmeri na zaštitu stanovništva od te zarazne bolesti. Beogradske vlasti su potom početkom maja opredelile po 90.000 dinara za 309 umetnika koji su radili honorarno u 17 gradskih ustanova kulture.
(SEEcult.org)
