Novac u rukama

Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) počeo je 20. septembra premijerom provokativnog pozorišno-muzičkog performansa “A gde je revolucija, stoko?” (AGRS) zagrebačke trupe Montažstroj, koji ispituje potencijal pop-rok kulture da utiče na društvene promene na primeru kultnog albuma beogradske novotalasne scene “Paket aranžman”, ali se osvrće i na širok spektar drugih lokalnih i globalnih tema – autorska prava, javno dobro, cenzuru i autocenzuru, ratove, kapitalizam, fašizam, odsustvo radničkog bunta…

Autor i reditelj predstave AGRS Borut Šeparović, otvarajući 48. Bitef u Domu omladine Beograda, rekao je da Bitef, kao i pozorište uopšte, doživljava kao mesto susreta na kojem se privremeno stvaraju zajednice koje mogu komunicirati o vrlo važnim stvarima od šireg interesa.

“Igrom slučaja, i Bitef i ja rođeni smo 1967. u Jugoslaviji, a u međuvremenu smo stigli preseliti se iz jedne zemlje u drugu, i sada smo u različitim državama”, rekao je Šeparović, dodajući da je za Bitef vezan i jednim od prvih iskustava koje je ranih 80-ih stekao u vezi sa gostovanjem neke inostrane trupe, doduše ne kao gledalac, nego preko novina koje su pisale i o Bitefu.

“Čini mi se da je ovaj Bitef, sa naslovom ‘Prošlost je sada’, pre svega mesto susreta prošlosti i sadašnjosti, a kada se sretnu prošlost i sadašnjost, mislim da se sa njima onda sreće i budućnost”, rekao je Šeparović, dodajući da čovek svašta može da doživi za 47 godina – i uspone, i padove, zbog čega veruje da i “Bitef ide dalje i da se posle 47 godina, kada se sretnu prošlost i sadašnjost, zapravo može gledati u budućnost”.

Potvrda teze o prošlosti u sadašnjosti, a po svemu sudeći i u budućnosti, zapravo je i sama muzička osnova predstave “A gde je revolucija, stoko?” – album “Paket aranžman” Šarla akrobate, Idola i Električnog orgazma, koji je 1981. izdao zagrebački Jugoton, a čije su buntovne pesme i danas više nego aktuelne. Njihov borbeni potencijal Šeparović je istraživao u projektu “Mali čovek želi preko crte” (MČŽPC), nazvanom po pesmi Šarla akrobate, koji je u međuvremenu obustavljen, odnosno modifikovan u predstavu AGRS.

Projekat MČŽPC u martu ove godine nekoliko puta je izveo “Hor malih ljudi” u “Jedinstvu” u Zagrebu, ali je zbog najave tužbe zbog kršenja autorskih prava (samo)ukinut, odnosno, kako objašnjava Šeparović u novoj predstavi - cenzurisan, a potom i autocenzurisan.

Predstava AGRS i govori o pravnim posledicama stava da “muziku možemo međusobno deliti, a da pritom niko ništa ne gubi”, istražujući da li je bunt koji je rokenrol muzika iznedrila danas samo komodifikovana roba.

AGRS sadrži montirane video snimke izvođenja MČŽPC, koji se projektuju sve vreme bez tona, a obrade pesama sa albuma “Paket aranžman”, koje je u MČŽPC pevao Hor malih ljudi (u međuvremenu rasformiran), kao i pojedinih kasnijih hitova Ekatarine Velike, Orgazma i Idola, uživo pevaju članovi trupe Montažstroj, uz elektronsku muziku.

Prema navodima hrvatskih medija, Šeparoviću je tužbu zbog kršenja autorskih prava najavio bio Koja, nekadašnji član Šarla, u kojem su bili i pokojni Ivica Vdović Vd i Milan Mladenović.

Šeparović to u predstavi AGRS naziva zabranom, jer je smatrao da je “Paket aranžman” deo “zajedničkog kulturnog nasleđa” koje je nastalo u zemlji koja više ne postoji, i izdato u kući koja je bila u društvenom vlasništvu, a potom je privatizovana i promenila je ime (Croatia Records).

Ujedno, Šeparović poručuje i da je od cenzure gora samo autocenzura, priznajući da ni sam Montažstroj nije spreman da se odrekne autorskih prava. U suprotnom ne bi ni bilo predstave AGRS, niti bi bila na Bitefu, i to u legendarnoj sali u kojoj su svirali svi muzičari sa “Paket aranžmana” – kako govori u predstavi Ante Perković, pesnik, rok kritičar i muzičar. “Lakše je biti etablirani buntovnik za elitnu publiku”, dodao je Perković.

Predstava AGRS, kako navodi Montažstroj, nastala je stoga u napetosti i neskladu između konteksta osakaćenog cenzurom i autocenzure koja je postala kontekst. Ona razotkriva taštinu, licemerje i nedoslednosti u društvu u kojem je osnovna vrednost novac.

“Princip vlasništva je osnova društva”, jedna je od poruka AGRS, u kojoj smo svi nazvani zarobljenicima novca i poslušnicima kapitala.

“Poslušajte tišinu”, poziva Montažstroj u jednom trenutku publiku, demonstrirajući “pozorišnu ćutnju razjebane radničke klase”.

Originalne stihove pesama sa “Paket aranžmana”, Šeparović je aktuelizovao i kontekstualizovao, koristeći i politički-nekorektan govor, a ti citati i parafraze se tokom predstave sve vreme emituju na video bimu. Pojedini hitovi dobili su nova imena, pa je tako “Plastika” Idola postala “Svastika”, kojom se Montažstroj osvrće na problem fašizacije u društvu u Hrvatskoj (Ko ne skače pravoslavac). U obradi pesme “Zlatni papagaj”, umesto pankera i hipija, Montažstroj peva: Crnce ne podnosimo, ni Srbe, ni pedere, ni smrdljive Cigane…

U obradi pesme “Radostan dan” EKV, aleluja pevaju crnci, deca, žene, starci, Srbi, Romi… a takvo društvo opisano je kao “Human Reich”, kako je i naslov poslednjeg albuma Damira Avdića iz 2013.

Šeparović se dotiče i ratova 90-ih, pa se tokom izvođenja pesme “Nebo” Električnog orgazma, pojavljuje napis “Nož – žica – Srebrenica” sa fotografijama grobova žrtava.

Na ratove širom sveta, uključujući i Avganistan, Irak, Siriju i mnoge druge, pa i bivšu Jugoslaviju, podseća obrada pesme “Amerika” Idola.

A da nema izlaza ni u socijalizmu, ni u kapitalizmu, te da je potreban novi civilizacijski sistem, Šeparović poručuje obradom pesme “Kenozoik” sa prvog albuma Idola “Odbrana i poslednji dani” (1982).

Slogan AGRS, inače, osvanuo je sredinom 90-ih kao grafit na zidu Studentskog doma “Stjepan Radić” u Zagrebu, a njegov autor je anoniman, za razliku od MČŽPC.

Predstava “A gde je revolucija, stoko? biće reprizirana 21. septembra u DOB-u, a istovremeno će u hali 3 Beogradskog sajma biti izvedena predstava “(A)polonija” poljskog reditelja i internacionalne zvezde Kžištofa Varlikovskog, koja predstavlja hod kroz XX vek i traumatična mesta novije poljske, ali i evropske istorije.

Otvaranju 48. Bitefa i premijeri Montažstroja prisustvovala je gotovo cela pozorišna scena Beograda, a počasno mesto u prvom redu dobio je jedan od retkih političara koji su se pojavili – vojvođanski premijer i predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić.

Predstava je igrom slučaja izvedena na 56. rođendan Milana Mladenovića, jednog od ključnih aktera novog talasa i albuma “Paket aranžman”, kasnije lidera grupa Katarina II i EKV, koji je preminuo pre 20 godina. Omaž Mladenoviću i EKV tradicionalno je priređen je u Akademiji 28.

Bitef nudi do 30. septembra ukupno 13 predstava, od kojih je većina iz regiona bivše Jugoslavije.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)