• Search form

23.12.2016 | 14:00

Novi dvobroj Kamenzinda

Novi dvobroj Kamenzinda

Novi dvobroj međunarodnog časopisa za arhitekturu i istraživačke platforme Kamenzind, tematski posvećen obrazovanju u arhitekturi, biće predstavljen 27. decembra u Ostavinskoj galeriji Magacina u Kraljevića Marka, uz tematsku šetnju Savamalom “Jedan korak napred, dva koraka nazad”.

Novo izdanje časopisa Kamenzind izlazi nakon godinu dana, a kroz tekstove i fotografije predstavlja različite pristupe obrazovanju na polju promišljanja i delovanja u arhitekturi i razumevanju i stvaranju grada.

“Smatramo da obrazovanje ne može biti posledica, već uzrok. Da ne može čekati bolje dane, već ih mora stvarati. I da nije u pitanju set informacija već proces, način razvijanja samostalnog mišljenja, kritičkog pogleda, obrade i upotrebe informacija i formiranje alata za stalni i kontinuirani rast. Odraz toga prisutan je na svakom koraku koji napravimo, u svakom prizoru koji ugledamo, u svemu što nas okružuje i što i sami činimo i stvaramo”, navelo je uredništvo časopisa Kamenzind, čiji će besplatan primerak biti moguće dobiti na promociji.

U dvobroju Kamenzinda Našiha Pozder deli svoja iskustva bavljenja urbanizmom i arhitekturom širom BiH, o planiranju gradova, saradnji s lokalnim vlastima i obrazovanju političara. Aleksandar Staničić kroz primer nagrađenog konkursnog projekta predstavlja kako arhitektura mora naučiti da transformiše nasilje, kao što nasilje zna kako da transformiše arhitekturu, dok studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu otkrivaju kako su došli na ideju i proces realizacije inicijative za nove modele stanovanja za ugrožene u poplavama.

Zagrebačka Zadruga Otvorena arhitektura otkriva nove modele udruživanja u arhitekturi, a kolege iz Niša približavaju vrednosti i izazove novih ideja i inicijativa kroz prvi arhitektonski festival filma u regionu, Novi Fokus Niš. Iva Čukić deli svoja bogata iskustva u kvalitetnijoj upotrebi prostora u javnoj svojini, dok Ana Radovanović piše o neoavangardnim časopisima s područja bivše Jugoslavije i časopisu kao galeriji, forumu i umetničkom delu. O apolitičnosti i oportunizmu arhitekata, kao temi o kojoj se mora glasno govoriti, piše Dominko Blažević, dok Ljubica Slavković vraća pogled na reforme školstva pokušane kroz Novu školu arhitekture na Arhitektonskom fakutletu u Beogradu 70-ih godina XX veka, kao i na omniprisutnu popularnost brutalizma, odakle ona dolazi i kuda nas vodi.

Fotografkinja Katarina Šoškić ilustrativno priča o temi koja je svima bliska - divljini koja nas zatrpava, kao i o upotrebi fotografije u promišljanju prostora koji dišemo. I za kraj, Nikola Andonov prenosi svoje iskustvo arhitektonskog delovanja. Muzičku podršku na promociji pružiće Phillie P, a prethodni joj stručno vođena šetnja Savamalom u 18 sati, uz arhitektu i istoričara, koji će predočiti različite aspekte razvoja grada, a posebno priobalja na prostoru Savamale.

Iako se već dva veka nalazi na obodu najužeg centra Beograda, ovaj deo silaska grada na reke i dalje odaje utisak nedovršenosti koja poziva na ponovno promišljanje njene sadašnjosti i budućnosti. Poluoblikovani prostori, velike prazne površine i nadasve položaj na reci Savi, delovali su inspirativno na generacije urbanista, arhitekata i vlastodržaca. S druge strane, žitelji Savamale rešavali su velike i male svakodnevne probleme na različite praktične načine, dopadali se oni drugima ili ne, a danas je ta četvrt u fokusu čitavog Beograda, pa i Srbije – zahvaljujući projektu “Beograd na vodi”.

Zainteresovani za učešće u šetnji Savamalom trebalo bi da pošalju prijavu na adresu tackakomunikacije@gmail.com najkasnije do 26. decembra. Šetnja je nastala kroz zajedničke aktivnosti Tačke komunikacije sa kolegama iz kolektiva Ministarstvo prostora, a realizuje se u okviru projekta Act4City koji je podržan od Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC).

Izdavanje novog dvobroja Kamenzinda pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r