Nema ničega između nas - Srbija na 55. Bijenalu

Umetnici Vladimir Perić i Miloš  Tomić predstaviće u Paviljonu Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji zajednički projekat “Nema ničega između nas” (Nothing Between Us), koji podstiče publiku da ga sagleda sa različitih aspekata - kao odnos umetnosti i života, različitih umetničkih generacija i praksi, lokalnih svetova umetnosti, “velike” i “male” istorije, igranja i igre…

Taj projekat dvojice umetnika različitih generacija, jednoglasno odabran kao najbolji odgovor na centralnu temu 55. Bijenala “Enciklopedijska palata”, predstavljen je 14. marta na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture i informisanja, na kojoj je ukazano i na kratak rok za izbor predstavnika Srbije, kao i na problem oskudnog budžeta od ukupno deset miliona dinara.

Komesar nastupa Srbije na 55. Bijenalu Maja Ćirić rekla je da će se Tomić predstaviti sa tri video rada (Muzikalni dnevnici, Muzikalne čestitke i Mali profesori muzike), a Perić sa dve instalacije iz serije 3D tapeta i objektima različitih dimenzija.

Oba umetnika, kako je istaknuto, pomeraju ugao posmatranja i na taj način donose novo čitanje slike i subverziju svakodnevnog iskustva: Tomić uvodeći niz performansa koji su kasnije dokumentovani na slici, Perić predmetima koje je sakupljao u dugom vremenskom periodu.

Napominjući da umetnički direktor 55. Bijenala Masimilijano Đoni (Massimiliano Gioni) instistira temom “Enciklopedijska palata” na transformativnoj moći imaginacije, Maja Ćirić je ukazala da je transformacija upravo dominantna u radovima Perića i Tomića.

“Cilj nam je da u Veneciji dobijemo pozitivne kritike ili inspirativne negativne, koje će nam ukazati kako da radimo ubuduće”, rekla je Maja Ćirić, nagrađivana i međunarodno uspešna nezavisna kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Beograda, koja je bila kustoskinja izložbe Mrđana Bajića u Paviljonu Srbije na 52. Bijenalu 2007. godine, a za tekst u katalogu te izložbe dobila je prestižnu nagradu “Lazar Trifunović”.

I Perić i Tomić ukratko su predstavili koncept izložbe, a kako je rekao Perić, potrudiće se da se ne oseti mali budžet.

“Daćemo sve od sebe da ne obrukamo ni zemlju, ni sebe kao umetnike”, rekao je Perić, koji će iz serije 3D tapeta predstaviti dve instalacije velikih dimenzija - jednu od 4.000 žileta, a drugu sa oko 250 gumenih igračaka (Miki Maus) iz 1968. godine. Takođe, predstaviće i objekte kao što su “Porodica magnetofona” i “Zebrina porodica”.

“Moj rad uključuje vreme. Tokom godina akumuliram predmete i aranžiram ih u instalacije i objekte”, rekao je Perić, koji je od 1986. do 1996. godine radio pod pseudonimom Talent, od 1996. do 2006. kao osnivač i član grupe Talent Factory, a u trećoj fazi (do 2016) namerava da realizuje kapitalni projekat “Muzej detinjstva”.

Tomić je rekao da je rad koji će predstaviti u Veneciji započeo pre godinu dana kao kuhinjsku igru sa svojim sinom.

“Počeo sam da spajam muzičku improvizaciju zvuka i tako su nastali ti muzički dnevnici. Drago mi je što će se to pojaviti u Veneciji”, rekao je Tomić.

Član Stručnog saveta Dejan Sretenović, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, rekao je da su za izbor Perića i Tomića odlučujući bili njihovi radovi prepoznatljivih tematskih i vizuelnih idoma.

“Izabrali smo projekat koji najbolje odgovara onome što bismo mi želeli da se predstavi u Veneciji”, rekao je Sretenović, zahvaljujući u ime Stručnog saveta svim umetnicima i kustosima koji su se odazvali na poziv da dostave predloge za Paviljon Srbije, iako je rok bio kratak i nedovoljan za Veneciju.

Izražavajući uverenje da bi jedan broj projekata sigurno bio bolji da je bilo više vremena, Sretenović je rekao i da je ministar kulture Bratislav Petković obećao da će ubuduće sve početi na vreme.

Sretenović je rekao i da je budžet od 10 miliona dinara nedovoljan za manifestaciju kao što je Bijenale u Veneciji, pa i sama produkcija pati zbog malog budžeta.

“Molim Ministarstvo kulture da ubuduće maksimalno uloži da se obezbede svi uslovi i standardi koje Venecija zahteva”, rekao je Sretenović, ističući da se, uprkos problemima, došlo do projekta koji je osoben i koji se uklapa u generalni koncept 55. Bijenala.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Miroslav Tasić rekao je da su planirana sredstva okvirna i da je Ministarstvo uvek otvoreno za razgovor o svakom problemu.

“Ministarstvo želi da kulturu posmatra kao zakasneli nežni cvet slobode”, rekao je Tasić, koji je istakao i da Ministarstvo kulture smatra Bijenale u Veneciji najvećom smotrom savremenog umetničkog stvaralaštva u svetu, te da je posebno značajno što Srbija, koja učestvuje već 75 godina, ima stalan paviljon.

Za realizaciju izložbe u Paviljonu Srbije na 55. Bijenalu, koje će biti održano od 1. juna do 23. novembra, zadužen je MSUB.

Prateću publikaciju i vizuelni identitet projekta “Nema ničega između nas” osmisliće Aleksandar Zograf, kao svojevrsni strip o Bijenalu i odlasku na Bijenale.

Stručni savet za nastup Srbije na 55. Bijenalu, osim Sretenovića, čine i istoričarke umetnosti Darka Radosavljević i Milica Pekić, teoretičar umetnosti Stevan Vuković i multimedijalni umetnik Nikola Šindik.

Na poziv Ministarstva kulture i Stručnog saveta da dostave predlog idejnog rešenja za nastup Srbije odgovorilo je bilo 14 umetnika i kustosa - od ukupno 20 predloženih i pozvanih.

Predloge projekata dostavili su bili, osim Perića i Tomića, i umetnici Vladmir Nikolić, Siniša Ilić, Zoran Naskovski, Vesna Pavlović, Biljana Đurđević, Nikola Džafo, Bogomir Doringer i Dorijan Kolundžija, kao i kustosi Zoran Erić, Saša Janjić, Ana Nikitović i Miroslav Karić.

Venecijansko bijenale savremene umetnosti u 55. izdanju će, uz centralnu izložbu, predstaviti gotovo stotinu nacionalnih paviljona, među kojima su prvi put Bahami, Bahrein, Kosovo, Kuvajt, Maldivi, Obala Slonovače/Niger, Paragvaj, a očekuje se i Vatikan.

Srbiju je na prošlom, 54. Bijenalu predstavljao Dragoljub Raša Todosijević, koji je za izložbu “Svetllost i tama simbola” dobio novoustanovljenu Unicreditovu Venecijansku nagradu, vrednu 150.000 evra.

Bijenale u Veneciji privuklo je 2011. godine za šest meseci više od 440.000 posetilaca, što je za gotovo petinu više nego 2009.

Pod umetničkim vođstvom Biče Curiger, koja je osmislila koncept “Iluminacije”, 54. Bijenale je predstavilo rekordnih 89 nacionalnih paviljona (2009. bilo ih je 77) i 37 pratećih događaja širom Venecije, kao i 83 umetnika na centralnoj izložbi.

Najboljim nacionalnim paviljonom proglašen je nemački, a Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi dobio je Christian Marclay iz SAD. Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haroon Mirza iz Londona.

Specijalna priznanja dobili su litvanijski paviljon i švedska umetnica Klara Liden.

Zvezde svečane ceremonije bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo - austrijski umetnik Franz West i američka umetnica Elaine Sturtevant.

Fotografije sa 54. Bijenala nalaze se u Foto galeriji portala SEEcult.org

(SEEcult.org)