Od Balkana do Tajlanda

Međunarodni projekat “Iste kiše, isti vetar” u gradu Čang Mai na severu Tajlanda, u kojem učestvuje oko 60 umetnika iz celog sveta, među kojima su najbrojniji autori sa Balkana, završava se otvaranjem velike izložbe radova u reprezentativnom Art centru Kraljevskog univerziteta.

U prostoru od 2.000 metara kvadratnih na Fakultetu lepih umetnosti (FLU), na dva nivoa, 1. februara 2555. godine - prema tajlandskom računanju vremena, biće otvorena izložba radova nastalih tokom januara u dobro opremljenim ateljeima FLU. Autori su iz Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije, kao i iz SAD, Novog Zelanda, Velike Britanije, Belgije, Japana, Indije, Malezije, Tajlanda i Singapura.

U Čang Mai je upravo stigla i grupa umetnika iz Singapura, zajedno sa Milenkom Prvačkim, jednim od kustosa projekta, umetnikom iz Vojvodine koji već dve decenije živi i radi u Singapuru.

Prvački je do prošle godine bio dekan tamošnjeg umetničkog univerziteta, gde je i danas angažovan, ali bez administrativnih obaveza kakve podrazumeva rukovodeche mesto, pa radi na niz međunarodnih projekata.

Umetnici iz Srbije Marija Kauzlarić, Goran Denić i Marko Tirnanić, koji su stigli u Čang Mai u organizaciji Zemunskog malog umetničkog centra - ZMUC, i uz pomoć Ministarstva kulture Srbije i Banke Intesa Beograd, izložiće tri rada inspirisana jugoistočnom Azijom, a na temu ekologije.

Marija Kauzlarić na lokaciji nabavlja 147 starih japanskih kanti za mešanje maltera, obrađuje ih i niže ih u prostoru galerije dajući im novu dimenziju postojanja. Autorka obrađuje kante voskom, boji ih u crno bitumenom i naliva u njih vodu dajući im mogućnost da, kako je primetio jedan od kustosa Eugen Borkovsky, “budu druga strana ogledala, da nose pogled ili odraz realnosti”.

Goran Denić osluškuje teritoriju na kojoj se našao i referišući se na tehniku slikanja peskom budističkih mandala, začinima snažnih boja ispisuje na podu galerije rečenicu na tai jeziku: “Miris začina dolazi na mirisu auspuha”, što je i naziv rada.

Dvema izabranim bojama umetnik značenjski obuhvata i karakteristične boje dve političke opcije u državi domaćinu, crvenu i žutu.

Borkovsky primećuje da je kružnim natpisom, koji galerijom širi mirise, povezano unutrašnje sagorevanje motora s radom probave u ljudskom organizmu.

Denić u obrazloženju rada kaže da su istorijski, evropski kontakti sa Azijom započeli zbog trgovine začinima koji su tada bili vredniji od zlata. “Mi, smo od Tajlanda (Azije) dobili začine, a oni od nas motore sa unutrašnjim sagorevanjem”, navodi Denić.

Inače, “crvena” je politička opcija Taksina Šinavatre, bivšeg premijera Tajlanda koji je posle optužbi za utaju poreza utočište pronašao u Crnoj Gori.

Marko Tirnanić se u Tajlandu predstavlja konceptualnim radom, prostornom instalacijom “Mrzim da sam ušuškan”. Umetnik pregrađuje prostor galerije visokom metalnom mrežom i zainteresovanom posmatraču ostavlja prolaz, ali uslovljen pogledom na ogledalo, slikom samog sebe.

“Umetnik je nemilosrdan, ne ostavlja mogućnost alternativnog prolaza već čvrsto određuje mogućnosti nepoznatom promatraču. Ova barijera nalaže prolazniku da se ogleda, nameće mu osobno. Ideja autora je da se pogledamo u trenutku pristajanja na kompromis: nakon želje i potrage za bilo kakvim drugim koridorom, naše pristajanje na jedini prolaz biva nagrađeno upozorenjem, pogledom na samog sebe”, ocenjuje Borkovsky.

“Autor spoznaje činjenicu uvjetovanosti: granice, nacije, zabrane pušenja, opijanja, erotskog opredjeljenja, konformistička izolacija svih drugačijosti, blokiranje mogućnosti minimalnim financijama, zabrane vršenja nužde psima u parkovima, genetski modificirana biljna i životinjska hrana, zabrana prolaska kroz privatni prostor... U ovom vremenu zaista bi se još moglo nabrajati”, kaže Borkovsky.

Pripreme postavke su u toku, a pored kustosa, na njoj radi i Burhan Hadžialjević, inicijator projekta zajedno sa profesorom na FLU Udom Chimpukdee.

Na postavljanju izložbe su angažovani i studenti FLU koji su tokom boravka stranih umetnika bili njihovi asistenti, pomagali u realizaciji radova i bili dobri  domaćini.

I pored velike jezičke barijere, budući da se engleski jezik slabo govori, sa domaćinima je, uz osmeh i mali naklon, sporazumevanje ipak bilo moguće, a o njihovoj zainteresovanosti za savremenu umetnost na Balkanu svedoči i stalno prisustvo publike na večernjim prezentacijama na FLU.

*Fotografije iz Čang Maija nalaze se u Foto galeriji Portala SEEcult.org, odnosno OVDE

Vesna Tašić