Nobelova nagrada Herti Miler
Nobelovu nagradu za književnost za 2009. godinu dobila je Nemica Herta Miler, rođena u Rumuniji, saopštio je 8. oktobra Nobelov komitet u Stokholmu. Švedska akademija istakla je u obrazloženju da je visoko zvanje dodeljeno autorki koja “koncentrisanom poetičnošću i proznom predmetnošću slika pejzaže poniženih”. Milerova je autorka 19 romana i pripovedaka, a laureat je više od 20 prestižnih književnih nagrada, među kojima su Berlinska, Dablinska i Bremenska, kao i nagrada grada Graca, Kafkina i Klajstova nagrada…
Nobelovu nagradu za književnost za 2009. godinu dobila je Nemica Herta Miler, rođena u Rumuniji, saopštio je 8. oktobra Nobelov komitet u Stokholmu.
Švedska akademija istakla je u obrazloženju da je visoko zvanje dodeljeno autorki koja “koncentrisanom poetičnošću i proznom predmetnošću slika pejzaže poniženih”.
Milerova je autorka 19 romana i pripovedaka, a laureat je više od 20 prestižnih književnih nagrada, među kojima su Berlinska, Dablinska i Bremenska, kao i nagrada grada Graca, Kafkina i Klajstova nagrada…
Knjige su joj prevedene na više od 20 jezika širom sveta, među kojima su i kineski, ruski, španski…
Glavne teme u mnogim njenim delima su psihički teror nad čovekom, individualna i kolektivna sećanje, amnezija…
Prema oceni književne kritike, ona piše o strašnim stvarima izvanredno izražajnim i poetičnim stilom, slikovito i pronicljivo.
Kritičari i teoretičari književnosti ističu i da Milerova pripada onim piscima koji celog života pišu jedno delo. Njene knjige pojedinačno predstavljaju bolesne, tragične delove jedne “velike ispovesti tuđinca u zemlji terora”.
Ta ispovest, međutim, nije linijska, nego metaforična, u kojoj trivijalne činjenice iz svakodnevnog života postaju simboli borbe za preživljavanje malog čoveka pod pritiskom sistema. Svaka njena knjiga prožeta je jednostavnom željom da se pobegne, jezik je lakonski i sirov, tako zloslutan kao u nekom prebivalištu u situaciji kraja sveta, u kojoj svaki lik potvrđuje skori dolazak apokalipse.
Iako već 20 godina živi u Nemačkoj, Herta Miler nastavlja da piše o rumunskom iskustvu.
“U mom slučaju”, kaže spisateljica, “najpotresnije iskustvo sam doživela u Rumuniji pod diktaturom. A ta činjenica, što sada živim nekoliko stotina kilometara od te zemlje, ne daju mi pravo da zaboravim šta su sve tamo ljudi doživljvali. Donela sam svoju prošlost sa sobom, a diktatura je još aktuelna tema u Nemačkoj... Bila sam naučila da živim preko pisanja, a ne obratno. Htela sam da živim po standardima o kojima sam maštala, i gotovo! I pisanje je moglo da izrazi ono što mi nismo mogli imati u praktičnom životu”, rekla je u jednom intervjuu spisateljica.
Glavna zasluga Herte Miler nije u opisivanju odnosa ličnosti prema moćnim mašinama za uništenje nemačkog i sovjetskog totalitarizma, nego u čovekovom pejzažu, u “ćeliji” domaće diktature, pošasti koju je je iskusila na sopstvenoj koži (emigrirala je u Nemačku samo dve godine pre svgravanja Čaušeskua). Kritičari su primetili da kud god bi skretala pogled, uvek bi se neizostavno ponovo vraćala Rumuniji, Čaušeskuu...
Ponekad se pokazuje da je tih Rumunija mnogo: nemačka, mađarska, rumunska Rumunija, veoma slična Rumuniji Istočne Nemačke (DDR), gde su grobovi na socijalističkim novogradnjama nazivani “zemljani nameštaj”, ceo socijalistički lager, i uopšte ceo svet u kojem je čovek zaražen virusom neslobode.
Etički anagažovani koncpet, koji već godinama demonstrira Nobelov komitet, stavlja Hertu Miler u red psiaca izbranih po principu političke korektnosti, kao kvalitet izraza ideja zaštitnika manjine i stradalnika.
Herta Miler je rođena 1953. godine u Rumuniji u porodici švapskog farmera, pripadnika nemačke nacionalne manjine. Za vreme Drugog svetskog rata njen otac je služio u “Vaffen SS”, a majka joj je bila deportovana na teritoriju Sovjetskog Saveza i pet godina je provela u radnom logoru. To iskustvo majke čini osnovnu potku njenog tek izašlog romana “Ljuljaške disanja” (Atemschaukel), priče o mladom čoveku, deportovanom 1945. iz Rumunije u SSSR i njegovim doživljajima. U tom romanu je, prema oceni kritike, “opisana sudbina nemačkog stanovništva u Transilvaniji.
Milerova je na univerzitetu u Temišvaru studirala ruminsku i nemačku književnost. Od 1976. radila je kao prevodilac u fabrici, a tri godine kasnije su je otpustili zato što je odbila da sarađuje sa tajnom policijom, posle čega se zaposlila u dečjem vrtiću i davala privatne časove nemačkog jezika.
Godine 1982. objavila je na nemačkom jeziku svoju prvu knjigu koju je prethodno cenzura “razorala”. Sa mužem, piscem Rikardom Vagnerom, 1987. odlazi u Saveznu Republiku Nemačku i drži predavanja na mnogim unverzitetima. Nastanila se u Berlinu baveći se aktivno društvenim radom, a 1997. napušta Pen klub iz protesta što se sjedinio sa Pen klubom bivše DDR.
Nobelova nagrada 81. put je dodeljena nekom autoru iz Evrope.
Dosad je dodeljivana piscima iz Severne Amerike 11 puta, Azije 5, Afrike 4, Latinske Amerike 3 i Australije jednom.
Nagradu je dobilo 11 spisateljica i više od 90 pisaca, od kojih su 24 pisali ili pišu na engleskom jeziku, 12 na francuskom, 10 na nemačkom, 6 na švedskom, 5 na ruskom.., a jedan na srpskom - Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade 1961. godine.
Prošle godine lauret je bio francuski pisac Žan-Mari Gustav Le Klezo, kao “autor novih usmerenja, poetskih doživljaja i emotivnih ekstaza, istraživač suštine čoveka iza predela vladajuće civilizacije i unutar nje”.
B. Rakočević
