O Romima, nasilju i slobodi

Predstava “Moje dete”, prema tekstu Stojana Srdića, u režiji Ane Đorđević, biće premijerno izvedena na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) na Svetski dan pozorišta 27. marta, a bavi se uslovima života Roma u urbanom okruženju, nasiljem u porodici, seksualnim zlostavljanjem dece i pubertetskom trudnoćom.

Direktor BDP-a Slobodan Ćustić izjavio je da se pozorište kroz tu slojevitu dramu bavi “problemima lica romske nacionalnosti ne na nivou vica ili muzike, već njihovim pravim životom i nevoljama”.

“Problemi u velikoj meri proističu zbog okolnosti, sukoba sa sistemom, a ti ljudi, bez obzira što su na margini, i dalje su najveseliji i najdruštveniji entitet“, rekao je Ćustić na konferenciji za novinare 24. marta.

“Moje dete” je veristički ispraćena socijalna tragedija. Priča je u prvom planu o Romima, ali poseduje i univerzalne premise o posledicama neobrazovanja i siromaštva, uticaju na raspad porodice, moralnih vrednosti i ljudskosti uopšte. Komad daje brutalnu sliku opstajanja u začaranom krugu marginalizovane i izopštene grupe, koji je teško razbiti, navodi se u programu predstave.

Stojan Srdić (66), pesnik, pripovedač, romansijer i dramski pisac sa više realizovanih radio drama, rekao je da se sada prvi put neki njegov komad igra na sceni i da je lep osećaj doživeti nešto novo u njegovim godinama.

“Ovo je priča o devojčici koju sam upoznao dok sam radio kao građevinski radnik, jer od nečega mora da se živi. Imala je možda 12-13 godina i bebu u naručju kojoj je pevala. Kada sam pitao čije dete tako brižno čuva, odgovorila je da je njeno. Ispričala mi je svoju priču i ja sam je dugo nosio u sebi. Nastojao sam da pretočim njenu sudbinu u dramu, ali bežeći od dokumentarističkog pristupa”, izjavio je Srdić, koji je za komad "Moje dete" dobio nagradu Udruženja dramskih pisaca Srbije “Branislav Nušić” 2014. godine.

Prema njegovim rečima, to je prva predstava u Srbiji koja se bavi nasiljem nad decom.

“Pritom mislim na svu našu decu, ne samo na Rome. Takvo nasilje je uvek neopravdano. Tu je i tema slobode ugnjetenih, slobode ljudi koji ne mogu da žive skučeni među zidovima, bukvalno i simbolično”, izjavio je Srdić.

Rediteljka Ana Đorđević je rekla da ju je komad privukao od prvih rečenica, a kada je saznala da je pisan prema istinitoj priči to je samo podiglo nivo odgovornosti.

“Kao reditelja interesuju me teme najugroženijih, bilo kao nacionalne zajednice bilo ugroženih zbog pola, godina... Ne vidim razlog da se bavim ovim poslom ukoliko ne uložimo napor da predstava ima humani karakter”, rekla je Ana Đorđević.

“Priča je višeslojna. Najdominantniji aspekt je da su glavni likovi lica romske nacionalnosti, jezički i mentalitetski, ali ova priča o Romima u Srbiji može biti i priča o samoj Srbiji. Rom za mene znači isto kao bilo koje ljudsko biće koje se oseća marginalizovano, koje je autsajder, a istovremeno večiti putnik i umetnik preživljavanja”, izjavila je rediteljka.

Predstava govori i o odnosu institucija prema Romima, o birokratiji, ali rediteljka ne bi volela da je publika doživi kao analizu društveno-političkih problema.

“Naša predstava je umetnički čin koji nosi mnoge slojeve značenja”, istakla je Ana Đorđević.

Glavnu ulogu, devojčicu Ranku, igra mlada glumica Jovana Gavrilović, a u ansamblu su i Ivana Nikolić, Andrej Šepetkovski, Vladan Milić, Jelisaveta Orašanin i Mladen Sovilj.

Glumci su izrazili uverenje da predstava nikoga neće ostaviti ravnodušnim, da će publika posle nje drugačije gledati na Rome, bez predrasuda, kao i da će podstaći razmišljanje da li Rome treba “uterati” u sistem ili svi treba da se oslobodimo sistema i prodišemo.

Prema idejnom rešenju rediteljke, scenografiju je uradila Milica Vučković.

Kostimografkinja je Lana Cvijanović, a kompozitor Vladimir Petričević.

(SEEcult.org)