Nacionalni savet za kulturu (NSK) saopštio je da je počeo da razmatra Nacrt strategije razvoja kulture u Srbiji i da će dostaviti Ministarstvu kulture i informisanja svoje primedbe i sugestije nakon otvaranja javne rasprave o tom dokumentu.
Na sednici održanoj 20. juna u zgradi Ministarstva kulture i informisanja, kojoj su prisustvovali i predstavnici Ministarstva, NSK je izrazio zadovolјstvo što je tekst strategije konačno izrađen, navedeno je 22. juna u kratkom saopštenju.
Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 1. juna dugoočekivani Nacrt strategije razvoja kulture Srbije od 2017. do 2027. godine, čije je usvajanje predviđeno krovnim Zakonom o kulturi iz 2009. godine. Izmenama i dopunama Zakona o kulturi 2016, Nacionalni savet za kulturu više nema pravo da učestvuje u izradi Stragegije, već samo daje mišljenje.
Ministar Vladan Vukosavljević nedavno je odbacio ocene pojedinih članova NSK da je u Nacrtu korišćeno nekoliko različitih strategija, u izvesnoj meri nesaglasnih, a povodom toga što je mandat NSK-u istekao još polovinom 2016. godine, naveo je da je u toku “složena procedura izbora novog sastava” tog tela.
Nacrt strategije predstavljen je 1. juna u Ministarstvu kulture pred odbaranim medijima, a kako je tada najavljeno, u narednih mesec dana naći će se na javnoj raspravi u više gradova - Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Subotici i Kosovskoj Mitrovici, a potom pred članovima skupštinskog Odbora za kulturu, a onda i pred poslanicima Skupštine Srbije.
Ministar Vukosavljević izrazio je tada očekivanje da će Skupština do kraja godine usvojiti Streategiju u predloženom ili malo izmenjenom obliku.
Vukosavlјević je pozvao stručnu, uže stručnu i najširu javnost, kao i sve one koje to zanima da prouče taj dokument i preko adrese na sajtu Ministarstva iskažu svoje sugestije, a kako je rekao, i neku reč pohvale, kako bi počeo proces javnog dijaloga o narctu tog dokumenta.
Nacrt strategije sadrži opredeljenja države i definiše strateške prioritete i pravce razvoja kulture u Srbiji, nastojeći da, kako je navedeno u tekstu - uvaži, vrednuje, očuva i razvije “sve ono što je, kao živa i produktivna tradicija, svaka epoha i kulturno-civilizacijska formacija trajno priložila celini kulture građana Srbije i Srba na širem kulturnom prostoru”.
Strategijom se, kako je navedeno u tekstu, reaguje na ključne potrebe sistema kulture, društva u celini i kulturne diplomatije i međunarodnih odnosa.
Prema tekstu Nacrta strategije, dimenzije srpske kulture koje se prepoznaju i neguju su: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti, koja podrazumeva da Srbija i u oblasti kulture očekuje značajnu potporu od evropskih ustanova, a “sama čini znatne napore da se unaprede svi vidovi kulturne saradnje i prožimanja”.
Kao načela strateškog razvoja kulture, navedeni su principi: opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture, zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina, unapređenje uzajamnog razumevanja i ravnopravnom uključivanju osetljivih grupa u kulturni život, kultura kao faktor drštvene kohezije, kulturni i jezički diverzitet i interkulturni dijalog, podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha, umetničke izvrsnosti, eksperimenta i inovacije, široka dostupnost kulture i ravnopravno i aktivno učešće u kulturnom životu, razvoj publike i kulturnih potreba svih građanana, a posebno dece i mladih, kulturna demokratija, amaterizam, participacija, zaštita i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine, razvoj međunarodne kulturne saradnje i doprinošenje ugledu zemlje u svetu, te savremeni modeli finansiranja i shvatanje kulture kao privrednog potencijala.
Kulturna politika bila bi zasnovana na: efikasnoj i promišljenoj zakonodavnoj aktivnosti, odgovornoj kadrovskoj politici, autonomiji subjekata u kulturi, principu aktivnog učešća građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka, transparentnim procedurama donošenja odluka, principu strateškog upravljanja u kulturi, praćenja i vrednovanja, analizama, istraživanjima i statistikama u oblasti kulture i
saglasju sa drugim sektorima državne politike.
Kao prioriteti, navedeni su razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja, a pored njih, definisano je i sedam prioritetnih područja, posvećenih opštim ciljevima: razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora.
Strategija definiše i pet oblasti kulturnog razvoja, u kojima će, pored tih sedam opštih ciljeva, biti ostvarivani i ciljevi posebno vezani za te oblasti, a to su: kulturno nasleđe, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, međuresrono i međusektorsko povezivanje i saradnja različitih nivoa vlasti, te međunarodna saradnja.
Nacrtom strategije ukazano je i na potrebu uvećanja budžetskih sredstava za kulturu, imajući u vidu preporuku Uneska, prema kojoj je za minimalan razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države.
Uvećanje budžetskih sredstava, kako je navedeno, treba da se odnosi na rad ustanova kulture, ali i na finansiranje projekata savremene umetnosti i kulture, te organizacija civilnog društva.
Na nivou Srbije, cilj je da izdvajanja za kulturu i informisanje iz republičkog budžeta u 2027. godini postignu učešće na nivou od 1,5 do 1,68% ukupnog državnog budžeta.
Uvećanje bi u proseku bilo za 0,1 procentnih poena godišnje, što po godinama iznosi: 2016 - 0.69%, 2017 - 0.68%, 2018 - 0.78%, 2019 - 0.88%, 2020 - 0.98%, 2021 - 1.08%, 2022 - 1.18%, 2023 - 1.28%, 2024 - 1.38%, 2025 - 1.48%, 2026 - 1.58% i 2027 - 1.68%
Na taj način bi se 2020. godine postigla stabilnost na nivou od 1%, da bi 2025. učešće kulture u ukupnom budžetu Srbije iznosilo 1,5%. Od 2026. godine, kako je navedeno, potrebno je planirati dalja uvećanja, a s obzirom na ostvaren privredni rast i uspostavljene mehanizme diversifikacije izvora finansiranja.
Takođe, na pokrajinskom, kao i na lokalnom nivou, neophodno je dalje uvećavati budžetska izdvajanja za kulturu i to iz sredstava ostvarenih kao sopstveni prihodi.
Krovni strateški dokument, čije je usvajanje predviđeno bilo još Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ministar je predstavio sa posebnim savetnicima Draganom Hamovićem i Vukom Vukićevićem, sekretarom ministarstva Igorom Jovičićem i pomoćnicima ministra Aleksandrom Fulgosi, Ivanom Dedić, Asjom Dračom Muntean i Oliverom Živanović.
Nacrt strategije razvoja kulture moguće je preuzeti OVDE, a komentare i predloge za unapređenje teksta moguće je poslati na adresu: strategija@kultura.gov.rs
(SEEcult.org)