NIN-ova nagrada Saši Iliću
Nin-ova nagrada za najbolji roman 2019. godine dodeljena je Saši Iliću za roman "Pas i kontrabas", u izdanju Orfelina, sapštio je 20. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova. Za Ilićev roman glasali su članovi žirija Branko Kukić, Marjan Čakarević i Marija Nenezić, dok su Teofil Pančić i Ivan Milenković dali glasove romanu "Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića, takođe u izdanju Orfelina.
Nagrađeni roman Ilića, kako je istakao žiri, kompleksna je priča o prožimanju prošlosti i sadašnjosti, sukobu pojedinca i društva, života i umetnosti, ispričana postupkom koji ukršta mnoštvo pripovednih perspektiva i nudi zaokruženu sliku savremenog razdrobljenog sveta. To je ujedno, kako je naveo Pančić na konferenciji za novinare u hotelu Moskva, povratak velikoj naraciji i hrabro suočavanje sa svim nacionalnim i socijalnim traumama koje oblikuju naše društvo. Ilićev roman, prema oceni NIN-ovog žirija kritike, sugestivno dočarava različite međusobno suprotstavljene vizije naše epohe.
Foto: NIN Fb
U najužem izboru bili su i romani Steva Grabovca Mulat albino komarac (Imprimatur), ranijeg dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišme Grozota ili… (Čarobna knjiga) i Ane Vučković Yugoslav (Partizanska knjiga).
Prema navodima člana žirija Ivana Milenkovića, koji je glasao za Bodirogića, oba romana su kvalitetna dela koja će trajati, a i ukupna ponuda novih dela ukazuje na izlazak srpske književnosti iz duboke krize. Učešće u žiriju NIN-ove nagrade kritike, koji je dobio na čitanje oko 200 romana iz još jedne hiperproduktivne izdavačke godine, Milenković je opisao kao uzbudljivo iskustvo.
Milenković je istakao da je bilo "toliko kvalitetnih romana, hrabrih spisateljskih poduhvata i toliko lepih eksperimenata sa formom", da mu je rad u žiriju bio uzbudljiviji nego prošle godine.
Prema oceni Milenkovića, reč je o nekoj vrsti preokreta u dosadašnjem toku srpske književnosti, odnosno izlasku iz duboke krize.
Glavni junak Ilićevog romana je džez kontrabasista koji je prestao da svira, zarobljen u post-vremenu, kada bi njegov život po svim predočenim parametrima trebalo da bude već završen, ali nije. Traje zaglavljen između katatoničnog očaja i vojno-farmaceutski determinisane "pomoći“, između zahteva plemenskog boga i zakona industrije zabave koja se predstavlja kao umetnost. Protagonista romana "Pas i kontrabas", kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, vodi čitaoca kao kakav ukleti grbavac na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama. Od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci – tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.
Važno pitanje koje ta knjiga postavlja, kako je navedeno u njenom opisu, jeste način na koji je moguće progovoriti o ratnoj traumi, tom teškom talogu, jedinom preostatku prethodnog života što isijava kao sestra razvaljenog černobiljskog jezgra, ostavljena potomstvu da je pokriva, zatrpava i gura pod tepih. Traganje za izlazom iz tog stanja neraskidivo je vezano za pronalaženje blue tona nove slobode, što je možda najupečatljiviji kvalitet ove proze.
Saša Ilić, skrinšot N1
Prema rečima Ilića, autora knjiga priča Predosećanje građanskog rata, Dušanovac, Pošta, Lov na ježeve, kao i romana Berlinsko okno i Pad Kolumbije, svaki od glavnih likova u romanu Pas i kontrabas vuče jednu narativnu liniju, bilo da su u pitanju revolucija, avangarda, 1968, Franko Bazalja i antipsihijatriski pokret. Glavna linija romana, koju nosi sam pripovedač, jesu 90-te godine i njihovo nasleđe, džez, trauma i put ka izlečenju, a čitav roman, kako je rekao za RTS, jeste varijacija na pesmu "Ena" grupe Haustor.
Osnovna poruka edicije Noć republike, u okviru koje je objavljen i Bodirogićev drugoplasiorani roman, jesu antifašizam i jugoslovenstvo, rekao je Ilić i izrazio zadovoljstvo što je to prepoznato i što su se obe knjige, koje su inače prvi romani u izdanju Orfelina, našle u samom finalu.
“Veoma nam je važno zbog autorki i autora koji će tu poruku primiti i pridružiti se u budućnosti ovoj ediciji”, rekao je Ilić, koji sa Bodirogićem, Dejanom Ognjanovićem i Savom Kuzmanovićem čini uredništvo Orfelina.
Ilić je rekao i da NIN-ova nagrada neće ništa promeniti u njegovom životu – nastavlja da radi u Narodnoj biblioteci Srbije i da živi uobičajeno.
U užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2019. godinu bilo je još pet romana - Ništa lakše od umiranja Elvedina Nezirovića (Laguna), Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik), dobitnika NIN-ove nagrade za Testament (1986), Čvor na omči Draška Sikimića (Lom), Biblija Nenada Rackovića (Laguna) i Rudi Nemanje Jovanovića (Partizanska knjiga).
Od ukupno 200 romana pristiglih na konkurs, žiri NIN-ove nagrade kritike odabrao je bio u širi izbor 32 naslova.
Dan uoči dodele 66. NIN-ove nagrade, grupa od 18 pisaca, među kojima su dosadašnji dobitnici Vladimir Tabašević i Miro Vuksanović, filmski reditelj Emir Kusturica, kao i neki od autora koji su bili u širem izboru za 2019. godinu, saopstila je da je odlučila da ubuduće bojkotuje to književno priznanje. Ta grupa pisaca izrazila je nezadovoljstvo članovima žirija, odnosno, kako su naveli, njihovom stručnom i moralnom kompetencijom da ocenjuju savremenu knjizevnu produkciju.
Teofil Pančić izjavio je "sve to deo kulturno-političke atmosfere u kojoj se Srbija 2020. godine davi na onaj način na koji se do pre neki dan davilo u magli". "Bojim se da će ta magla na ovaj ili na onaj način da nam se vraća. Noć i magla", rekao je Pančić.
Slično je izjavio za N1 i Ivan Milenković, koji smatra da je pismo grupe pisaca deo folklora koji tradicionalno prati dodelu NIN-ove nagrade. Naglasio je da na članove žirija nije vršen bilo kakav pritisak.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.
Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992) i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2019
(SEEcult.org)