Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 1. juna dugoočekivani nacrt Strategije razvoja kulture Srbije do 2027. godine koji sadrži opredeljenja države i definiše strateške prioritete i pravce razvoja kulture u Srbiji, nastojeći da uvaži, vrednuje, očuva i razvije “sve ono što je, kao živa i produktivna tradicija, svaka epoha i kulturno-civilizacijska formacija trajno priložila celini kulture građana Srbije i Srba na širem kulturnom prostoru”.
Nacrt strategije predstavljen je u Ministarstvu kulture pred odabranim medijima, a kako je najavljeno, u narednih mesec dana naći će se na javnoj raspravi u više gradova - Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Subotici i Kosovskoj Mitrovici, a potom pred članovima skupštinskog Odbora za kulturu, a onda i pred poslanicima Skupštine Srbije.
Ministar Vladan Vukosavljević, koji je predstavio nacrt Startegije, očekuje da će ga Skupština do kraja godine usvojiti u predloženom ili malo izmenjenom obliku.
“Pozivamo stručnu, uže stručnu i najširu javnost, kao i sve one koje to zanima da prouče ovaj dokument. Na sajtu Ministarstva je i adresa preko koje su svi dobrodošli da iskažu svoje sugestije, nadam se i neku reč pohvale, kako bismo otpočeli proces javnog dijaloga o narctu ovog značajnog dokumenta”, rekao je Vukosavlјević.
Strategijom se, kako je navedeno u tekstu nacrta, reaguje na ključne potrebe sistema kulture, društva u celini i kulturne diplomatije i međunarodnih odnosa.
Prema tekstu nacrta Strategije, dimenzije srpske kulture koje se prepoznaju i neguju su: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti, koja podrazumeva da Srbija i u oblasti kulture očekuje značajnu potporu od evropskih ustanova, a “sama čini znatne napore da se unaprede svi vidovi kulturne saradnje i prožimanja”.
Kao načela strateškog razvoja kulture, navedeni su principi: opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture, zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina, unapređenje uzajamnog razumevanja i ravnopravnom uključivanju osetljivih grupa u kulturni život, kultura kao faktor drštvene kohezije, kulturni i jezički diverzitet i interkulturni dijalog, podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha, umetničke izvrsnosti, eksperimenta i inovacije, široka dostupnost kulture i ravnopravno i aktivno učešće u kulturnom životu, razvoj publike i kulturnih potreba svih građanana, a posebno dece i mladih, kulturna demokratija, amaterizam, participacija, zaštita i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine, razvoj međunarodne kulturne saradnje i doprinošenje ugledu zemlje u svetu, te savremeni modeli finansiranja i shvatanje kulture kao privrednog potencijala.
Kulturna politika bila bi zasnovana na: efikasnoj i promišljenoj zakonodavnoj aktivnosti, odgovornoj kadrovskoj politici, autonomiji subjekata u kulturi, principu aktivnog učešća građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka, transparentnim procedurama donošenja odluka, principu strateškog upravljanja u kulturi, praćenja i vrednovanja, analizama, istraživanjima i statistikama u oblasti kulture i
saglasju sa drugim sektorima državne politike.
Kao prioriteti, navedeni su razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja, a pored njih, definisano je i sedam prioritetnih područja, posvećenih opštim ciljevima: razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora.
Strategija definiše i pet oblasti kulturnog razvoja, u kojima će, pored tih sedam opštih ciljeva, biti ostvarivani i ciljevi posebno vezani za te oblasti, a to su: kulturno nasleđe, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, međuresrono i međusektorsko povezivanje i saradnja različitih nivoa vlasti, te međunarodna saradnja.
Nacrtom strategije ukazano je i na potrebu uvećanja budžetskih sredstava za kulturu, imajući u vidu preporuku Uneska, prema kojoj je za minimalan razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države.
Uvećanje budžetskih sredstava, kako je navedeno, treba da se odnosi na rad ustanova kulture, ali i na finansiranje projekata savremene umetnosti i kulture, te organizacija civilnog društva.
Na nivou Srbije, cilj je da izdvajanja za kulturu i informisanje iz republičkog budžeta u 2027. godini postignu učešće na nivou od 1,5 do 1,68% ukupnog državnog budžeta.
Uvećanje bi u proseku bilo za 0,1 procentnih poena godišnje, što po godinama iznosi: 2016 - 0.69%, 2017 - 0.68%, 2018 - 0.78%, 2019 - 0.88%, 2020 - 0.98%, 2021 - 1.08%, 2022 - 1.18%, 2023 - 1.28%, 2024 - 1.38%, 2025 - 1.48%, 2026 - 1.58% i 2027 - 1.68%
Na taj način bi se 2020. godine postigla stabilnost na nivou od 1%, da bi 2025. učešće kulture u ukupnom budžetu Srbije iznosilo 1,5%. Od 2026. godine, kako je navedeno, potrebno je planirati dalja uvećanja, a s obzirom na ostvaren privredni rast i uspostavljene mehanizme diversifikacije izvora finansiranja.
Takođe, na pokrajinskom, kao i na lokalnom nivou, neophodno je dalje uvećavati budžetska izdvajanja za kulturu i to iz sredstava ostvarenih kao sopstveni prihodi.
Prema rečima ministra Vukosavljevića, na javnim raspravama predstavnici ustanova kulture, nevladinog sektora i zainteresovani pojedinci imaće priliku da “iskažu svoje opservacije i utiske o nacrtu Strategije”.
Ministar je naveo i da Srbija u svojoj istoriji praktično nikada nije imala strategiju kulturnog razvoja kao kodifikovan dokument, ni za vreme SFRJ, niti postoje podaci za period pre Drugog svetskog rata, barem ne pod tim nazivom, kao ni od 2006. godine otkada je samostalna država.
“O potrebi postojanja takvog dokumeta mnogo je bilo reči u našoj kulturnoj javnosti. Pravlјene su različite najave, bilo ih je u različitim planovima. Mi nudimo nacrt Strategije koja obuhvata ocenu sadašnjeg stanja u kulturi, ocenu stanja u pojedinim njenim oblastima i predloge mera u narednih deset godina. Smatramo da je ovo jedan dobar dokument, u koji je uloženo dosta truda. Ne kažemo da je savršen, o tome će sud dati javnost. Bitno je da smo učinili značajan korak ka tome da izradimo jedan sadržaj od strateškog značaja za oblast za koju snosimo odgovornost”, naveo je Vukosavlјević, objavljeno je na sajtu Ministarstva.
“Naravno, videćemo rezultate javne rasprave. Spremni smo da prihvatimo sve razumne sugestije, kao i da tekst korigujemo novim idejama, ne zato što smatramo da smo ovde nešto pogrešno uradili ili zato što rizikujemo sa pojedinim definicijama, procenama i prognozama, već zato što smataramo da eventualno nešto nije dovolјno jasno uočeno s naše strane”, dodao je
Vukosavljević.
Krovni strateški dokument, čije je usvajanje predviđeno bilo još Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ministar je predstavio sa posebnim savetnicima Draganom Hamovićem i Vukom Vukićevićem, sekretarom ministarstva Igorom Jovičićem i pomoćnicima ministra Aleksandrom Fulgosi, Ivanom Dedić, Asjom Dračom Muntean i Oliverom Živanović.
Nacrt Strategije razvoja kulture moguće je preuzeti OVDE, a komentare i predloge za unapređenje teksta moguće je poslati na adresu: strategija@kultura.gov.rs
(SEEcult.org)