Nobelova nagrada za književnost Junu Foseu

Nobelova nagrada za književnost dodeljena je norveškom autoru Junu Foseu (Jon Fosse) za “inovativne drame i prozu kojima daje glas neizrecivom”, saopštila je 5. oktobra Švedska kraljevska akademija u Stokholmu.

Njegovo obiman opus, napisan na norveškom ninorsku, obuhvata širok spektar žanrova i sastoji se od mnoštva drama, romana, poetskih zbirki, eseja,knjiga za decu i prevoda. Iako je danas jedan od najizvođenijih dramskih pisaca u svetu, Fose je takođe sve prepoznatljiviji po svojoj prozi, navedeno je u obrazloženju.

Rođen 1959. godine u Haugesandu, romansijer, dramski pisac, pripovedač, pesnik, esejista i pisac za decu objavio je oko 40 drama, petnaestak romana, kao knjige priča, pesama i eseja.

Među njegovim najzapaženijim delima su romani Malanholija I i II (1995, 1996), Jutro i veče (2000), To je Ales (2004), Budnost (2007) i Trilogija (2014), zbirka poezije Pas i anđeo (1992), drame Ime (1995), Dete (1996), Majka i dete (1997), Sin (1997), Čovek s gitarom (1999), Letnji dan (1999), Jesenji san (1999), Posetioci (2000), Zima (2000), Popodne (2000), Devojka na sofi (2002), Varijacije smrti (2002), Smrt pasa (2004), San (2005), Senke (2006), Ja sam vetar (2007), Ove oči (2009), Tamo (2011)....

Foseove Izabrane drame (I nikada se nećemo rastati, Ime, Neko će doći, Dete, Sin, Noć peva svoje pesme, Letnji dan) su i u prevodu na srpski jezik, u izdanju IPC Media.

Prvi njegov roman na srpskom objavio je Arhipelag – “To je Ales”, koji govori o čoveku koji je nestao u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva i priča o njemu koju u formi intenzivne ispovesti kazuje žena s kojom je živeo.

Treći trg objavio je njegovu zbirku pesama Pas i anđeo, roman Jutro i veče i dve knjige drama Ja sam vetar i San i druge drame.

Od debija na pozorišnoj sceni u Bergenu 1994. godine, Foseove drame predstavljene se u više od 900 produkcija, a dela su mu prevedena na više od 50 jezika.

Stevan Bodroža je režirao Foseovu dramu "Majka i dete" početkom 2000-ih u Beogradskom dramskom pozorištu, a 2011. godine "Ja sam vetar" u produkciji Tvrđava teatra.

Foseova dramaturgija često se naziva nedramatičnom. Zagovornici takvog mišljenja nisu definitivno zaključili da li Fose stvara neizvesnost drugačije nego Ibzen, Strindberg i O’Nil, niti da li se uklapa u realistični mejnstrim evropske drame poslednjih decenija, čiji su glavni predstavnici Sara Kejn, Mark Rejvenhil i Marijus fon Majenburg. Fose se kreće sve dublje u egzistencijalno, delimično religiozno obojeni dramaturški postupak, jedinstven u savremenom teatru.

Fose je dobitnik niza prestižnih nagrada u Norveškoj i u svetu, nosilac je norveškog Ordena Svetog Ulava i Francuskog nacionalnog ordena za zasluge.

Fose se aktivno bavi i prevođenjem, uglavnom dramskih dela.

© Nobel Prize Outreach. foto: Bernhard Ludewig 

Od 1901. godine, inače, dodeljeno je 115 Nobelovih nagrada za književnost, pri čemu su četiri nagrade dodeljene ravnopravno dvema osobama.

Žene su 17 puta nagrađene za književnost do sada, zaključno sa francuskom književnicom Ani Erno (Annie Ernaux), koja je nagrađena 2022. godine za “hrabrost i kliničku oštrinu kojom otkrivakorene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja”.

Najmlađi laureat bio je 41-godišnji Radjard Kipling, najpoznatiji po “Knjizi o džungli”. Najstariji dobitnik bila je Doris Lesing, koja je imala 88 godina kada je nagrađena 2007.

Nobelova fondacija odlučila je, inače, da poveća ove godine novčani iznos nagrade u svim kategorijama za milion švedskih kruna, pa sada iznosi 11 miliona (oko 948.000 evra).

*Foto: Ill. Niklas Elmehed © Nobel Prize Outreach

(SEEcult.org)