Obeleženo 65 godina Jugoslovenske kinoteke
Jugoslovenska kinoteka obeležila je 6. juna 65 godina postojanja svečanom dodelom svog najvišeg priznanja Zlatnog pečata glumici Miri Banjac i reditelju Milošu Miši Radivojeviću, a tradicionalno je na svoj dan, koji je datum prve filmske projekcije u Srbiji i na Balkanu, otvorila i 16. Festival nitratnog filma.
Dobitnici Zlatnog pečata istakli su značaj Jugoslovenske kinoteke i osvrnuli se na današnju nedovoljnu podršku filmu.
Mira Banjac nazvala je Jugoslovensku kinoteku svojevrsnom maticom i “velikim kovčegom” koji čuva deo sudbine filmskih umetnika i radnika.
Zahvaljujući na nagradi, Mira Banjac iskoristila je priliku da ministru kulture i informisanja Srbije Ivanu Tasovcu poruči da je potreban ozbiljan pristup filmskom stvaralastvu.
“Mi vrlo vaspitano samo molimo da primetite na ozbiljan način ono što radimo”, rekla je Mira Banjac.
Povodom Zlatnog pečata, Mira Banjac je rekla da je “pečat i ozbiljna i opasna stvar životu čoveka”.
"Pečati se udaraju na zatvore, na dobitke, na nasledstva. Ovaj zlatni pečat za mene je kraj. Film je moja ljubav i deo moje karijere i zahvalna sam ljudima koji su je stvarali sa mnom, mojim kolegama glumcima, rediteljima, producentima. Zahvaljujem i Zelenoviću što je uspeo da sačuva ovo što će da nas nadživi", rekla je Mira Banjac.
“Pečate udaraju na zatvore, na dobitke, na nasledstva. Ovaj Zlatni pečat za mene je kraj mojih vrata koja ne treba više da se otvaraju, iza kojih ću ja da pevam dok budem živa. Film je moja ljubav, deo moje karijere i zahvaljujem svim ljudima koji su stvarali ovaj deo moje karijere. To su uglavnom moje kolege glumci, reditelji, producenti. Zahvaljujem i gospodinu Zelenoviću što je uspeo da sačuva ovo što će, kako je rekao i Miša (Radivojević), da nas preživi i nadživi”, rekla je Mira Banjac, koja je odnedavno i na čelu Festivala evropskog filma Palić, kao predsednica festivalskog Saveta.
Miša Radivojević je takođe zahvalio na Zlatnom pečatu, navodeći da to priznanje donosi i zebnju, jer se “pozlata vremenom može uvećati, ali i izlizati”.
“Svaka nova generacija će o tome prosuđivati za sebe”, dodao je Radivojević, podsećajući da njegova generacija nije izlazila iz Kinoteke, koja im je pomogla da se razviju kao stvaraoci i koja čuva njihove filmove i duše. Dodao je da današnji mladi i talentovani ljudi nemaju odgovarajući podršku i da je pitanje da li će biti mudrosti u društvu da ih podrži kako bi stvorili opus, obogatili domaću kulturu i dobili šansu da i sami zasluže Zlatni pečat.
Na svečanoj proslavi Dana Jugoslovenske kinoteke uručene su i Zlatne plakete Fondaciji “Aleksandar Saša Petrović” i istaknutim glumcima, rediteljima i drugim filmskim poslenicima, među kojima su i Tanja Bošković, Vojislav Voja Brajović, Gorica Popović, Aleksandar Mandić, Rastko Ćirić, Vladica Milosavljević, Đurđija Cvetić, Slobodan Ćustić...
Značaj Jugoslovenske kinoteke istakao je i ministar kulture Ivan Tasovac, navodeći da se u njoj ne čuvaju samo nacionalno blago i filmovi, već i “potpuno personalna sećanja”.
Tasovac je rekao i da su rezulati Jugoslovenske kinoteke i pojedinačni uspesi laureata njenih priznanja dokaz da je moguće dobro raditi i u teškim okolnostima.
Prema njegovim rečima, od Zelenovića je nekada, kao mlad direktor (Beogradske filharmonije), učio kako se treba boriti za instituciju koja je poverena od države na staranje.
Pominjući Zelenovićeve reči da ga vređaju uopštavanja da u kulturi ništa ne valja, jer Kinoteka dobro čuva nacionalno blago, Tasovac je rekao da i njega ta uopštavanja vređaju i dodao da je to možda i jedan od ključnih razloga za prihvatanje ponude da postane ministar. Kako je rekao, bilo mu je “dosta buke od kuknjave zbog teških uslova, buke u kojoj je lako sakriti i sopstvenu odgovornost i nemar”.
Kinoteka je, inače, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture, dobila za rođendan 16.000 novih kutija za filmske trake, na čiji značaj podseća i Festivalom nitratnog filma.
Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine kao filmski arhiv nekadašnje Jugoslavije, a danas je ustanova kulture od nacionalnog značaja Srbije, koja čuva u depoima više od 100.000 kopija iz više od 130 nacionalnih kinematografija, podsetio je njen direktor Radoslav Zelenović
Kinoteka je članica Svetske federacije filmskih arhiva, a od 1995. godine je, po pozivu, i članica Asocijacije kinoteka zemalja Evropske unije.
Jugoslovenska kinoteka je od pre dve godine i u projektu dvadesetak filmskih arhiva www.europeanfilmgateway.eu za koji je EU odvojila sredstva, ujedinivši filmske arhiviste oko jedinstvenog projketa koji se odnosi na Prvi svetski rat. Jugoslovenska kinoteka učestvuje sa nešto više od 30 sati dokumentarnih i igranih filmova iz svog Arhiva. Sredstvima EU, oni su digitalizovani i čine jedinstven sajt na kojem se nalazi više od 650 sati programa i nekoliko hiljada dokumenata o Prvom svetskom ratu.
Povodom Dana kinoteke i njene 65-godišnjice, uoči otvaranja 16. Festivala nitratnog filma, uručena su i priznanja novinarima i filmskim radnicima za doprinos radu te ustanove kulture.
Festival nitratnog filma predstavlja do 15. juna oko 60 igranih i dokumentarnih filmova koje je odabrao upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović.
Deo filmova posvećen je stogodišnjici Prvog svetskog rata, a ostatak programa, objedinjenog sloganom “Prohujalo sa nitratom”, čine naslovi različitih žanrova.
Festival je počeo ostvarenjima srpskog producenta Đoke Bogdanovića, snimljenim za vreme Drugog balkanskog rata 1913. godine i uoči samog izbijanja Prvog svetskog rata 1914.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
