Novi poziv za ranije konkurse za kulturu, kritika zbog dodele novca mimo njih

Predstavnici Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) ponovo su zatražili od Ministarstva kulture Srbije ranije pokretanje konkursne procedure za 2024. godinu, skrećući ujedno pažnju na problem dodeljivanja sredstava mimo konkursa na osnovu diskrecionog prava ministra kulture.

Iako je posle prvog otvorenog protestnog foruma početkom juna došlo i do sastanka predstavnika NKSS i ministarke Maje Gojković sa saradnicima, do nagoveštenog nastavka dijaloga nije došlo, pa su i ključni zahtevi umetnika i kulturnih radnika sa vaninstitucionalne scene ostali neispunjeni. Prema njihovim navodima, najčešći odgovor je postojeći zakonodavni okvir, uz prebacivanje odgovornosti, odnosno nadležnosti za pitanja koja se tiču finansiranja na Ministarstvo finansija.

Predstavnici NKSS su stoga i na četvrtom protestnom forumu, održanom 29. septembra ispred Ministarstva kulture, zatražili razvijanje i poštovanje konkursnih procedura koje bi omogućile transparentnu i odgovornu distribuciju javnih sredstava i hitno raspisivanje konkursa koji bi se morali realizovati do kraja ove godine za programe planirane za 2024. godinu, čime bi bio omogućen rad u polju umetnosti i kulture u prvoj polovini godine.

Ozbiljan strukturni problem, na koji su posebno skrenuli pažnju na protestu, predstavlja dodeljivanje sredstava mimo konkursa - na osnovu diskrecionog prava ministra kulture.

Prema podacima NKSS, tokom 2022. godine više od polovine novca (2,5 miliona evra) izdvojenog za ovogodišnje konkurse (3,9 miliona evra ukupno za celokupnu podršku savremenom stvaralaštvu) dodeljeno je van konkursa, diskrecionim odlukama ministarke. Iako Zakon o kulturi predviđa da se diskreciona sredstva dodeljuju u maksimalnom iznosu od 25% od ukupne sume odobrenih sredstava za finansiranje, dodeljeno je znatno više, a projekti su podržavani prosečnim iznosom od više od milion dinara po projektu, što višestruko prevazilazi iznose dodeljene putem regularnih godišnjih konkursa, naveli su predstavnici NKSS.

U odgovoru Ministarstva kulture na zahtev da se diskrecioni fond ukine navedeno je da to nije moguće, jer se radi o sredstvima koja se dodeljuju “izuzetno važnim projektima” koje “nije bilo moguće unapred planirati” i “za hitne intervencije i radova koji se mogu pojaviti tokom godine usled nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično”. Podaci o dodeljenim sredstvima na osnovu diskrecionog prava, do kojih je NKSS došla, ukazuju da se radi o paralelnom “konkursu bez konkursa” preko kojeg su finansirani redovni programi, festivali, filmski i izdavački projekti. Analizom je utvrđeno da je više od 50 miliona dinara iskorišćeno za finansiranje redovnih i već planiranih programa i gostovanja, više od 140 milona za produkcije novih programa, otkup radova i nabavke u institucijama, više od 70 miliona za finansiranje postojećih izdavačkih projekata i produkcije filmova, koji su pritom već podržani kroz konkurse, a tek nešto više od 15 miliona otišlo je na ostale projekte, među kojima su i neki koji bi se mogli smatrati neplaniranim i hitnim.

Prema navodima NKSS, na osnovu diskrecionog prava je u 2022. i 2023. godini podržan 231 projekat u ukupnom iznosu od 280 miliona dinara, kroz potpuno “netransparentan proces pogodbe sa Ministarstvom kulture i samom ministarkom Majom Gojković”.

Veliki broj projekata podržanih na osnovu diskrecionog prava su, prema podacima NKSS, zapravo tekuće aktivnosti odabranih organizacija, za koje je jasno da su planirane, ne samo zato što su često u pitanju festivali koji se dešavaju godinama za redom, već i zato što su neki od tih projekata prethodno podržani i putem konkursa. Festival Kustendorf, na primer, pored 14 miliona dinara kojim je 2022. podržan na konkursu za savremeno stvaralaštvo, podržan je sa dodatnih 11 miliona dinara kroz diskreciona sredstva. “Nama film” dobio je 13,5 miliona dinara za sufinansiranje tri filmska projekta iz diskrecionih sredstava, a Preduzeće za marketing, produkciju i promociju "Savršeno dobra misija" 4,2 miliona dinara za izložbu o deceniji rada Aleksandra Denića, što višestruko prevazilazi i najveće dodeljene iznose, bilo javnim, bilo privatnim galerijskim prostorima za njihove godišnje programe.

Prema rečima Predraga Cvetičanina iz Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope, vođe tima NKSS koji od 2015. godine analizira rezultate konkursa na različitim nivoima vlasti, mizeran deo budžeta Ministarstva kulture (1,68%) dodeljuje se, preko konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva, za rad više od 2.000 organizacija civilnog sektora u kulturi i još oko 1.000 kulturno-umetničkih društava (ove godine 236 miliona dinara). Istovremeno, Ministarstvo kulture, mimo konkursa, svake godine daje oko 200 miliona dinara za obnovu manastira Hilandar, održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju i Maticu srpsku, predstavljajući to kao “dotacije nevladinim organizacijama”. Za te namene je navodnom “civilnom sektoru” od 2018. do 2023. godine dodeljeno milijardu i 504 miliona dinara.

“Nemam ništa protiv da se sredstva daju manastiru Hilandar i Matici srpskoj, to su dva različita temelja srpske kulture, a za održavanje dvorskog kompleksa imam ozbiljne sumnje, ali mislim da je skandalozno da se to predstavlja kao ulaganje u civilni sektor u kulturi”, rekao je Cvetičanin, koji predvodi tim NKSS za monitoring realizacije konkursa u oblasti kulture, koji od 2018. godine prikuplja i podatke o različitim formama zloupotreba.

Među njima su sumnjivi projekti, odnosno oni koje podnose “fantomske organizacije” za koje niko od ljudi koji rade u kulturnom sektoru ne zna, organizacija koje nisu registrovane u APR-u, nemaju finansijske izveštaje za prethodnu godinu ili nemaju prethodnih aktivnosti; zatim projekti organizacija koje imaju prethodne aktivnosti, ali se ne bave kulturom (Nego trgovinom, biznisom, poljoprivredom…), tu su i projekti organizacija koje su osnovane neposredno pred konkurs, projekti organizacija čiji su računi u blokadi, kao i projekti organizacija koje nisu registrovane u Pokrajini Vojvodini ili gradu gde se raspisuje konkurs, a dobili su podršku na konkursu.

U periodu od 2018. do 2023. godine Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu Beograda podržali su 336 projekata takvih organizacija u ukupnom iznosu od 220,39 miliona dinara (Ministarstvo 125 sumnjivih projekata sa 76,44 miliona dinara, Sekretarijat 211 sa 143,95 miliona).

U analizu su od 2022. godine uključeni i konkursi Sekretarijata za kulturu Vojvodine i Gradske uprave za kulturu Novog Sada, a samo u poslednje dve godine na ta četiri konkursa podržano je 214 sumnjivih projekata u iznosu od 229,5 miliona dinara, rekao je Cvetičanin.

Kao poseban problem identifikovane su predatatorske organizacije, koje na svim konkursima dobijaju ogromna sredstva (često i polovinu ili trećinu ukupnih sredstava konkursa).

Prema analizi NKSS, tri su se organizacije posebno istakle u tom pogledu: Zillion films Lazara Ristovskog, koji je od 2018. godine na konkursima dobio 89 miliona dinara (od toga na konkursu Pokrajinskog sekretarijata Vojvodine 85 miliona dinara). Beogradski festival igre u tom periodu je na raznim konkursima dobio 88,77 miliona dinara. Tu je i “Rasta international” koji je 2021-2022. dobio od Ministarstva kulture 36,6 miliona dinara (2022. godine na redovnom konkursu 11,1 miliona i iste godine još 11 miliona dinara, na osnovu diskrecionog prava ministarke kulture), naveo je Cvetičanin.

Novi Sad se ističe i kao pozitivan primer, budući da svake godine pokriva tekuće troškove 27 udruženja građana, dodeljujući im “institucionalne grantove”. Ove godine to je bilo u iznosu od 6 miliona dinara ili oko 50.000 evra. Na zahteve da i Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu Beograda (i drugih gradova) na isti način podrže udruženja građana koje se bave kulturom, NKSS je stalno dobijala odgovore da to po zakonu nije moguće.

“Ukratko, kada ih pitamo kako je moguće da su pet godina dodelili projektima fantomskih organizacija više od 300 miliona dinara, kažu da je moguće. Kad ih pitamo kako je moguće da su tri organizacije na konkursima dobile više od 200 miliona dinara, a da drugi ne mogu da dobiju ni 200.000 dinara, kažu da je moguće. Kada ih pitamo kako je moguće da su Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Dvorskom kompleksu na Dedinju dali više od milijardu i po dinara, predstavljajući to kao donacije nevladinim organizacijama, kažu da je moguće. Ali, kada ih pitamo da li bi na konkursu za decu i mlade projekti mogli da budu 250.000 dinara, umesto 150.000 dinara, kažu da to nije moguće po zakonu. Kada ih pitamo, da li bi mogli da ukinu diskreciona davanja, da uvedu institucionalne grantove, da raspišu konkurse ranije, kažu da to nije moguće po zakonu. Ukratko, vreme je da ih menjamo”, zaključio je Cvetičanin.

Ministarstvo kulture je posle junskog radnog sastanka s predstavnicima NKSS izrazilo bilo “spremnost da se kroz konstruktivan pristup i dijalog radi na unapređenju konkursnih procedura i drugim pitanjima od interesa za umetnike”.

Prilika da dođe do promene Zakona o kulturi u delu koji se odnosi na konkurse propuštena je nedavno, kada je taj krovni akt dopunjen i izmenjen u delu koji se odnosi na Strategiju razvoja kulture i ustanove koje imaju posebnu brigu države. Prema zakonskim izmenama, Vlada Srbije ubuduće će usvajati Strategiju razvoja kulture na pet godina, umesto na deset, a Zadužbina Svetog manastira Hilandara dobila je status posebne državne brige, kakvu imaju od ranije Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Srpska književna zadruga, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, kao i Zadužbina Ilije Kolarca, Vukova zadužbina i Zadužbina Dositeja Obradovića.

(SEEcult.org)